Unutrašnja rasprava o Kosovu, na koju je pozvao srpski predsednik Aleksandar Vučić, ne bi trebalo da bude platforma za promovisanje "svakojakih ideja ili predloga". To u izjavi za Radio Slobodna Evropa navodi šef kabineta predsednika Kosova Hašima Tačija, Bekim Čolaku.
"Očekujemo od zvaničnika Srbije da se uzdrže i da ne izlaze u javnosti sa rizičnim predlozima kao što su podela, razmena teritorija ili promena granica. Jer, te ideje, od koga god dolazile, su zastarele i ne doprinose regionalnoj stabilnosti", kazao je Čolaku.
Bekim Čolaku je pozdravio poziv na unutrašnju diskusiju u Srbiji "koja će pomoći rukovodstvu i narodu Srbije da shvate i prihvate realnost o nezavisnom Kosovu".
To je bila i prva reakcija zvanične Prištine na pitanje koje je u kompleks različitih dilema, otvorenih nakon što je Aleksandar Vučić pozvao na "unutrašnji dijalog" o Kosovu, ubacio srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
Dačić je u autorskom tekstu objavljenom u dnevniku "Blic", predložio razgraničenje na ono "što je srpsko i što je albansko". Kaže on – to je "jedno moguće trajno kompromisno rešenje".
Tog mišljenja nije Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača, dugi niz godina vladajuće a sada opozicione, Demokrateske stranke i najiskusniji poslanik u srpskom parlamentu. Smatra da je tu ideju pregazilo vreme.
"Ona je zakasnila, a, uzgred, to se ne radi tako što se ideja tek tako izbaci, postoje timovi koji o tome raspravljaju. Ali, nije samo o tome reč. Pitanje autonomije je jedna stvar, ali to je teorijsko pitanje. Nisu teritorije najvažnije, to su gluposti. Pored teritorija postoje važne stvari. Mogli smo, i još uvek možda imamo šansu, da obezbedimo autonomiju. Dakle, pitanje ljudskih prava, pitanje imovine i pitanje kulturnih spomenika – to je jedna vrsta autonomije koja se može tražiti – u skladu s tim da su i drugi imali autonomiju kada su bili manjina u Jugoslaviji", kaže Mićunović, dajući time i sam doprinos unutrašnjoj debati o Kosovu.
On, međutim, optužuje vlast da stvara atmosferu kao da od Srbije zavisi kakav će status Kosovo imati i odmah podseća da je Srbija suverenitet nad Kosovom izgubila još Kumanovskim sporazumom 1999. godine.
Vremena je, navodi, ranije bilo za po srpsku stranu povoljnija rešenja, ali ta vremana su prošla. Dodaje, da nije tačno ono što aktuelna vlast tvrdi da do sada nije bilo dijaloga o Kosovu i podvlači da i od ovog pitanja vlast pravi neku vrstu marketinga.
"Praviti marketing od svega toga – po mom mišljenju je pogrešno. Dijalog treba da bude miran, ali, vidite – neko progovori i odmah ga saspu razni propagandni eksperti vladajućih političkih stranaka. Evo, šta je uradio (Marko) Đurić (šef Vladine kancelarije za Kosovo) sa (Borisom) Tadićem (bivšim srpskim predsednikom i liderom Socijaldemokratske stranke Srbije). Dakle, nije kriva ni Socijalistička partija Srbije, ni radikali, ni JUL, ni Milošević (Slobodan), ni Šešelj (Vojislav), niko – kriv je Tadić što je Kosovo tako postavljeno! A Demokratska stranka je bila jedina od tih većih stranaka koja je od početka želela dijalog i mirno razrešenje sukoba", ocenjuje Dragoljub Mićunović.
Mićunović: Dijalog treba da bude miran
Dačić je svojim autorskim tekstom zapravo zvanično započeo unutrašnji dijalog o Kosovu na koji je pozvao Aleksandar Vučić, kaže predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
U Dačićevim navodima, ali i u onome što je Vučić rekao u nedavnom intervjuu za švajcarski dnevnik "Blik" a gde poziva na novi put u odnosima sa Kosovom, iako, kako navodi "Srbi za to nisu spremni", Jelica Minić iznosi utisak da oba pristupa odišu dozom strepnje. Nju prepoznaje u vezi sa pitanjima ishoda i tempa dijaloga koji se odvija pre svega u Briselu, kao i sa potrebom da se dobije domaća podrška kako bi taj dijalog išao očekivanim tokom.
"Tako i tumačim konkretnu izjavu gospodina Dačića, da, pored ostalog, ponovo pokreće temu razgraničenja, ali ukoliko do toga ne bude došlo, on misli da, bez obzira, treba raditi dalje na traženju ishoda tog čvora kad je reč o odnosu Srbije i Kosova", ističe Jelica Minić.
