Nakon oslobađanja Hiljmija Keljmendija i nešto ranije direktora kosovske policije u Mitrovici Nehata Tačija, koji su bili optuženi za ratni zločin odnosno terorizam na Kosovu tokom devedesetih, postavlja se pitanje kakva je poruka taj čin i treba li očekivati slična hapšenja na osnovu poternica pravosudnih institucija u Srbiji?
Na Kosovu se hapšenja Tačija i Keljmendija doživljavaju kao jako loša poruka Beograda, a stručnjaci upozoravaju da u slučajevima kada se vode procesi za ratne zločine na ovom području treba biti vrlo obazriv.
Sead Spahović, branilac Nehata Tačija i Hiljmija Keljmendija, kaže za RSE da je problem u tome što su oba postupka započeta bez dovoljno činjenica.
"To je bivše pravosuđe sa Kosova koje je izmešteno po gradovima u Srbiji i formiralo je predmete za koje nije sprovedena adekvatna, marljiva i savesna istraga, tako da nije bilo dovoljno dokaza u momentu hapšenja tih ljudi. Mislim na sudske dokaza koji bi bili relevanti za presudu", objašnjava Keljmendi.
Keljmendija su vlasti u Srbiji uhapsile poslednjeg dana oktobra pod optužbama za ratni zločin. Tužilaštvo za ratne zločine odustalo od njegovog daljeg gonjenja, pa je oslobođen 3. novembra.
Nehat Tači, direktor policije Kosova za region Mitrovica, uhapšen je 29. septembra na srpsko-kosovskom prelazu Končulj i proveo je u pritvoru mesec dana na osnovu poternice za terorizam, koju je raspisao Viši sud u Nišu.
Spahović napominje da se za razliku od slučaja Keljmendi, kada je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu reagovalo veoma brzo i posle svega nekoliko dana oslobodilo optuženog zbog nedostatka dokaza, Nehat Tači je bio u pritvoru "preko svake razumne mere".
"Taj pritvor je produžen iz jednog rasističkog pristupa prema tom čoveku. Nije bilo nikakvih elemenata, četiri svedoka su rekla da on nije bio tamo. Te sekunde je tužilac morao da odustane, a oni su mu namerno produžili pritvor. To je taj sadizam i maltretiranje okrivljenog bez ikakve potrebe. To je ono što se u praksi evropskog suda zove proizvoljni pritvor", ocenjuje Sead Spahović.
Poznavaoci prilika ukazuju na to da bi i tužilaštvo i policija trebalo da prikupe dovoljan broj dokaza, pre nego što nekome odrede pritvor.
Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, naglašava da bi u ovakvim regionalnim slučajevima nadležni organi trebalo da budu dodatno oprezni.
"Zbog poštovanja ideje da bi trebalo da sprovedemo tranzicionu pravdu i da oni koji su zaista krivi budu optuženi i kada se dokaže osuđeni. Treba biti vrlo obazriv, jer to su osetljiva pitanja – pre svega govorim o ratnim zločinima. Znate i sami, ovde se uvek digne uzbuna, baš kao i u onoj drugoj javnosti, u zavisnosti od toga koje je nacionalnosti taj ko je uhapšen, kao što se sad dešava u Bosni i Hercegovini nakon hapšenja u Orašju", kaže Petrović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zvaničnici sa Kosova, ali i deo tamošnjeg civilnog sektora smatraju neprihvatljivim hapšenja Tačija i Keljmendija. Bedžet Šalja, iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kaže da bi Brisel trebalo da reaguje ukoliko Srbija i Kosovo imaju liste optuženih građana.
"Treća strana koja posreduje u pregovorima između Srbije i Kosova bi trebalo da natera i Srbiju pa i Kosovo – ako ima neku listu za hapšenje – da im predaju tu listu", smatra Šalja.
Podsetimo, nakon hapšenja Nehata Tačija, prištinski zvaničnici ocenili su da takvo ponašanje otvara veliku dilemu da li Beograd želi normalizaciju odnosa sa Kosovom, zbog čega se u Briselu i vodi dijalog.