Obavezivanje predsednika države da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste, ostavke ministra i državnog sekretara Ministarstva za kulturu i informisanje zbog političke odgovornosti u urušavanju medijskih sloboda i medijskog sistema, te smena članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zbog neobavljanja zakonskih obaveza, među ključnim su zahtevima koje je predstavio stručni tim, formiran u ime učesnika protesta „1 od 5 miliona“.
Ovaj tim je, na osnovu zahteva iznetih na antivladinim građanskim protestima, koji se održavaju poslednjih šest meseci širom Srbije, predstavio zaključke i preporuke u oblastima slobode medija i regularnosti izbora nakon više od mesec dana analize stanja medija i izbornih uslova.
„Očekujem da će kao odgovorna vlast čitajući Izveštaj Evropske komisije (o napretku Srbije na putu evropskih integracija) i čitajući ovaj set preporuka zaključiti da je poslednji čas da se ozbiljno krene u primenu nekih od ovih preporuka, odnosno da se odblokira javna komunikacija i da se uspostavi dijalog“, rekla je Snježana Milivojević, profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka.
Pročitajte i ovo: Pančić: Srbija posle protesta, mogućnosti i opasnostiU predstavljenim zaključcima i preporukama zahtevaju se i izmene informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) koje će obezbediti da se poštuju visoki standardi političkog pluralizma, aktivnije delovanje svih državnih tela zaduženih za nadzor, kontrolu izbornog postupka i uloge medija u izborima, aktivnije i transparentnije delovanje svih državnih tela koja učestvuju u postupku sprovođenja izbora i utiču na kvalitet izbornog procesa.
Za normalizaciju političke komunikacije neophodno je razbijanje postojećeg modela uloge između medija, istakla je istraživačica medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka Jovanka Matić.
„Jedan deo medija, pre svega, tabloidi, šire atmosferu straha i nesigurnosti kroz koju se promoviše podrška vlasti kao jedinom stabilnom akteru. Drugi deo medija, najpopularnije komercijalne televizije, personalizovano glorifikuju predstavnike vlasti i personalizovano napadaju i progone kritičare vlasti. A treći deo se sastoji u marginalizovanju i ignorisanju opozicije što rade javni servisi“, navela je Matić.
Neodgovarajući rad kontrolnih i nadzornih institucija: Jovanka Matić
Ona kaže da svaki od ovih problema izaziva neodgovarajući rad kontrolnih i nadzornih institucija koje brinu za ostvarivanje zakona.
„Recimo, u vezi sa REM-om izdvojiću preporuku da novi saziv REM-a donese novi pravilnik o medijskom izveštavanju tokom izbora. Jedna od stvari koje treba regulisati je funkcionerska kampanja, zatim ograničavanje vremena koje jedan izborni učesnik može iznajmiti za plaćeno reklamiranje, kako treba da se ponaša javni servis i tako dalje“, kaže Matić.
Stručni tim zahteva da se REM uključi u revitalizaciju uloge javnog servisa tako što će raditi detaljnu i kvantitativnu i kvalitativnu analizu informativnih programa javnih servisa.
Matić dodaje da u nadzor treba uključiti i lokalne emitere koje sada, kako kaže, niko ne nadzire.
„Jedna od preporuka je da se obaveste inostrani oglašivači komercijalnih televizija da oni svojim reklamama finansiraju novinarstvo koje krši najosnovnije novinarske norme i vrši medijski progon političkih neistomišljenika vlasti“, dodaje Matić.
Pročitajte i ovo: Medijska strategija 'preskočila' medijeStručni tim, formiran u ime učesnika protesta „1 od 5 miliona“, smatra da predsednik Republike treba da se obaveže da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste na prvim narednim izborima, a da se to kasnije unese u izborne propise. Ime predsednika države Aleksandra Vučića se, inače, nalazi na izbornim listama Srpske napredne stranke, čiji je on lider, čak i na lokalnim izborima.
Stručni tim je predstavio i preporuke koje se tiču ažurnosti biračkog spiska, podizanja profesionalnosti rada biračkih odbora i transparentnosti rada Republičke izborne komisije.
„Jedna je po ugledu na nešto što je rađeno pre nekoliko godina u Severnoj Makedoniji, da nadležno ministarstvo formira radnu grupu u kojoj bi sedeli ljudi iz vladajućih i opozicionih partija, organizacija civilnog društva koje se bave posmatranjem izbora, i da se kroz postojeće baze državnih institucija uradi ukrštanje i proveri da li ima fantomskih birača. U Severnoj Makedoniji su utvrdili oko 10 posto fantomskih birača“, rekao je Dušan Vučićević, docent Fakulteta političkih nauka.
Dušan Vučićević
Unapređenje rada RIK-a predlaže se, između ostalog, prikazivanjem na sajtu RIK-a procesa računske obrade pristiglih rezultata, uživo i istovremeno sa njihovim unošenjem u računski sistem na nivou opština.
„Mislim da je naš RIK jedini centralni izborni organ u Evropi gde ne možete u noći izbora ući na sajt RIK-a i pratiti kako se popunjavaju rezultati“, rekao je Vučićević.
Takođe se predlaže podizanje profesionalnosti u radu biračkih odbora, da se sprovodu obuke i testiranja za sve članove stalnog sastava biračkih odbora i obavezna sertifikacija.
„Predložili smo i da se zabrane naknadne izmene zapisnika o radu biračkih odbora, koje se događaju u tim radnim telima, često bez prisustva svih članova biračkih odbora, da se zapisnici odmah objavljuju, u trenutku kada budu uneti u računski sistem“, navodi Vučićević.
Pročitajte i ovo: Dijalog ili simulacija razgovora sa opozicijom?Stručni tim, koji čine vanstranačke ličnosti, za tri ključne tačke dijaloga između vlasti i predstavnika protesta „1 od 5 miliona“ formiran je u aprilu. Tri ključne tačke dijaloga odnose se na medije, REM i izborne uslove. Među članovima stručnog tima nema slaganja oko toga da li će vlast prihvatiti dijalog oko preporuka koje su izneli. Dok neki od njih to apsolutno ne očekuju, politikolog Boban Stojanović je optimista.
„Smatram da kako se termin redovnih izbora bude približavao da će možda vlast pristati na neku vrstu pregovora jer želi opoziciju na izborima“, smatra Stojanović.
Podsetimo da je u godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji je predstavljen prošle nedelje, konstatovano da je „politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja“, te da Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja.