Kako uvesti red na sportskim terenima? I kako da se država suprotstavi huliganima? Odgovori se intenzivno traže u javnosti nakon nereda pre i za vreme utakmice Crvena zvezda-Partizan u subotu. Jedno od rešenja koje se predlaže je da bi zakonom trebalo jasno odvojiti prave navijače od huligana.
Snimci na kojima su navijači na nekoliko mesta na stadionu zapalili vatru obišli su svet. Mnogi svetski mediji preneli su do kakvih je incidenata došlo pre, za vreme i posle večitog derbija Partizana i Crvene zvezde na Marakani kada je utakmica zbog gustog dima bila na kratko prekinuta.
Debata kako rešiti problem nasilja i huliganizma na stadionima još uvek traje. Nadležni poručuju da je potrebna široka saglasnost u društvu, ali i analiza postojećih zakona.
Premijer Srbije Ivica Dačič poručuje da su se političke partije godinama "udvarale" huliganima i da zato incidenti na utakmicama ne treba nikoga da
iznenade.
“Kao da smo iznenađeni zbog toga, kao da nas je iznenadilo što postoje navijačke i mafijaške grupe. To nas je sve iznenadilo, a godinama i decenijama unazad se svi udvaraju tim grupama. Pa i moja partija je ponekad vodila politiku udvaranja nacionalizmu i šovinizmu jer je to moderno i popularno kada vam trebaju glasovi. Niko neće da mu se zviždi na stadionu, da se skandira njegovo ime. Ali, svemu postoji kraj. I taj red mora da se uvede. On ne može da se uvede drugačije nego silom. Uostalom, zato i postoje ministarstva sile”, poručio je Dačić.
(VIDEO: Neredi na derbiju Zvezde i Partizana)
U Srbiji je 2003. godine donet zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Sada se čuju i mišljenja da je došlo vreme da se taj zakon menja u skladu sa novonastalim problemima, a da se krug odgovornih za ispade navijača proširi, kao i da se pojačaju aktivnosti svih nadležnih.
Institucije bi u obračunu sa onima koji na stadione dolaze da bi pravili nerede trebalo samo da primenjuju postojeću zakonsku regulativu, smatra sociolog sporta Dragan Koković.
„Mnoga rešenja su dobra. Možda postoje tu neke nijanse kada su u pitanju navijači, kako to rešiti, sigurno se mogu doraditi. Ali, ja mislim, tu su samo institucionalna rešenja. Jer pazite, mi instituciju i definišemo kao unošenje reda tamo gde ga nema, a među navijačima nema nikakvog reda. Kada su institucionalna rešenja, onda je to nešto što je najvažnije za jedno društvo, to vam moram reći kao sociolog. Naravno, tu ja čovek koji radi u obrazovanju, ne mogu da zapostavim neke druge agense, poput porodice, medija... Mediji vrlo često te navijače dovode u centar, tako da se oni hvale kako su mediji nešto zabeležili, što nije dobro. Njih prosto, na neki način, treba ignorisati. Oni dolaze zbog nekih svojih interesa, zbog nekih svojih ciljeva. Ako ih shvatimo tako, kao interesnu grupu, tu država najbolje može da reši taj problem“, kaže Koković.
Osim huliganstva na samim stadionima sve su češći događaji iz tzv. crne hronike za koje se vezuju određeni ljudi koji se predstavljaju kao vođe ili članovi navijačkih grupa.
Snimci na kojima su navijači na nekoliko mesta na stadionu zapalili vatru obišli su svet. Mnogi svetski mediji preneli su do kakvih je incidenata došlo pre, za vreme i posle večitog derbija Partizana i Crvene zvezde na Marakani kada je utakmica zbog gustog dima bila na kratko prekinuta.
Debata kako rešiti problem nasilja i huliganizma na stadionima još uvek traje. Nadležni poručuju da je potrebna široka saglasnost u društvu, ali i analiza postojećih zakona.
Premijer Srbije Ivica Dačič poručuje da su se političke partije godinama "udvarale" huliganima i da zato incidenti na utakmicama ne treba nikoga da
iznenade.
“Kao da smo iznenađeni zbog toga, kao da nas je iznenadilo što postoje navijačke i mafijaške grupe. To nas je sve iznenadilo, a godinama i decenijama unazad se svi udvaraju tim grupama. Pa i moja partija je ponekad vodila politiku udvaranja nacionalizmu i šovinizmu jer je to moderno i popularno kada vam trebaju glasovi. Niko neće da mu se zviždi na stadionu, da se skandira njegovo ime. Ali, svemu postoji kraj. I taj red mora da se uvede. On ne može da se uvede drugačije nego silom. Uostalom, zato i postoje ministarstva sile”, poručio je Dačić.
(VIDEO: Neredi na derbiju Zvezde i Partizana)
U Srbiji je 2003. godine donet zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Sada se čuju i mišljenja da je došlo vreme da se taj zakon menja u skladu sa novonastalim problemima, a da se krug odgovornih za ispade navijača proširi, kao i da se pojačaju aktivnosti svih nadležnih.
Institucije bi u obračunu sa onima koji na stadione dolaze da bi pravili nerede trebalo samo da primenjuju postojeću zakonsku regulativu, smatra sociolog sporta Dragan Koković.
„Mnoga rešenja su dobra. Možda postoje tu neke nijanse kada su u pitanju navijači, kako to rešiti, sigurno se mogu doraditi. Ali, ja mislim, tu su samo institucionalna rešenja. Jer pazite, mi instituciju i definišemo kao unošenje reda tamo gde ga nema, a među navijačima nema nikakvog reda. Kada su institucionalna rešenja, onda je to nešto što je najvažnije za jedno društvo, to vam moram reći kao sociolog. Naravno, tu ja čovek koji radi u obrazovanju, ne mogu da zapostavim neke druge agense, poput porodice, medija... Mediji vrlo često te navijače dovode u centar, tako da se oni hvale kako su mediji nešto zabeležili, što nije dobro. Njih prosto, na neki način, treba ignorisati. Oni dolaze zbog nekih svojih interesa, zbog nekih svojih ciljeva. Ako ih shvatimo tako, kao interesnu grupu, tu država najbolje može da reši taj problem“, kaže Koković.
Osim huliganstva na samim stadionima sve su češći događaji iz tzv. crne hronike za koje se vezuju određeni ljudi koji se predstavljaju kao vođe ili članovi navijačkih grupa.