Deset godina su se Zavetnici borili da postanu parlamentarna snaga u Srbiji. Tri puta je ova stranka krajnje desnice ostajala ispod cenzusa, da bi sada osvojila 10 mandata.

"Deset godina smo strpljivo radili, nije nam ništa bilo teško i građani su to nagradili", rekla je u svom prvom postizbornom obraćanju liderka ove stranke, Milica Đurđević Stamenkovski.

Zavetnici ulaze prvi put u parlament, a u njega se nakon pauze u prethodnom mandatu vraćaju i Dveri i Demokratska stranka Srbije (DSS), koji su na izborima nastupali sa svojim koalicijama.

Neke od ovih stranaka imaju dugu tradiciju u političkom životu Srbije, dok su neke nastale relativno skoro. Zajedničko im je da će pojedinačno i u koalicijama činiti sedminu novog sastava Skupštine Srbije.

"Rat u Ukrajini je prigrabljen kao desničarska tema i oni su iskazivali podršku Rusiji koja je kod nas napumpana u medijima preko svake mere", rekao je za RSE sociolog Dario Hajrić.

On smatra da ovo nije rast desnice navodeći da se njihov broj mandata u Skupštini ne razlikuje mnogo od izbora 2016. godine.

Sve tri desne opcije su u izbornoj kampanji zastupale blagonaklon stav prema Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu i kritikovale vlast što se pridružila osudi ruske agresije u Ujedinjenim nacijama. Ove tri grupacije koje ulaze u parlament su evroskeptične ili otvoreno protiv ulaska u Evropsku uniju.

Zajedničko za DSS, Dveri i Zavetnike je i to što smatraju da Kosovo ne može biti nezavisno. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a Beograd sa Prištinom pod okriljem Evropske unije vodi pregovore o normalizaciji odnosa.

Sve tri stranke osporavaju i presude međunarodnih sudova da je u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini, tokom rata počinjen genocid 1995. godine.

DSS: Klatno se vraća

Demokratska stranka Srbije, kao najstarija među njima, je tokom dve decenije prešla put od političkog uspona, kada je njen nekadašnji lider Vojislav Koštunica bio predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije u dva mandata, do pada i osipanja članstva.

Osnovana je 1992. godine kada se odvojilo krilo Demokratske stranke (DS). Ove opcije su bile opozicija tadašnjem režimu u Srbiju.

Koštunica je od osnivanja bio na čelu DSS-a. On je 2000. godine kao kandidat Demokratske opozicije (DOS) pobedio Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SR Jugoslavije nakon čega je došlo do pada Miloševićevog režima u Srbiji.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2003. Koštunica postaje premijer Srbije. Taj mandat dobija i na izborima 2007.

Mandatar Srbije Vojislav Koštunica predstavlja program svog kabineta Skupštini Srbije u Beogradu 2. marta 2004.

U to vreme, u februaru 2008, nekadašnja južna srpska pokrajina Kosovo proglasila je nezavisnost. Nekoliko dana kasnije u Beogradu je održan miting "Kosovo je Srbija" na kome je prvi govornik bio premijer Vojislav Koštunica.

U neredima koji su izbili nakon tog mitinga zapaljena je američka ambasada. Neposredno pre tog napada srpska policija se povukla sa svojih pozicija u blizini zgrade ambasade.

Iste godine nakon vanrednih izbora, DSS odlazi u opoziciju.

Ova desno orijentisana i evroskeptična stranka je na prethodnim izborima 2020. ostala ispod cenzusa. Međutim, na izborima 3. aprila 2022. DSS u koaliciji NADA ulazi u parlament.

Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije ocenio je da uspeh desnice na izborima 2022. odgovara raspoloženju u srpskom narodu i među građanima Srbije.

"Mislim da se klatno vraća na pravo mesto. Mnogo godina unazad imali smo možda i nesrazmerno prisustvo u javnoj sferi ljudi koji su na margini, kada je u pitanju politička težina, ali koji su umeli da prozapadni diskurs, ne uvek nacionalno utemeljen, propagiraju od 2000. godine", naveo je Jovanović za RSE.

Napominjući da izborni rezultat na izborima 2022. nije samo DSS-ov već i manjih koalicionih partnera, lider ove partije Miloš Jovanović kaže da je to jedina stranka na političkoj sceni Srbije koja je 14 godina u opoziciji i koja iz takvog položaja kreće u ponovni rast.

"To je jedina stranka u Srbiji koja je doživela takav odliv kadrova, jedina stranka koja je izvršila punu smenu generacija i ne samo da opstaje nego raste. Čak se i predsednik i osnivač stranke iščlanio", napominje Jovanović.

