Predstavnici 15 opozicionih stranaka predali su u ponedeljak rukovodstvu Radio-televizije Srbije (RTS) zahteve za objektivnim informisanjem i ravnopravnom zastupljenošću svih političkih aktera na Javnom servisu.
Delegacija dela opozicije zatražila je na sastanku sa generalnim direktorom RTS Draganom Bujoševićem i glavnim i odgovornim urednikom Informativnog programa te kuće Nenadom Lj. Stefanovićem, da opozicione stranke budu zastupljene i u debatim emisijama.
„U programskoj šemi RTS nema nijedne debatne emisije gde će predstavnici opozicije moći da polemišu i debatuju sa predstavnicima vlasti“, rekao je Miroslav Aleksić, član delegacije i predsednik stranke Narodni pokret Srbije.
Trenutno se na svim emisijama – informativnim ili zabavnim – favorizuje vlast i u takvim uslovima ne možemo govoriti ni o demokratiji niti o fer izbornoj utakmici, ocenio je nakon sastanka samostalni narodni poslanik i član delegacije opozicije Đorđe Vukadinović.
„To što postoje gori – a oni se uvek teše time da postoji neko gori – nije nikakav alibi za naše medijske javne servise, jer je njihova i zakonska i moralna obaveza mnogo veća nego nekih drugih učesnika u medijskom životu“, rekao je Vukadinović.
Opozicija je dala rok od mesec dana Javnom servisu Srbije da ispuni ove zahteve, a u koliko oni ne budu ispunjeni, stranke opozicije ne isključuju proteste.
„Jasno je da je medijska situacija u Srbiji katastrofalna i da aktuelni režim Srpske napredne stranke cenzuriše sve što dolazi od opozicije i važno je što smo danas nastupili zajednički kao predstavnici opozicionih stranaka. To ćemo nastaviti da radimo i ubuduće. Nadam se da ovo može da bude samo još jedan korak koji će nas dovesti do zajedničkog opozicionog kandidata na sledećim predsedničkim izborima“, kaže Konstantin Samofalov, portparol Socijaldemokratske stranke (SDS) Borisa Tadića.
Kako se polako zahuktava priča o predsedničkim izborima pažnja javnosti usmerena je na to hoće li se opozicija, tačnije njen proevropski deo, dogovoriti da snazi Srpske napredne stranke (SNS) i njenog lidera Aleksandra Vučića parira zajedničkim kandidatom. No, deo ovih opozicionih stranaka potegao je i pitanje uslova u kojima će se odigrati kampanja i sami izbori za predsednika Srbije uz ocenu da oni za sada nisu ni fer ni demokratski.
Šta je preče za opoziciju uoči predsedničkih izbora - borba za stvaranje fer uslova za sve učesnike ili dogovor oko zajedničkog kandidata?
„Prethodnih dana su neki od mojih kolega iz opozicije govorili, oni koji su malo desno, da na izborima u Srbiji pod ovakvim uslovima ne bi pobedio ni Vladimir Putin. Neko je sa levice pominjao drugog kandidata. Ja mogu da kažem da ni Novak Đoković nema nikakve šanse da pobedi u ovoj utakmici iako je najpopularniji Srbin, zbog toga što su uslovi krajnje neravnopravni“, kaže Janko Veselinović, lider vanparlamentarnog Pokreta za preokret, koji je bio domaćin sastanka predstavnika petnaestak parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i pokreta sa kojeg je zatraženo održavanje predsedničkih izbora u „fer i demokratskim uslovima” koji, kako su zaključili, sada ne postoje.
„Učešće na izborima bilo kog kandidata koji nema ravnopravne uslove i koji ne ulazi u utakmicu gde je sudija nepristrasan nema nikakvog smisla“, navodi Veselinović koji smatra da prioritet predstavljaju uslovi za poštene izbore, a da paralelno može da se razgovora o kandidatu.
„Međutim, rezultat razgovora o obe ove teme može biti bojkot izbora ukoliko ne bude uslova za poštene izbore“, kaže Veselinović.
U vladajućoj većini očekivano odbacuju ovakve ocene dela opozicije.
„Oni mogu da smatraju šta god hoće, to vam kažem kao dugogodišnji opozicioni poslanik“, reči su Veroljuba Arsića, potpredsednika Skupštine Srbije iz Srpske napredne stranke.
„Pogotovo ako se uzme u obzir razlika koja se dobija na glasovima. Znači ne mogu da kažu da su diskriminisani a izgubili su sa razlikom deset i više puta većom. To možemo da pričamo kada su dve stranke približno iste jačine, a jedna je opozicija a druga je vlast. Međutim, ovde o tome nema reči“, kategoričan je Arsić.
Zahtevi opozicije
Deo opozicionih stranaka, među kojima su i Demokratska stranka, Socijaldemokratska stranka i Nova stranka, traže između ostalog od nadležnih organa „da utvrde šta se dešavalo na lokalnim izborima od 2012. godine do danas (navodeći ucene, pretnje, prebijanja), zatim traže sprečavanje novih pokušaja prekrajanja izborne volje, kao i da medijski prostor postane srazmerno dostupan i opoziciji, pre svega na RTS-u i RTV-u kao javnim servisima. Zatraženo je i da javni servisi jednom nedeljno organizuju debate u kojima bi učestvovali i predstavnici opozicije.
