Jabuke, šljive, breskve, sojino ulje biće među proizvodima iz Srbije koji će se izvoziti u Kinu bez carine.
Srbija će, prema najavama zvaničnika, moći da uvozi sirovine iz Kine po "značajno nižim carinskim tarifama".
Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su dve strane potpisale 17. oktobra u Pekingu, obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.
Potpisivanju dokumenta prisustvovali su i predsednici Kine Si Đinping i Aleksandar Vučić.
Za Vučića je ovaj Sporazum "veliki korak napred".
"Kada imate značajno nižu carinsku stopu, onda vaša roba može da bude konkurentna ili konkurentnija", naveo je.
Za šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića reč je o "događaju od istorijskog značaja za Srbiju".
"Ne samo sa aspekta ekonomije nego i spoljno-političke pozicije", ocenio je Dačić.
Sporazum o slobodnoj trgovini potpisali su ministri trgovine Kine Wang Wentao i Srbije Tomislav Momirović, 17. oktobar 2023.
Do potpisa je došlo na trećem Forumu za međunarodnu saradnju "Pojas i put", ključnog Sijevog geopolitičkog projekta za proširenje globalnog dometa Kine.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.
Na samitu je bio i Vladimir Putin, predsednik Rusije koja je pod zapadnim sankcijama zbog agresije na Ukrajinu.
Učesnici, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, poziraju za grupnu fotografiju tokom ceremonije dobrodošlice na Forumu Pojas i put u Pekingu, Kina, 17. oktobra 2023.
Srbija pregovara o članstvu sa Evropskom unijom (EU), ali istovremeno jača odnose sa Kinom, sa kojom sarađuje u oblasti infrastrukture i odbrane.
Zvaničnici dve zemlje godinama unazad međusobne odnose opisuju kao "čelično prijateljstvo".
Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost rekao je za RSE da Sporazum o slobodnoj trgovini simbolizuje dalje unapređenje odnosa između Srbije i Kine.
On je naveo da EU u ovom trenutku postavlja temelje za određenu politiku postepenog razdvajanja od Kine, odnosno da umanji rizik od poslovanja sa Kinom.
Stefan Vladisavljev: Sporazum o slobodnoj trgovini simbolizuje dalje unapređenje odnosa između Srbije i Kine.
Ali čini se, kako je rekao, da Srbija to ne prati već zastupa sopstvenu spoljnu politiku.
"Što kao država koja nije članica EU ima pravo, ali to ukazuje na određene nedoslednosti u posvećenosti evropskim integracijama i usaglašavanju sa politikama EU", ocenio je Vladisavljev.
EU nema Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Šta kažu u EU?
Zvaničnici Evropske unije (EU) smatraju da Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama ili organizacijama pre pristupanja EU, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom Srbija je potpisala 2008. godine.
"U kontekstu pregovora o pristupanju EU, Srbija se obavezala da će na dan pristupanja istupiti iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini", izjavio je za RSE portparol EU Peter Stano.
Peter Stano: Srbija se obavezala da će na dan pristupanja EU istupiti iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Stano je objasnio da povlačenje Srbije iz trgovinskih sporazuma sa trećom stranom nije "novi uslov, već opšte pravilo koje važi za sve zemlje kandidate koje žele da uđu u EU".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na ovaj stav EU tokom obraćanja novinarima u Pekingu.
"Mi moramo da živimo i pre ulaska u EU", poručio je.
Takođe je rekao da zna da će ovaj sporazum sa Kinom morati da prestane da postoji ulaskom Srbije u EU, ali je naveo da to "nije blizu".
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom bi, prema najavama, trebalo da stupi na snagu do maja ili juna 2024.
Šta Sporazum donosi?
Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je, prema predsedniku Srbije Aleksandra Vučića, nakon šest meseci pregovora.
Prema njegovim rečima Sporazum znači da ne bi više bilo nikakve carine, koje su danas veoma visoke, na srpsku jabuku, šljivu, breskvu, sojino ulje.
"Za vino se postepeno carina smanjuje u narednih pet godina po 20 posto, dok se za rakiju skida po 10 posto u narednih 10 godina", rekao je Vučić 16. oktobra po dolasku u Peking.
Takođe je rekao da se očekuje da proizvođači meda u Srbiji imaju ogromnu korist od Sporazuma o slobodnoj trgovini.
Vučić je naveo da neće biti carine na gotovo sve farmaceutske i industrijske proizvode.
"To (sporazum) će nam pomoći da uvozimo sirovine po značajno nižim tarifnim carinama, što je posebno važno zbog čeličane i rudnika", naveo je Vučić.
Takođe je rekao da će cene proizvoda koje Srbija inače uvozi iz Kine biti "neuporedivo niže" nego što su danas.
"Naš izvoz u Kinu u poslednjih 10 godina uvećan je 185 puta", dodao je Vučić.
Šta kažu proizvođači?
Vinarija Aleksandrović iz Vinče kod Topole, u centralnoj Srbiji, prisutna je na kineskom tržištu već desetak godina.