Nakon što je u februaru 2008 nekadašnja južna srpska pokrajina Kosovo proglasila je nezavisnost, u Beogradu je održan miting "Kosovo je Srbija" na kome je prvi govornik bio premijer Vojislav Koštunica. U neredima koji su izbili nakon tog mitinga zapaljena je američka ambasada (na fotografiji). Neposredno pre tog napada srpska policija se povukla sa svojih pozicija u blizini zgrade ambasade. Iste godine nakon vanrednih izbora, DSS odlazi u opoziciju.

Lider DSS-a Vojislav Koštunica podneo je najpre ostavku na funkciju kada stranka 2014. godine nije prešla cenzus na izborima, da bi iste godine i napustio stranku.

Miloš Jovanović je izabran za predsednika DSS-a 2017.

"Ne možete bez ideologije da posle toliko godina u opoziciji i vanparlamentarnoj opoziciji, neretko bez ikakvih finansijskih sredstava obrnete smer i od dna krenete ka površini", navodi Jovanović.

Demokratska stranka Srbije postala je u međuvremenu evroskeptična smatrajući da se troši previše energije na to pitanje jer "neće biti proširenja EU".

Glasači desnice

Ko su glasači desnice? Docent na Fakultetu političkih nauka (FPN) Dušan Vučićević objasnio je da je reč o evroskeptičnom biračkom telu koje je konzervativnije i tradicionalnije.

On je za RSE naveo da se vrednosti i stavovi glasača Dveri i Zavetnika poklapaju gotovo 95 odsto referišući se pri tome na istraživanje iz januara koje je radila marketinška agencija Sprint insight.

"Kod Zavetnika ima malo više mlađih ljudi koji glasaju u odnosu na Dveri gde dominira grupa koja pripada srednjoj generaciji 35-54 godine. I Dveri i Zavetnici imaju više preduzetnika nego ostali, možda Zavetnici imaju nešto širu podršku u Beogradu", naveo je Vučićević.

Dodao je da je ključna razlika među biračima ovih desnih opcija u odnosu na to koje medije prate.

Dveri: Podela na desnicu i levicu prevaziđena

Dveri su nastale kao studentski časopis kada je nekoliko studenata srpskog jezika i književnosti 1999. godine objavilo prvi broj časopisa za nacionalnu kulturu – Dveri srpske.

Potom postaju patriotska nevladina organizacija, a u politiku ulaze 2011. godine. U registar političkih organizacija Dveri su upisane 2015. godine.

Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014. godine ostaju ispod cenzusa, a 2016. postaju parlamentarna stranka kada su na izbore izašli u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije.

"Uvek smo se kretali najtežim, srednjim putem između aktuelne pseudo-patriotske i bivše pseudo-demokratske vlasti a bez medija i bez sredstava", rekla je za RSE potredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković, dodajući da su žrtvovali parlamentarni status i bojkotovali izbore 2020.

Dveri su u to vreme bile deo opozicionog bloka koji je bojkotovao izbore smatrajući da nema uslova za njihovo pošteno i slobodno održavanje.

Sledeće godine Dveri se izdvajaju iz tog bloka i nastavljaju svoju put samostalno.
Pokret Dveri je najpoznatiji po organizovanju "Porodičnih šetnji", kao kontramanifestaciji "Paradi ponosa" na kojoj LGBT populacija traži poštovanje svojih prava.

Dveri su u decembru 2019. organizovale peticiju protiv eventualnog naseljavanja izbeglica sa Bliskog istoka.

Boško Obradović štrajkovao je pred Skupštinom u maju 2020. godine

Lider pokreta Dveri Boško Obradović je takođe u decembru te godine kao poslanik u Skupštini Srbije ugostio zvaničnika Krima Georgija Muradova iako zvanični Beograd tretira Krim kao deo Ukrajine i ne priznaje rusku aneksiju ovog poluostrva.

Obradović se u martu izvinio Rusiji zbog toga što se Srbija u Ujedinjenim nacijama pridružila rezoluciji kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu.
Smatrajući da je put Srbije u EU nerealan zalažu se za ekonomsku saradnju sa evropskom zajednicom naroda i država.

Boško Obradović je u maju 2020. nekoliko dana štrajkovao glađu na stepeništu parlamenta zahtevajući da vlast pozove opoziciju na dijalog. Poznat je i po upadu u RTS kada je u martu 2019. tražio da se opoziciji omogući gostovanje na Javnom servisu.

U Dverima kažu da su moderna konzervativna stranka i da je podela na desnicu i levicu "stvar prošlosti i da je prevaziđena".

"Sada je ključna podela na patriote koji štite nacionalni interes i na one koji, poput bivše i aktuelne vlasti vode više računa o interesima stranaca i stranih multinacionalnih korporacija, ili su spremne da uvedu sankcije Rusiji, priznaju nepostojeći genocid u Srebrenici ili da se odreknu naše svete srpske zemlje Kosova i Metohije", rekla je potredsednica Dveri Tamara Milenković Kerković.

Ona je navela da Dveri i Patriotski blok, u sklopu kog su nastupili na izborima, mogu zadovoljni rezultatima budući da su osvojili "duplo više glasova na republičkim i beogradskim izborima nego što su to predviđala sva istraživanja javnog mnjenja".

