U 2020. godini Srbija na Kosovo planira da pošalje oko 89 miliona evra novca svojih građana. To pokazuje Predlog zakona o budžetu koji je Vlada dostavila na razmatranje Skupštini Srbije.
Za Vladinu Kancelariju za Kosovo planirano je oko 63,7 miliona evra, a najveći deo sredstava biće utrošen za "podršku funkcionisanju ustanova i organizacija na teritoriji“ Kosova.
Reč je, pre svega, o paralelnim strukturama ili "privremenim organima" koji rade u sistemu Srbije, koje Kosovo ne priznaje i koji su, prema dogovoru Beograda i Prištine u Briselu, morali da budu integrisani u kosovske institucije.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo dobiće u 2020. oko 6,5 miliona evra više nego ove godine. Za člana skupštinskog Odbora za Kosovo iz vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Čotrića - opravdano.
Pročitajte i ovo: Takse umanjile iznos razvojnih sredstava za sever Kosova"Po Ustavu Srbije i pozitivnim zakonima, Kosovo je deo Srbije i otuda i ta potreba da se budžetska sredstva odvoje i za taj deo Srbije. Osim toga, kosovske vlasti su uvele vrlo visoke takse za robu koja dolazi iz centralnih delova Srbije, što je umnogome pogodilo srpsko stanovništvo koje živi na prostoru Kosova i Metohije. Treći faktor je potreba da se i tim dodatnim budžetskim sredstvima zadrži srpsko stanovništvo na prostorima Kosova i Metohije s obzirom na to da žive u veoma teškim uslovima, ne samo političkim već i ekonomskim, a poznato je da određen broj ljudi prima plate iz budžeta Srbije i to je i način da oni ostanu u svojim mestima", kaže Čotrić.
'Suspenzija Briselskog sporazuma'
U okviru ukupne sume od oko 63,7 miliona evra, kojom će raspolagati Kancelarija za Kosovo, za "unapređenje kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu", planirano je 21,6 miliona evra, od čega najviše za izgradnju i rekonstrukciju stambenih objekata. Više od toga, oko 36,7 miliona biće usmereno na "podršku funkcionisanju i unapređenju lokalnih administrativnih kapaciteta".
"Problem je političke naravi jer kada u strukturi budžeta dođete do stavke - jačanje lokalnih administrativnih kapaciteta, vidite da je Srbija zapravo suspendovala deo Briselskog sporazuma koji se zove integracija lokalne uprave u kosovski sistem. Paralelno sa onim opštinama koje se biraju na izborima Kosova, vi imate rukovodstva opština, sastav skupština opština, koje postavlja Beograd", navodi Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose.
Pročitajte i ovo: Sever Kosova: Paralelne institucije u ime 'opstanka'Na Kosovu ih Srbija, prema obrazloženju Predloga budžeta za 2020. godinu broji 29. Ove opštinske strukture ili "privremeni organi" i 11 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova rade u sistemu Srbije i njihovo osoblje plaća Beograd.
"Privremeni organi" rade paralelno sa kosovskim opštinama, a u nekim slučajevima osoblje radi i u jednoj i u drugoj opštini. I prima duple plate.
"Ne mogu to biti paralelne institucije jer postoje na legitimnoj teritoriji jedne države. I pre dolaska međunarodnih snaga smo imali da su ljudi koji žive na Kosovu dobijali uvećane plate u odnosu na ljude iz drugih delova Srbije da bi, ili ostali na Kosovu, ili se tamo doselili. To rade države kada pokušavaju da zadrže određenu teritoriju i nasele je svojim stanovništvom. To što neki primaju te duple plate, treba verovatno proveriti za čije interese ti ljudi rade. Ja verujem da je to samo način da ljudi ostanu na toj teritoriji gde se teško živi, pa dobro dođe svaki prihod", kaže Aleksandar Čotrić.
Ovakve 'argumente', Dušan Janjić vidi kao "krajnji apsurd jedne politike i jednog društva" i kršenje Briselskog sporazuma. Iako je tokom dijaloga Kosova i Srbije dogovoreno gašenje svih preostalih institucija srpskih organa i njihova integracija u kosovske, to se desilo sa policijom i sudstvom, ali ne i sa lokalnom samoupravom.
Srpsko-kosovski funkcioneri
U brojnim mestima na Kosovu, jedni do drugih rade srpski "privremeni organi" i opštine koje su deo kosovskog sistema. Tako na primer u Severnoj Mitrovici funkcioniše kosovska opština Severna Mitrovica i privremeni organ "Kosovska Mitrovica", a isto je i u drugim mestima.
Da nekada u obe opštine rade isti ljudi pokazuje primer Bratislava Nikolića koji je gradonačelnik i srpske i kosovske opštine Štrpce. Isti je slučaj sa Svetislavom Ivanovićem iz opštine Novo Brdo i Zoranom Todićem u Leposaviću.