Upitana vidi li nesaglasnost u tome što je Dačić, koji je potpisao Briselski sporazum, koji insistira na tome da se sever Kosova integriše u kosovski politički sistem sada predlaže razgraničenje između Srbije i Kosova, Jelica Minić odgovara: "Ja bih to svrstala u slobodan dijalog koji on svojim tekstom započinje, a ni u kom slučaju to ne vidim kao dovođenje u pitanje onoga što je u Briselu dogovoreno. Dakle, to je nešto što je možda u nekom trenutku bilo na stolu, ali ne bih rekla da je to tema o kojoj se danas ozbiljno razgovara".
U vezi sa Dačićevom idejom razgraničenja između Srbije i Kosova Minić podseća na ono što je izostavljeno.
"I u Briselu i ovde u Srbiji je to razgraničenje često pominjano, ali to bi onda značilo da i one delove Srbije gde žive Albanci treba dati u zamenu. Da se zaista o tome razmišlja teško je poverovati jer mislim da je cilj svih koji u razgovoru učestvuju da se situacija normalizuje i da i Kosovo i Srbija počnu da vode jedan intenzivan, normalan, život i na međunarodnoj i na domaćoj sceni, bez opterećenja pod kojim svakodnevno žive i bez svih tegoba kroz koje građani prolaze", upozorava Minić.
Poziv na dijalog za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Beljuja Bećaja je znak "da Srbija i Kosovo nisu izabrali prošlost i da su svesni da mogu da utiču na promenu odnosa u budućnosti".
"U kontekstu mogućih rešenja, dabome, i razgraničenje je ostalo kao jedna moguća vizija rešavanja nataloženih problema u dugoročnom procesu. Dakle, u svakom slučaju, dobro je što imamo više predloga jer to je dokaz da ima više interesovanja da se ovaj gorući problem definitivno reši", dodaje Bećaj.
Vidi li kao kontradiktornu ideju o razgraničenju koju iznosi Ivica Dačić, u odnosu na njegovo prihvatanje Briselskog sporazuma bilo je takođe pitanje koje je našem kosovskom sagovorniku postavljeno.
"Zvanična politika je decenijama uveravala Srbe da veruju u nešto što ne postoji – a Kosovo definitivno ne postoji u Srbiji. I u tom kontekstu, ove kontradiktornosti su manjeg značaja u odnosu na tu kontradiktornost koja je postojala dekadama u našim odnosima", rezolutan je Bećaj.
On kao znak priznavanja realnosti ocenjuje Dačićev poziv na suočavanje sa stvarnošću da Albanci ne žele da budu deo Srbije, kao i njegov stav da Srbija nema ni snage, a ni potrebe, da ratuje jer više na Kosovu nema šta da dobije.
Toj Dačićevoj oceni, međutim, dodaje ono što sam smatra važnim da se u Srbiji zna.
"Srbija nema ni šta da izgubi ukoliko Albanci prihvate ovdašnje Srbe kao ravnopravne partnere. Dakle, ne vidim da Srbija išta može da izgubi time što će albanska većina na Kosovu tretirati Srbe kao ravnopravne građane, poštovati sva njihova prava, i individualna i kolektivna, slobodu kretanja, uključujući, razume se, i religiju i crkvu", argumentuje Bećaj.
Menjanje granica vodi u sukob
Jedan od nekadašnjih političkih predstavnika kosovskih Srba i dobar poznavalac političkih prilika na Kosovu i u Srbiji Petar Miletić kaže da unutrašnji dijalog u Srbiji o Kosovu treba da postoji i da nikada ne može da škodi, ali dodaje da se "svaka vlast u Beogradu više trudila da zloupotrebljava kosovske Srbe i temu Kosova nego što je vodila ozbiljan dijalog".
Kada je o ideji podele reč, Miletić veruje bi ona bila štetna za kosovske Srbe.
"Ja sam od onih ljudi koji veruju u suživot koliko god u današnjem trenutku to možda delovalo nemoguće. Ako on govori o podeli, a čini mi se da govori o podeli, a ta podela bi verovatno bila na reci Ibar, mislim da bi to bilo štetno za kosovske Srbe, pošto kosovski Srbi većinski žive južno od Ibra", kaže Miletić.
Miletić: Verujem u suživot
"Sve ono što kao etnička grupa ili nacija imamo na Kosovu, nalazi se južno od Ibra – od ekonomskih bogatstava kao što je Brezovica, Metohija i njena zemlja, centralno Kosovo i imovina, preko duhovnog bogatstava što čine manastiri i verski objekti. Sve to se nalazi južno od Ibra i mislim da je to pogrešan pristup, osim onog dela koji govori za Zajednicu srpskih opština. Menjanje granica mislim da vodi u novi sukob tako da mislim da to nije pametna ideja", zaključuje Petar Miletić.
Iako je predsednik Srbije početak unutrašnjeg srpskog dijaloga o Kosovu predvideo za septembar, čini se da se prilozi novom kosovskom ciklusu uz veliko ubrzanje plasiraju u medije.
Ostaje da se vidi hoće li dijalog, bude li ga, teći u atmosferi tolerancije i hoće li, bez obzira na ishod, imati lekovito dejstvo po Srbiju, kakvo Vučić u intervjuu za švajcarski list Blik priželjkuje.