Koji su efekti rada Komisije za istraživanje ubistva novinara u Srbiji?

Nijedan rešen slučaj – to je dosadašnji epilog istrage ubistava novinara, kritičara vlasti, tokom 90-ih i ranih 2000-ih godina u Srbiji.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije iz 1999. je 25 godina kasnije rezultiralo oslobađajućom presudom nekadašnjim pripadnicima Državne bezbednosti.

Nakon konačne odluke Apelacionog suda, objavljene 2. februara, medijska udruženja protestuju, deo opozicije kritikuje vlast, a međunarodne organizacije upozoravaju da oslobađajuća presuda "dovodi u pitanje vladavinu prava".

Za ubistvo novinara Milana Pantića 2001. godine u Jagodini nema optužnice. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu se proglasilo nenadležnim za istragu.

A smrt novinarke Dade Vujasinović je i nakon 30 godina u predistražnoj fazi u tužilaštvu - bez odluke da li će taj slučaj iz 1994. biti kvalifikovan kao ubistvo.

Da pomogne u rasvetljavanju ovih slučajeva zadatak je Komisije za istraživanje ubistava novinara.

"Dok Komisija nije osnovana, nije bilo nikakvih pomaka u istragama ubistava novinara", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednik Komisije, Veran Matić.

Matić: Komisija je pridonela istragama

Dodaje da je, na inicijativu tog tela, slučaj Ćuruvija pokrenut pred pravosuđem.

"Komisija nikako ne može snositi odgovornost za odluku veća Apelacionog suda i to se od nje nije ni očekivalo", zaključuje.

Matić je nekadašnji urednik radija i televizije B92, koja je tokom devedesetih kritički izveštavala o režimu tadašnjeg autoritarnog predsednika, Slobodana Miloševića.

Njeni članovi su predstavnici novinarskih udruženja i državnih institucija, među kojima su policija, tužilaštvo i Bezbednosno-informativna agencija.

25 minuta tišine za 25 godina čekanja na pravdu za ubistvo Slavka Ćuruvije

Komisiju je formirala Vlada Srbije pre više od deset godina - po dolasku na vlast Srpske napredne stranke (SNS) čija je najistaknutija figura aktuelni predsednik države, Aleksandar Vučić.

Istovremeno, vlast je na meti kritika međunarodnih organizacija zbog gušenja medijskih sloboda.

Odgovarajući na kritike koje dolaze iz dela struke da je osnivanjem Komisije vlast htela da ostvari "privid" da želi da rasvetli ubistva novinara, Matić kaže:

"Taj posao koji smo uradili, mislim da je jako važan, a šta drugi misle, mislim da je to deo političkih konfrontacija mnogo više nego dubinskog istraživanja šta je komisija uradila i šta se zaista dogodilo u ovim slučajevima u proteklih deset godina".

Naglašava da je Komisija nezavisna, bez obzira na to što ju je osnovala Vlada, i da njen rad i dalje ima "svoj značaj i vrednost".

"Mi ćemo nastaviti sa radom", zaključuje Matić.

Ostati uz Ćuruviju

NUNS: 'Ako institucije rade, zašto je potrebna Komisija'

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je da su u NUNS-u "od početka bili rezervisani" prema radu Komisije.

Bodrožić: Sramota je i za državu i za narod da nemamo pravdu

"Ako institucije funkcionišu, zašto su potrebne radne grupe i komisije?", upitao je Bodrožić 5. februara, na protestu protiv oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Naglasio je da su predstavnici NUNS-a učestvovali u radu Komisije "verujući da postoji dobra volja" da se slučajevi reše.

"Jer je to sramota i za državu Srbiju i za naš narod, da nemamo pravdu", dodaje.

Nakon što su pripadnici Državne bezbednosti oslobođeni optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije, Bodrožić je istakao da se struka oseća prevareno.

"Pokazalo se da smo po ko zna koji put zloupotrebljeni u političke svrhe. Zaista smo svi ušli sa verom da država želi konačno da upregne sve svoje snage da se taj slučaj reši", dodao je on.

'Opasne teme' ponovo prave mete od novinara u Srbiji

UNS: 'Komisija uradila sve što je mogla'

Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije, izjavio je za RSE da je Komisija za istraživanje ubistava novinara uradila "sve što je mogla" od svog osnivanja.

"Neki nivoi odlučivanja, zahvaljujući radu komisije, prosto su primorani na saradnju i dali su rezultate", dodaje.

Osvrćući se na oslobađajuću presudu Apelacionog suda za ubistvo Slavka Ćuruvije, Rakočević je istakao da "istina živi" iako je "pravda ubijena".

"U kojoj formi će istina živeti, to zavisi od naše borbenosti, posvećenosti i sposobnosti da tu istinu održimo", naglasio je.

Crtanje meta na novinarima Srbije

'Učinjeno sve da se utvrde činjenice'

Novinar i vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, sa više hitaca.

Suđenje za ubistvo je počelo u junu 2015, sedamnaest godina kasnije.

"Komisija za istraživanje ubistava novinara je osnovana da bi se utvrdile činjenice zašto do kraja nije istraženo ovo ubistvo, a mi smo, u stvari, uradili mnogo više – bili smo ključna pomoć da dođe do optužnice i dve osuđujuće presude Višeg suda", ističe Veran Matić.