Iskustvo sa prevremenih parlamentarnih izbora kada je reč o medijima ne ohrabruje, smatra novinarka Tamara Skrozza.
„Monitorinzi medija koji su obavljeni tokom kampanje za parlamentarne izbore, a koje je obavio niz nevladinih organizacija, pokazuju da je prisustvo SNS-a i Aleksandra Vučića bilo neumereno veće nego što je bilo prisustvo opozicionih stranaka. Opozicione stranke, kada su mediji u pitanju, uopšte zapravo nisu učestvovale u utakmici. To je tako otprilike izgledalo, naročito na lokalnom nivou i naročito u medijima koji su prošli kroz proces privatizacije. Ti netom privatizovani mediji su bili apsolutno u funkciji jedne stranke i jednog čoveka“, kaže Skrozza.
Još uvek se čeka analiza REM-a: Tamara Skrozza
Ona napominje da formalno-pravno još uvek ne znamo kako su se elektronski mediji ponašali tokom predizborne kampanje jer Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje je nadležno da objavljuje kako je prošla izborna kampanja, ni šest meseci nakon održavanja parlamentarnih izbora nije objavilo rezultate svog monitoringa.
Prethodni izbori doneli su dosta pitanja i sumnji i u sam izborni sistem i u izborna pravila, pogotovo u njihovo sprovođenje, kaže Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke misije CRTA – Građani na straži, koja je ovih dana izašla sa preporukama za unapređenje izbornog procesa u pravcu primene međunarodnih standarda za sprovođenje fer i slobodnih izbora.
„Ono što bi se moglo nazvati ključnim problemima su pre svega problemi u biračkom spisku, dakle ažuriranje sa tačnim podacima, kontrola odnosno nadzor nad ispravnosti tih podataka, zatim pitanja koja se odnose na rad Republičke izborne komisije kako u pogledu sastava tako i u pogledu tehničko-stručnih kapaciteta da se ispoštuju svi zakonski rokovi“, kaže Dimitrijević.
On dodaje da je takođe značajno pitanje edukovanosti biračkih odbora o sprovođenju pravila i procedura koje su od značaja za izbore.
Problem zajedničkog nastupa
Podsetimo da je u izveštaju OEBS-a o prevremenim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine konstatovano da su osnovna građanska prava bila poštovana ali da su pristrasno izveštavanje u medijima, nepravedna prednost koju obezbeđuje status vladajuće stranke i nejasno razgraničenje državnih i stranačkih aktivnosti, poljuljali jednakost mogućnosti u takmičenju učesnika izbora.
Takođe je u tom izveštaju navedeno da, iako zakonodavni okvir uglavnom pruža dobru osnovu za sprovođenje demokratskih izbora određena pitanja, i dalje nisu dovoljno precizno regulisana ili su regulisana samo uputstvima Republičke izborne komisije.
Ključni nedostaci se, prema ovom izveštaju, odnose na nedovoljno jasna pravila u vezi sa podnošenjem i proglašenjem izbornih lista, neefikasne mere protiv zloupotrebe javnih resursa za sprovođenje kampanje, nedovoljno precizne propise u vezi sa finansiranjem izborne kampanje, kao i nedostatke i nepostojanje propisa u rešavanju izbornih sporova, nepostojanje sankcija za određene prekršaje i nedostatke odredbi o posmatranju izbora.
Procenjuje se da bi marignalizovana, rascepkana opozicija na predsedničkim izborima mogla da parira Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću samo sa zajedničkim, jakim kandidatom. No, upitno je koliko je opozicija, a tu se pre svega misli na onu proevropski orijentisanu, sposobna za takav dogovor s obzirom na međusobne trzavice između stranačkih lidera.
Problem opozicije je zapravo problem zajedničkog nastupa, ocenjuje politikiolog Duško Radosavljević, a što se tiče ulova za izbore navodi da je iluzorno očekivati da će stranka na vlasti ili njena koalicija odobriti neke druge uslove od onih koje je uspostavila partija koja je bila pre nje na vlasti.
„Kad se pomenu izborni uslovi, to podseća na nesrećnu devedesetu godinu kad se smatralo da će veće prisustvo jednog, drugog ili trećeg lidera na televiziji i u medijima značiti da su to bolji uslovi“, napominje Radosavljević.
„A bolji izborni uslovi, jednostavno ovde se nema volje da se pokaže, da mi recimo imamo loš set izbornih zakona, da imamo loš zakon o partijama, da imamo loš zakon o finansiranju partija. Da imamo čitav niz tih stvari koje bi trebalo da znače prethodne uslove za bavljenje politikom, odnosno za izbore“, zaključuje Radosavljević.
U međuvremenu u javnosti i medijima se licitira imenima zajedničkog kandidata.