"Nerado smo se odvojili od igrica, ali niko nije plakao."
Tako desetogodišnja Angelina Kokić iz Kragujevca u centralnoj Srbiji komentariše zabranu upotrebe mobilnih telefona u njenoj školi.
Osnovna škola "21. oktobar" je prva škola u Kragujevcu koja je donela odluku da zabrani korišćenja pametnih telefona i ostalih digitalnih uređaja. Pre nje to su učinile tokom 2023. i pojedine obrazovne ustanove u drugim gradovima Srbije.
Ministarstvo prosvete dalo je slobodu školama da, shodno potrebama i procenama, regulišu pravila upotrebe mobilnih, nakon čega je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja doneo smernice po kojima su škole mogle da urede tu oblast.
Igrice i dopisivanja na času
"Zabrana upotrebe telefona u školi ima dobre i loše strane", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Angelina koja ide u četvrti razred.
"Dobra strana je što je mir na času pa lakše pratimo nastavu i bolje učimo. Loša strana je što ne možemo da igramo igrice i da se međusobno dopisujemo."
Osnovna škola "21. oktobar" u Kragujevcu u centralnoj Srbiji, prva je škola u tom gradu koja je krajem marta zabranila učenicima upotrebu pametnih telefona i drugih digitalnih uređaja. Fotografija iz aprila 2024.
Dodaje da se sada više igra sa drugaricama, da više pričaju i da na školskom odmoru trče po dvorištu. Njena majka Marija Kokić navodi da u kući "nije bilo drame" zbog zabrane upotrebe telefona i da je očekivala "veći otpor".
Dodaje da su njena deca provodila mnogo vremena na telefonu i da nije uvek mogla u potpunosti da ih kontroliše "i po pitanju vremena i po pitanju sadržaja". Zbog toga i kao roditelj i kao nastavnica u drugoj kragujevačkoj školi podržava odluku o zabrani.
Ona navodi da su ovakve mere neophodne u svim školama, jer se nastavnici sve teže bore sa đacima koji su "obuzeti igricama".
"Iz sopstvenog iskustva znam koliko je ponekad teško ubediti učenike da za vreme časa odlože svoje mobilne telefone u torbe."
Direktorka škole Danijela Raletić kaže za RSE da su roditelji i nastavnici, svesni porasta digitalnog nasilja, ali i sve veće otuđenosti dece, jednoglasno doneli odluku o zabrani pametnih telefona u školi. Fotografija iz aprila 2024.
Po njenom mišljenju pametni telefoni u rukama osnovaca ne bi bili problem kada bi se koristili za učenje, istraživanje, proširivanje znanja, ali ne na način koji je sada dominantan. Kokić ocenjuje da će zabrana delovati preventivno i na sprečavanje digitalnog nasilja među đacima.
"Oni se međusobno snimaju i postavljaju te snimke i fotografije na društvene mreže koje prate, a potom ih komentarišu, neretko na vrlo ružan i uvredljiv način", navodi ona.
Porast digitalnog nasilja
U kragujevačkoj školi kažu da nije bio lako odreći se mobinih telefona jer je "21. oktobar" digitalna škola sa tri WiFi mreže, i da restrikcija "nije doneta naprečac", već da su je pre uvođenja razmatrali svi školski organi, sagledavajući sve aspekte zabrane.
U donošenju odluke učestvovao je Đački parlament, Nastavničko veće, Savet roditelja, Pedagoški kolegijum.
Direktorka škole Danijela Raletić kaže za RSE da su roditelji i nastavnici, svesni porasta digitalnog nasilja, ali i sve veće otuđenosti dece, jednoglasno doneli odluku.
"Probali smo sa odlaganjem telefona pre početka časa, ali su nastavnici gubili i po deset minuta od časa ubeđujući se sa učenicima da isključe mobilne telefone. U vreme odmora u školskom dvorištu sve češće su se događali različiti oblici digitalnog nasilja, koje je moralo da se zaustavi", rekla je Raletić.
Ulaz u Osnovnu školu "21. oktobar" u Kragujevcu. Ministarstvo prosvete dalo je slobodu školama da, shodno potrebama i procenama, regulišu pravila upotrebe mobilnih telefona. Fotografija iz aprila 2024.
Ona je navela da su bile neophodne hitne mere kako bi se đaci "vratili sami sebi, svom detinjstvu i svojim drugovima".
"Za vreme velikog odmora u školi je bila kamerna atmosfera. Apsolutna tišina, svako sedi sa mobilnim telefonom u rukama i niko ni sa kim ne razgovara. Za samo nekoliko dana situacija se iz temelja promenila i deca su počela da se druže, da razgovaraju, da se dovikuju, da se smeju. Oni se napokon igraju, a to je ono što nam je nedostajalo", kaže Raletić.
Socijalizacija i emocionalni razvoj
Na socijalizaciju ukazuje i školska pedagoškinja Nina Bačanin, koja takođe smatra da je zabrana upotrebe mobilnih telefona u školi bila neophodna.
"Zabrana upotrebe pametnih telefona u školi imala je za cilj smanjenje opstrukcije predavanja, poboljšanje koncentracije učenika i promociju bolje interakcije među njima. Sada je nastava mnogo kvalitetija, mnogo mirnija. Učenici su bolje koncentrisani, a na odmorima se više druže i više su upućeni jedni na druge", ističe Bačanin.
Agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je u julu 2023. preporučila zabranu mobilnih telefona u školama, jer pametni telefoni "ometaju učenike i imaju negativan efekat na proces učenja".
Ona dodaje da je osnovnoškolski uzrast doba kada deca najviše uče i saznaju i da je zato važno da ne budu stalno izloženi uticaju društvenih mreža.
"Taj period nije samo period za dobijanje ocena, nego i za učenje mnogo drugih stvari koje su vezane za socijalizaciju i emocionalni razvoj", naglašava Bačanin.
U Školskoj upravi Šumadijskog upravnog okruga za RSE je rečeno da se sve veći broj škola interesuje za mogućnost zabrane mobilnih telefona.
U Evropi su se na zabranu mobilnih telefona u školama odlučile Španija, Francuska, Holandija i Belgija. Potez razmatra i Vlada Velike Britanije.
Agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je u julu 2023. preporučila zabranu mobilnih telefona u školama, pozivajući se na rezultate studije koja je pokazala da pametni telefoni "ometaju učenike i imaju negativan efekat na proces učenja". To se, prema studiji, naročito odnosi na decu koja imaju poteškoća u učenju.