Pripadnike nekadašnjeg Resora državne bezbednosti, Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, Viši sud je dva puta proglašavao krivim i osudio na ukupno 100 godina zatvora.

"Ubeđeni smo da je u istražnom postupku sve učinjeno da se prikupi dovoljna količina relevantnih dokaza, da se utvrde činjenice, da se utvrdi ko je lagao, ko obmanjivao i ko prikrivao, i to je izneto u sudskom procesu", ocenjuje Matić.

Apelacioni sud u Beogradu je objavio 2. februara da je preinačio prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo Ćuruvije.

U odluci, na koju ne postoji pravo žalbe, navedeno je da "nema neposrednih i posrednih dokaza" da su četvorica pripadnika DB-a izvršioci ubistva.

Koracima Slavka Ćuruvije u još jednoj godini čekanja na presudu ubicama

Pored oštrih kritika dela opozicije i medijskih udruženja, na odluku Apelacionog suda reagovali su i predstavnici vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je to "užasna poruka za pravosudni sistem".

Istovremeno je poručio da "neće da vodi hajku protiv sudija" i odbacio optužbe da on ima uticaj na pravosuđe.

"Pravosuđe je nezavisno, ne poznajem nijednog od tih sudija", rekao je on.

Vučić je 1999. godine, u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, bio ministar informisanja.

U istoj emisiji, u kojoj je komentarisao presudu, Vučić je izneo kritike na račun dela medija i nevladinih organizacija u Srbiji, optužujući ih da "vode rat" protiv njega.

Zbog toga je reagovala fondacija "Slavko Ćuruvija".

"Još jednom, po ko zna koji put, pozivamo predsednika i njegove saradnike da prestanu sa targetiranjem novinara u zemlji u kojoj je nekažnjivost za ubistva i pokušaje ubistava novinara apsolutna. Dok ne bude kasno", poručili su u objavi na društvenoj mreži X.

'Tužilaštvo za organizovani kriminal odbija slučaj Pantić'

"Sve se zna, samo pravde nema", tako slučaj ubistva Milana Pantića opisuje predsednik UNS-a Živojin Rakočević.

Dopisnik Večernjih novosti, Milan Pantić, ubijen je 11. juna 2001. u ulazu zgrade u kojoj je živeo u Jagodini, dok se vraćao iz prodavnice.

Istraga još traje, optužnica nije podignuta.

Veran Matić za RSE naglašava da je Komisija došla do podataka o ubicama i motivu za ubistvo.

podsetite se Više od 80 posto ubistava novinara nekaženjeno

Podseća da je Komisija ranije objavila da je Pantić ubijen zbog istraživanja o privatizaciji cementare u Paraćinu.

"Tužilaštvo u Jagodini, koje je sve vreme vodilo ovaj slučaj, dostiglo je određeni limit, i nije moglo dalje da radi u istrazi. Prema svim tim dokazima, reč je o organizovanom kriminalu", ocenjuje.

Od Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu zatraženo je da preuzmu slučaj.

Oni su, ističe Matić, to odbijali.

Poslednji njihov odgovor Udruženju novinara Srbije, kaže, stigao je početkom februara, nakon godinu i po dana čekanja.

"Dan pre nego što je objavljena oslobađajuća presuda u slučaju Ćuruvija, Tužilaštvo za organizovani kriminal nas je obavestilo da su oni u novembru vratili slučaj u Jagodinu i procenili da to nije slučaj za njih", dodao je Matić.

"To vidim kao nedostatak političke volje, ali i kao nedostatak profesionalne volje i izazova Tužilaštva za organizovani kriminal da se uključi", zaključio je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

čitajte Da li je država Srbija umešana u ubistvo novinara Pantića?

'Smrt Dade Vujasinović u predistražnom postupku'

Novinarka časopisa "Duga", Radislava Dada Vujasinović, pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 9. aprila 1994.

Taj slučaj je u predistražnom postupku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

"Nisam siguran da je bilo nekih ozbiljnih aktivnosti u istrazi tužilaštva", ocenjuje za RSE Veran Matić.

Smrt novinarke Dade Vujasinović misterija i nakon 28 godina

Prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške. Porodica je osporavala službenu verziju Dadine smrti.

iz arhive rse Dada Vujasinović, mrlja na savesti svake vlasti

Kasnije je Forenzički institut u Hagu zaključio da je smrt mogla da nastupi kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.

To je prvi nerazrešeni slučaj smrti novinara u Srbiji, koji se dogodio u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

U jednom intervjuu neposredno pred smrt, Vujasinović je izjavila: "Ako mi nekad padne saksija na glavu, nemojte da pomislite da je to bio nesrećan slučaj".

U profesionalnoj karijeri Dade Vujasinović ostali su istraživački tekstovi i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji.

Proširen mandat komisije

Vlada Srbije je 2018. godine proširila nadležnost Komisije na slučajeve ubistava i nestanka novinara na Kosovu od 1998. do 2001. godine, kao i na ubistva novinara u nekadašnjoj Jugoslaviji tokom rata od 1991. do 1995. godine.

Sa proširenjem mandata Komisije izabrani su i članovi koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

čitajte Da li je moguće zajedničko istraživanje ubistava novinara u regiji