Srbiji je ponovo u poseti visoki kineski lider. Meng Đijendžu (Meng Jianzhu), specijalni izaslanik predsednika Kine i član Polibiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a juče je razgovarao sa potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem.
Srbija se nalazi na značajnom logističkom i transportnom koridoru za Kinu u okviru njene inicijative "Jedan pojas – jedan put" i otuda značaj male zemlje kao što je Srbija za Kinu, kaže za RSE saradnica berlinskog Merkator instituta za kineske studije Helena Legarda. Ona najpre odgovara na pitanje ko je zapravo Meng Đijendžu i koliko visoko je plasiran u hijerarhiji Komunističke partije Kine.
Legarda: Gospodin Meng je član Politbiroa Komunističke partije, najvišeg partijskog organa, koji broji 25 članova, ali nije član Stalnog komiteta Politbiroa, koji je najvažniji organ partije i broji sedam članova. Dakle, u partijskoj hijerarhiji on stoji prilično visoko, a kao što ste rekli, on je i član Centralne komisije za političke i pravne poslove Komunističke partije Kine od 2012. godine, što znači da nadgleda sve poslove vezane za policiju i sigurnost.
Pre toga bio je pet godina ministar javne bezbednosti, a sada je član Centralne komisije za nacionalnu sigurnost. Međutim, on ima već 70 godina i očekuje se da će otići u penziju sledećeg meseca kada se održava 19. kongres Komunističke partije Kine.
Specijalni izaslanik predsednika Kine sa delegacijom u Vladi Srbije
RSE: Kako onda ocenjujete njegovu posetu Srbiji? Je li to značajna poseta i ako jeste, zbog čega?
Legarda: Generalno govoreći, kada član Politbiroa ide u posetu nekoj stranoj zemlji smatra se da je to relativno važan događaj i u tom smislu ima značaja. U slučaju Srbije važno je istaći da je bilo visokih poseta kineskih lidera u poslednjih nekoliko godina, što definitivno pokazuje da je Srbija važna zemlja za Kinu.
RSE: Zašto je Kina zainteresovana za tako malu zemlju kao što je Srbija?
Legarda: Interes Kine za Srbiju proizilazi iz njenog geografskog položaja Srbija se nalazi na važnoj logističkoj poziciji i transportnom koridoru prema Mediteranu, veoma značajnom za Kinu. Mnoge kineske kompanije aktivne su u Srbiji i širem regionu srednje i istične Evrope, kao i Evrope, generalno. To je veoma važna komponenta kineske inicijative "Jedan pojas – jedan put", koju Kina sada snažno promoviše kao svoju noseću spoljnopolitičku inicijativu.
RSE: Je li ta inicijativa povezana sa takozvanim novim putem svile?
Legarda: Da, jeste, a zvaničan naziv te politike je inicijativa "Jedan pojas – jedan put". Neki je nazivaju "novi put svile" zato što se projekat "Jedan pojas - jedan put" odnosi na pomorski transport, a zatim i na kopneni put koji preko centralne Azije završava u Evropi, tako da Srbija ima veliki geografski značaj zato što se nalazi na putu te inicijative.
- Pročitajte i ovo: Srbija na novom kineskom putu | Kinesko privredno čudo u Srbiji
RSE: Mogu li Srbija i Zapadni Balkan postati neka vrsta odskočne daske za ekonomsku penetraciju Kine u Evropu?
Legarda: To je teško proceniti zato što će kineski planovi u jednom trenutku morati da budu u interakciji sa politikom Evropske unije. Ali, generalno govoreći, Kina se pozicionira na Balkanu i videćemo kuda će to dalje voditi. A u međuvremenu Peking puno investira i dosta kineskog kapitala ulazi na Balkan.
RSE: Kako Evropska unija gleda na Kinu koja toliko ulaže u infrastrukturne projekte u Srbiji i na Zapadnom Balkanu?
Legarda: To je komplikovan proces, ako se ima na umu da su to zemlje regiona koje teže da se priključe Evropskoj uniji. Kao što smo videli u vezi sa projektom brze pruge Budimpešta - Beograd, za kineske kompanije ponekad nije neophodno da slede pravne procedure ili regulativu Evropske unije.
RSE: Kakve političke posledice to može imati po Srbiju koja je i kandidatkinja za članstvo u EU?
Kineske investicije u Srbiji ne bi trebalo da imaju bitan uticaj na ulazak Srbije u Evropsku uniju: Helena Legarda
Legarda: To je malo teško proceniti, ali, u principu, kineske investicije u Srbiji ne bi trebalo da imaju bitan uticaj na ulazak Srbije u Evropsku uniju. Dakle, sama činjenica da je primalac kineskih investicija ne bi trebalo da utiče na evrointegraciju Srbije.
RSE: Da li porast kineskih investicija može da se objasni i time što zemlje Zapadnog Balkana polako gube nadu u politiku proširenja Evropske unije?
Legarda: Teško je reći da li se radi baš o njihovom gubljenju nade, ali u svakom slučaju - evrointegracija zemalja regiona definitivno je spor proces, dobijanje evropskog novca za infrastrukturne projekte u regionu takođe je spor proces, posebno u poslednje vreme kada je EU fokusirana na sopstvene probleme. To dovodi do toga da se mnoge zemlje regiona okreću Kini jer od nje lakše i brže dobijaju fondove za te namene. To, naravno, ne znači da će te države izabrati Kinu, a odbaciti Evropsku uniju ili obrnuto. To samo znači da sada definitovno koriste prednosti obeju strana.