Boža Aleksandrović, vlasnik ove vinarije, rekao je za RSE da se u ovoj godini približavaju cifri od 20.000 boca vina izvezenih u Kinu.
On smatra da će postepeno smanjenje carina otvoriti prostor da srpska vina mogu lakše da nađu put do kineskih potrošača.
"To je pozitivna odluka što se nas tiče. Mi možemo samo da dobijemo jer Kina ima veliku proizvodnju vina, ali još uvek nisu postigli veliki kvalitet da bi bili konkurenti na našim tržištima. Ne može da dođe do štete po srpsko vinarstvo", ocenio je Aleksandrović.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića sada carina na uvoz vina iz Srbije u Kinu čini 30 odsto ukupne cene.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića sada carina na uvoz vina iz Srbije u Kinu čini 30 odsto ukupne cene.
Slavoljub Mijailović, voćar iz Selevca kod Smederevske Palanke, pak sumnja da će Srbija moći da izvozi voće u Kinu navodeći da je ta zemlja veliki proizvođač voća.
"Ne pije vodu da mi prodajemo Kinezima voće", ocenio je Mijailović.
Voćar Ivica Jeremić iz Selevca kod Smederevske Palanke je nepoverljiv prema sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom, i planovima za izvoz jabuka u tu državu.
On je rekao da je do ove godine imao 6,5 hektara jabuka, ali da je "morao da povadi sva stabla jer su troškovi prešli dobit".
"Tri poslednje godine sam gubio, pa sam došao do toga da sam povadio jabuke", istakao je Jeremić.
"Ne pije vodu da mi prodajemo Kinezima voće", ocenio je Slavoljub Mijailović, voćar iz Selevca kod Smederevske Palanke.
A Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, smatra da će ukidanje carina biti veoma značajno za proizvođače voća.
On je naveo da se među deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze tri voćne vrste, između ostalih i jabuka.
Smatra da je "otvaranje kineskog tržišta značajno bez obzira što je Kina najveći proizvođač jabuke".
"U izvoz ide od 200 do 230.000 tona. Dovoljno je neka ode za Kinu 50.000 tona, to je značajna stavka", ocenio je Keserović.
On, međutim, napominje da je u Kini vodeća sorta jabuke fudži, ali da je u poslednje vreme dosta proizvođača u Srbiji zbog teške tehnologije tu sortu "prekalemilo ili iskrčilo".
"Otvara se novi prostor da se šire novi klonovi sorte fudži koja je ujedno i vodeća sorta u svetu", naveo je Keserović.
Kina drugi spoljnopolitički partner Srbije
Kina je u 2022. bila drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije posle Nemačke.
Obim robne razmene između Srbije i Kine iznosio je 6,15 milijardi dolara.
Međutim, od toga je uvoz iz Kine bio 4,98 milijardi dolara, dok je izvoz iz Srbije bio 1,17 milijardi dolara.
A dva najveća izvoznika iz Srbije su zapravo kineske kompanije, železara u Smederevu i Ziđin.
Vlasnik železare u Smederevu je kineska HBIS GROUP.
Kineska kompanija Ziđin je većinski vlasnik Rudarsko-topioničarkog basena Bor u kome se proizvode bakar i plemeniti metali.
Među proizvodima koji se najviše izvoze iz Srbije u Kinu su bakar i njegovi derivati.
Na drugoj strani, Srbija iz Kine pored robe različite namene uvozi najviše telefona.
Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost ocenio je da će najveću korist od Sporazuma o slobodnoj trgovini imati kineske kompanije koje posluju u Srbiji.
"Zbog toga što su one najveći izvoznici sa tržišta Srbije na tržište Kine", dodao je.
Osvrćući se na to da je predsednik Srbije naglasio da će poljoprivredni proizvodi imati olakšan izlaz na kinesko tržište, Vladisavljev je naveo da su upitni resursi i kapaciteti ekonomije Srbije.
"S obzirom na probleme da zadovoljimo kapacitete već postojećih tržišta, može se postaviti pitanje da li naša ekonomija ima dovoljno resursa i kapaciteta da iskoristi priliku koja će se ukazati kroz otvaranje kineskog tržišta na jednom višem nivou", naveo je Vladisavljev.
'Upitni benefiti za srpske kompanije'
Što se tiče benefita za srpske kompanije, smatra Vadisavljev, to ostaje da se vidi.
"U mnogome će zavisiti od kapaciteta koje srpske kompanije poseduju, a ti kapaciteti u ovom trenutku nisu bili dovoljni da se zadovolje potrebe nekih drugih tržišta, bilo da govorimo o tržištu Evropske unije ili čak i tržištu Rusije na primer", ocenio je Vladisavljev.
Srbija na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini može da izvozi bez carina na tržišta Zapadnog Balkana, Turske i Evroazijske unije kojoj pripada i Rusija.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom Srbija je potpisala 2008. godine. On podrazumeva izvoz bez carine industrijskih i većine prehrambenih proizvoda.
Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina i Branko Vučković