Pročitajte i ovo: Srpski rukovodioci sa kosovskim platama"Time u suštini Srbija puca sama sebi u noge i kada je reč o zahtevu za Zajednicom srpskih opština i kada je reč o argumentu da ona primenjuje Briselski sporazum. Ako pogledamo strukturu tih davanja, videćemo da to pre svega ide na održavanje nekih funkcija koje Srbija pokriva od (Slobodana) Miloševića (bivši predsednik SR Jugoslavije) naovamo. I za školstvo važi slično, gde istovremeno predškolske i ustanove osnovnog obrazovanja uzimaju pare i iz kosovskog budžeta", kaže Dušan Janjić.
On ukazuje i na problem (ne)transparentnosti, navodeći da je reč o "značajnom delu novca koji je izvan kontrole jer se sliva i indirektno, preko javnih preduzeća".
Kancelarija za Kosovo dužna je da Ministarstvu finansija dostavlja kvartalne izveštaje o sredstvima "koja se prenose jedinicama lokalne samouprave" na Kosovu, a Aleksandar Čotrić poručuje da skupštinski Odbor za Kosovo "barem dva puta godišnje razmatra izveštaje ove Kancelarije o trošenju sredstava".
Ipak, na njihovom sajtu ne postoje ovi dokumenti, niti je Radio Slobodna Evropa do objavljivanja ovog teksta dobio odgovore na pitanja upućena Kancelariji.
Pročitajte i ovo: Nastavljena integracija srpskih institucija u kosovskeU Predlogu budžeta se pak navodi da će se raspored i korišćenje novca vršiti "po posebnom aktu koji Vlada Srbije donosi naknadno".
"Kad je reč o planiranju sredstava za srpske institucije i ustanove na području Kosova, bilo bi znatno bolje da se u samom Zakonu o budžetu vidi više podataka, a ne da se jedan deo tih sredstava distribuira naknadno na osnovu posebne odluke Vlade. I za ove i za bilo koje druge namene Zakon o budžetu bi trebalo da bude sveobuhvatan dokument i narodni poslanici, pa i javnost bi trebalo na taj način da imaju detaljan uvid u to koji su troškovi planirani", kaže Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija".
Sabiranje za Kosovo
Suma koja će otići na Kosovo ne završava se na Vladinoj Kancelariji za Kosovo. U Predlogu zakona o budžetu za 2020. godinu stavke koje se odnose na ovu državu (koju zvanična Srbija smatra svojom teritorijom) mogu se pronaći u okviru budžeta različitih ministarstava, kabineta ministara, upravnih okruga, uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, te je potrebno mnogo sabiranja da bi se došlo do konačne cifre.
"Mnogi su u prethodnom periodu skupo naplaćivali svoj patriotizam. To nikako nije dobra praksa i tome treba stati na put, a najbolji način za to jeste transparentnost. Dakle da se jasno vidi svaka pozicija u budžetu, da se iz nje može jasno prepoznati svaki trošak i namena tih sredstava koja su određena za Srbe na Kosovu", podvlači Dragan Dobrašinović iz nevladine "Koalicije za nadzor javnih finansija".
U okviru budžeta Ministarstva prosvete za "podršku realizaciji nastave" u osnovnim i srednjim školama planirano je oko 680.000 evra, dok za "Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici", Srbija izdvaja oko 23,2 miliona evra.
Pročitajte i ovo: Kapitulacija koju Srbija nije priznalaZa "Upravne okruge na Kosovu, osnovane radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave", izdvojeno je oko 394.000 evra. U okviru sredstava namenjenih kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, na "podršku unapređenju inovacionih kapaciteta" na Kosovu otići će prema planu 237.000 evra.
Ministarstvo kulture i informisanja će za "podršku informisanju građana na srpskom jeziku" opredeliti 78.600 evra. Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama daje 538.000 evra za "podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu".
Budžetska lojalnost
"To rađa socijalnu mobilizaciju tih ljudi da brane postojeće stanje i politiku. Beograd je u doba Miloševića primenio taj model i nijedna vlast nije smogla snage da se obračuna sa tim paradoksom, koji se nikad u finansijskom smislu neće vratiti jer nam niko te troškove neće priznati, pogotovo posle Briselskog sporazuma. Sa druge strane, gomilaju se troškovi na primer za penzije, socijalna davanja koja Srbija mora da isplati građanima Kosova. Najveći problem je što se stvorila budžetska ovisnost Srba sa Kosova o Beogradu. A istovremeno je ta lojalnost počela da se usmerava i prema Prištini. Sada imamo duplu budžetsku lojalnost - ovisnost ljudi o budžetskim parama, a podeljenu lojalnost u etničkom i državno-političkom smislu", kaže Dušan Janjić.
Janjić: Stvorila se budžetska ovisnost Srba sa Kosova o Beogradu
Za razliku od Vladine Kancelarije za Kosovo koja će prema planu u 2020. raspolagati sa skoro 64 miliona evra, Služba koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu zemlje dobila je 3,3 miliona za razvoj jednog od najsiromašnijih delova Srbije (koji se i najčešće spominje kada se govori o predlozima razmene teritorija, kao rešenju problema između Kosova i Srbije).
Manje od Kancelarije za Kosovo dobijaju Ministarstvo za evropske integracije (10,5 miliona evra), Ministarstvo omladine i sporta (52 miliona evra), Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (59 miliona evra), dok Ministarstvo za zaštitu životne sredine raspolaže sa tek nešto više novca (67 miliona evra).