Zavetnici posle 10 godina u parlamentu

Pokret Zavetnici osnovala je 2012. godine grupa od dvadeset ljudi koji su se "okupljali na barikadama srpskog naroda na Kosovu", navodi se na njihovom sajtu.

Na severu Kosova i prelazima Jarinje i Brnjak Srbi su 2011. postavljali barikade nedozvoljavajući kosovskoj specijalnoj jedinici policije da preuzme kontrolu na tim prelazima kako bi se sprovela zabranu ulaska robe iz Srbije.

Zavetnici su 2019. prerasli u političku partiju kada je osnovana Srpska stranka Zavetnici.

Široj javnosti najpoznatiji su po demonstracijama u Beogradu protiv Festivala savremenih umetnika sa Kosova "Mirëdita, dobar dan" koji se održava jednom godišnje.

Ovaj festival, koji promoviše pomirenje i afirmiše umetnost, je za Đurđević Stamenkovski "provokacija i velikoalbanska propaganda u srcu Beograda".

Učesnike festivala je iz godinu u godinu od upada demonstranata štitila je policija.

Protiv ovog festivala protestovali su i predstavnici omladine Dveri i DSS-a tvrdeći da predstavlja Kosovo kao nezavisnu državu, ali su navodili da neredi i prekidi nisu njihova politika.

Zavetnici su tokom godina protestovali i protiv saradnje sa NATO-om i dolaska albanskog premijera Edija Rame u Beograd, a poslednjih meseci zbog zabrane rada ruskih medijskih kuća Russia Today i Sputnik u zemljama EU nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom posete Beogradu u decembru 2016 godine sa pripadnicima Zavetnika. Na istom mestu našao se i Nemanja Ristić (zaokružen na fotografiji) član Zavetnika sa Interpolove poternice za organizatorima euspelog terorističkog napada na dan izbora u Crnoj Gori.

Svoj odnos prema zvaničnoj Moskvi iskazali su i pozdravljanjem ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova 2016. godine tokom ceremonije polaganja venaca na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu. Sa tog događaja postoji fotografija tri pripadnice Zavetnika sa Lavrovom.

Takođe su imali skup podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i narodu Sirije u vreme građanskog rata u toj zemlji.

Smatraju da Srbija neće postati članica Evropske unije jer "EU nema nameru da pridruži Srbiju."

Predsednica ove stranke Milica Đurđević Stamenkovski nije odgovorila na poziv RSE za razgovor.

Da li je moguć dalji rast?

Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije kaže za RSE da broj patriotskih glasova verovatno može da raste, ali da u Skupštini već postoji njihov veliki broj, naročito ako se doda i Socijalistička partija Srbije "kao patriotska levica".

"To je ogromna većina građana Srbije koja o nekim od suštinskih pitanja, poput spoljno-političke orijentacije, teritorijalne celovitosti zemlje, regionalne politike i zaštite Srba u regionu misle isto", rekao je Jovanović.

Za Dveri će ulazak u parlament, kako je rekla potredsednica ovog pokreta Tamara Milenković Kerković, biti novi početak i nastavak razvoja i rasta Patriotskog bloka kroz rad u Skupštini.

Ulazak tri grupacije u parlament, iako su istraživanja uoči izbora takvu mogućnost davala samo jednoj od njih, otvorio je pitanje daljeg rasta i jačanja stranaka desne orijentacije.

Ipak, sociolog Dario Hajrić misli da će desnica nastaviti da raste "dok to bude bilo potrebno vlasti".

"Desničarske ideje ako će rasti, rašće tako što će biti gurane kroz medije, a ne što imaju neku neopisivu draž među građanima", smatra on.

Hajrić ocenjuje da je vlast želela desnicu u parlamentu.

"A razlog zašto vlasti, zašto Vučiću treba desnica jeste da ona bude strašilo. Vučić želi da se pozicionira kao neka vrsta brane desničarskom naletu", tvrdi Hajrić.

Aleksandar Vučić, koji je na ovim izborima ponovo izabran za predsednika Srbije, ocenio je izborni rezultat desnice kao "dramatično pomeranje Srbije udesno".

"Ako pogledamo stavove koje ljudi iz dosadašnje vladajuće većine gaje, vulini i đukanovići, to su više ekstremni stavovi od ljudi koji su ušli sada sa svojim listama", napominje Hajrić.

Neki od poslanika desno orijentisanih partija uskoro će prvi put sesti u poslaničke klupe, dok je jedan od najpoznatijih predstavnika ove opcije najavio odlazak u političku penziju.

Naime, haški osuđenik Vojislav Šešelj povukao se sa čela Srpske radikalne stranke nakon što ova partija drugi put zaredom nije uspela da pređe cenzus.

Radikali su godinama bili najbrojnija grupacija u parlamentu.