U čitavom svetu se 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Nacisti su fizičku eliminaciju Jevreja u Srbiji, uz pomoć kvislinške vlade Milana Nedića, sproveli veoma brzo. Od 39.000 Jevreja u Srbiji, u holokaustu ih je ubijeno više od 80 odsto.
Svu njihovu imovinu konfiskovala je bez naknade marionetska kvislinška vlada Milana Nedića, a posle rata je imovinu Jevreja podržavila nova komunistička vlast. Posle više od sedamdeset godina jevrejska zajedinica u Srbiji stekla je pravo da povrati svoju oduzetu imovinu.
Tek u februaru 2016. Srbija je usvojila zakon kojim se obavezala da jevrejskoj zajednici vrati imovinu njenih pripadnika koji nemaju preživele naslednike. Uz to će počev od ove, u narednih 25 godina država iz budžeta davati finansijsku podršku Savezu jevrejskih opština u iznosu od 950.000 evra godišnje.
Aleksandar Lebl danas ima 94 godine i jedan je od retkih koji su preživeli holokaust. Njegova majka, baka i većina od još 22 člana uže i šire porodice, ubijeni su na Starom sajmištu.
O zakonu o restituciji jevrejske imovine kaže da je došao suviše kasno.
"Te generacije koje su imale imovinu pre rata nemaju možda nijednog naslednika ili su otišle u beli svet i više ne računaju na tu imovinu koju bi evenutalno dobili povraćajem imovine svojih rođaka. Ali, dobro je da je konačno usvojen takav zakon, ali kako će biti u praksi – ne znam", kaže Lebl.
On navodi primer rođake Pauline Lebl-Albala, koja se bila udala za doktora Albalu.
"Oni imaju kuću na Dorćolu, a uz to je on imao u jednoj od banja letnju ordinaciju, ali mislim da to još nije vraćeno, iako ima potomaka – iako ne ovde nego negde u Americi. Oni ili ne znaju ili neće da traže. Pitanje je do kog stepena srodstva neko može da traži povrat imovine", pita se Aleksandar Lebl.
Jevrejskoj opštini biće vraćena i jedna od najstarijih knjižara u Beogradu –knjižara Gece Kona. Ona je jedan je od 40 objekta na opštinama Stari grad i Vračar za koje je Jevrejska opština podnela zahtev za vraćanje imovine žrtvama holokausta. Zahtev za vraćanje te knjižare podnela su, međutim, i fizička lica, naslednici Gece Kona.
Agencija za restituciju će ispitati da li je taj zahtev osnovan, pa će u zavisnosti od toga odlučiti o zahtevu Jevrejske opštine, rekao je ranije lokalnim medijima Strahinja Sekulić, direktor Agencije.
Strahinja Sekulić
Međutim, ako ne bude zakonskih prepreka da ova zgrada bude vraćena naslednicima, iz Jevrejske opštine uveravaju da će trenutni zakupac u toj zgradi, izdavačko preduzeće "Prosveta", i dalje tu ostati.
Aleksandar Lebl otkriva još jednu priču o imovini jevrejske zajednice u Beogradu koja je uzurpirana.
"U Cara Uroša je bila sefardska sinagoga, koja je stradala u bombardovanju i dobrim delom srušena, ali sada Srpska pravoslavna crkva ima tamo svoje nešto, ne znam šta. Da li će se to odnositi i na njih – nemam pojma", ističe Lebl.
Mile Antić, čelnik Mreže za restituciju, ukazuje na sudbinu nekih nekretnina koje su pripadale Jevrejima, a koje su završile u posedu političara.
Tako je, svedoči Antić, bivši predsednik Slobodan Milošević tražio da proširi dvorište druge vile koju je nezaknito otkupio na Dedinju, što mu je i omogućeno, pa mu je tako u posed dopala i parcela koja je pre rata pripadala sestrama Gece Kona, čiji zakonski naslednici su podneli zahtev za povrat te imovine.
"U martu 1999. godine, dok su građani Srbije bili uplašeni za goli život, Slobodan Milošević je bez ikakvih skrupula tražio da se sve te parcele spoje. To je, nažalost, i učinjeno tokom 2000. godine od strane nekih ljudi koji su i dan-danas u Ministarstvu građevine i saobraćaja", kaže Antić, dodajući da će biti vrlo interesantno pratiti kako će se u tom predmetu postaviti državni organi.
Privatizacija onemogućila restituciju
Iz Agencije za restituciju RSE je dobio odgovor da su zahtev za povrat tog zemljišta u Tolstojevoj ulici podnela dva naslednika sestara Gece Kona koji ne žive u Srbiji, te da su u toku postupci prikupljanja dokaza, pre svega, radi dokazivanja pravne veze podnosilaca zahteva sa bivšim vlasnicima.
Koliko je zahteva za povrat jevrejske imovine za nepunih godinu dana od primene Zakona stiglo Agenciji za restituciju?
"Do sada je Agencija za restituciju primila 147 zahteva, podnetih od strane jevrejskih opština Beograd, Kikinda, Sombor i Niš. Agencija je donela odluke o vraćanju 41 objekta u Beogradu, a jevrejskim opštinama Kikinda i Sombor vraćeno je ukupno 145 hektara poljoprivrednog zemljišta", kaže Strahinja Sekulić.
Sekulić, međutim, ne krije da ima i problema u procesu restitucije jevrejske imovine. Neke lokalne samouprave, često bez osnova, samo da bi odugovlačile proces, podnose žalbe na rešenja Agencije.
Predstavnici beogradske i nekih drugih jevrejskih opština imali su sastanke sa ljudima koji zastupaju državu u pokušaju da nađu neko kompromisno rešenje.
U Srbiji neki objekti neće biti vraćeni jer su privatizovani ili se sada u njima nalaze javne institucije kao što su škole ili bolnice – otuda dodatna finansijska podrška države jevrejskim zajednicama.
"Mi smo identifikovali više od 3.000 objekata oduzetih tokom Drugog svetskog rata od strane Nemaca", rekao je zapadnim agencijama Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, dodajući da se navedeni objakti nalaze uglavnom Beogradu, centralnoj Srbiji i mali deo u Vojvodini.
Jevrejske zajednice u svetu u više navrata su apelovale na evropske eks-komunističke države da vrate ili obezbede nadoknadu za imovinu oduzetu žrtvama holokausta, za koju se procenjuje da vredi milijarde dolara, ali retke su zemlje koje su se obavezale da u potpunosti reše pitanje povratka imovine bez preživelih naslednika žrtava holokausta.
Pre osam godila je 46 zemalja potpisalo Terezinsku deklaraciju, nazvanu po Terezinu, čehoslovačkom getou i logoru, koja je pozivala na restituciju konfiskovane jevrejske imovine i pružanje socijalne pomoći siromašnim pripadnicima jevrejske zajednice koji su preživeli holokaust.
Sjedinjene Države su istakle Srbiju kao prvu zemlju koja je donela zakon o vraćanju jevrejske imovine bez naslednika, pozivajući i druge vlade da preduzmu slične akcije.
Poljska, koja je u Evropi imala najveću predratnu jevrejsku zajednicu, 2011. godine je obustavila rad na zakonima o naknadi za jevrejsku nejevrejsku imovinu oduzetu od nacista i posleratnih komunista. Tvrdila je da bi primena takvog zakona povećala javni dug zemlje do nivoa koji bi prekršio plafon koji je ustanovila Evropska unija.