Američke sankcije prepolovile trgovinsku razmenu Irana i Srbije

Kompleksna geopolitička situacija praktično je ukinula platni promet između Srbije i Irana.

Saradnja Srbije i Irana je u opadanju otkako su Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije Iranu 2018. i 2020. godine.

Prema podacima koji su iz Privredne komore Srbije (PKS) dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE), u prvih devet meseci ove godine trgovinska razmena Srbije i Irana je manja za 50 posto u odnosu na isti period prošle godine. Da uzrok tome nije samo pandemija bolesti COVID-19 pokazuju i podaci iz 2019. godine.

„Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa Iranom iznosila je 38,7 miliona dolara, što je smanjenje za više od 25 odsto u odnosu na 2018. godinu“, kažu u Privrednoj komori, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu za RSE da trgovinska razmena predstavlјa jedini vid bilateralne ekonomske saradnje sa Iranom, te napominju da uzroke loših rezultata u toj oblasti tokom prošle godine vide u sankcijama sa kojima se suočava Iran.

„Kako se ekonomska saradnja između naše dve zemlje svodi na spoljnotrgovinsku robnu razmenu, smanjenje njenog obima u 2019. godini očigledna je posledica ovih sankcija“, navodi se u pisanom odgovoru koji smo dobili iz Ministarstva.

O nastavku trgovinske i bilateralne saradnje između dveju zemalja ministarka trgovine turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić je nedavno razgovarala sa ambasadorom Irana u Beogradu Rašidom Hasanom Pourom.

Zašto su Iranu uvedene sankcije?

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) je maja 2018. godine donela odluku o istupanju iz takozvanog ''nuklearnog sporazuma'' (Joint Comprehensive Plan of Action – JCPOA), prema kojem je Iran ograničio obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

Sporazum su 2015. godine sa Iranom potpisale stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Rusija i Kina) i Nemačka. U obrazloženju te odluke, Tramp je rekao da se Iran ne pridržava sporazuma, te da Teheran „podržava terorističke organizacije“.

Uz to, Bela kuća je obnovila sankcije koje su Iranu bile ukinute početkom 2016. godine.

Jula ove godine Tramp je uveo dodatni paket sankcija, u cilju sprečavanja isporuka iranske nafte Venecueli, kao i ograničenja poslovanja iranskog metalskog sektora.

(Analiza spoljnopolitičkog urednika RSE iz 2019)

SAD i Iran: Rizik od rata zbog pogrešne kalkulacije

Kako kažu u Privrednoj komori Srbije, ta situacija „jako utiče na trgovinske odnose Srbije sa Iranom i, u velikoj meri, ograničava poslovne aktivnosti privrednih zajednica, budući da između dve zemlje ne postoji platni promet“.

„Problem se dodatno usložnjava i činjenicom što većina finansijskih institucija, posebno iz zapadnih zemalja, ne želi da bude izložena američkim ’sekundarnim’ sankcijama i time dovede u pitanje svoje poslovanje sa ovim, za njih, značajnim partnerom“, kažu u PKS.

U toj instituciji dodaju da „američke sankcije imaju značajan negativan uticaj ne samo na ekonomsku situaciju u Iranu, već i na sve one privredne subjekte koji rade ili nameravaju da rade sa ovim tržištem“.

Ima li prostora za unapređenje odnosa?

Vlade Srbije i Irana su 2003. godine potpisale bilateralni Trgovinski sporazum, koji je bio osnova za formiranje Mešovite komisija za trgovinu. Do sada je održano pet zasedanja ove komisije, a poslednje je održano u Beogradu, juna 2018. godine.

„Iran pridaje poseban značaj ovakvom institucionalnom obliku saradnje, tako da je održavanje Mešovite komisije bitno zbog odlučujućeg uticaja iranske državne administracije na privrednu saradnju i dobijanje poslova u ključnim sektorima“, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

U tom ministarstvu vide ekonomiju kao prostor za unapređenje međusobne saradnje, te dodaju da je na poslednjem zasedanju Mešovite komisije dogovoreno da se ispita mogućnost za otpočinjanje pregovora o zaključenju bilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini i opravdanost u odnosu na pozicije i obaveze Srbije u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji (EU).

„Kako su sve nadležne institucije dale pozitivno mišljenje, prve bilateralne konsultacije, na kojima bi se utvrdio modalitet i obuhvat Sporazuma, bile su dogovorene za početak marta ove godine u Teheranu. Međutim, konsultacije su odložene zbog aktuelne pandemije izazvane korona virusom. Trenutno se sa iranskom stranom dogovara održavanje konsultacija putem video konferencije u što kraćem roku“, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Zvanični Beograd trenutno se sa iranskom stranom dogovara održavanje konsultacija o budućem bilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini, putem video konferencije u što kraćem roku (na fotografiji zgrada Vlade Srbije)

Može li Iran poremetiti odnose Srbije i SAD?

Na pitanje RSE da li zbog trenutnih geopolitičkih okolnosti postoji opasnost da Srbija zbog unapređenja saradnje sa Teheranom naruši odnose sa zapadnim partnerima koji su uveli sankcije Iranu, u Ministarstvu trgovine odbacuju tu mogućnost.

„Iako razvoj ekonomskih odnosa u mnogome zavisi od međunarodnih prilika, koje su uslovljene i izlaskom SAD iz nuklearnog sporazuma i uvođenjem sankcija Iranu, izbalansirana spoljna politika Vlade Srbije, kojoj je članstvo Srbije u EU spoljnopolitički prioritet, ne isključuje jačanje odnosa sa drugim zemljama posebno onim sa kojima su izgrađeni dobri politički odnosi kao što je Iran“, kažu u Ministarstvu.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, međutim, smatra da Srbija u trenutnim okolnostima nema prostora za razvijanje intenzivnije saradnje sa Iranom i da zvanični Beograd na ovaj način pokušava da demonstrira nezavisnost svoje spoljne politike.

„Srbija je do sada pokušavala da organizuje intenzivniju ekonomsku saradnju, insistirajući pre svega na nafti, ali se pokazalo da Iranci za to nisu bili zainteresovani. Tako da sada ostaje ova politička dimenzija koja u sadašnjim okolnostima nosi opasnost sukobljavanja, ne toliko sa Evropskom unijom, koliko sa Sjedinjenim Državama, imajući u vidu da Trampova administracija preti svim zemljama koje na bilo koji način posluju sa Iranom da će i one biti na meti američkih sankcija“, kaže Jakšić.

Boško Jakšić napominje kako je Srbija "do sada pokušavala da organizuje intenzivniju ekonomsku saradnju, insistirajući pre svega na nafti, ali se pokazalo da Iranci za to nisu bili zainteresovani".

Šta donosi Bajdenova administracija?

Nakon predsedničkih izbora u SAD početkom novembra, na kojima je pobedio kandidat Demokratske stranke Džo Bajden (Joe Biden), iranski predsednik Hasan Rohani (Hassan Rouhani) pozvao je novoizabranog lidera Sjedinjenih Država da „nadoknadi ranije greške“ i vrati SAD u okvir nuklearnog sporazuma.

„Sada se otvorila mogućnost da sledeća američka administracija nadoknadi greške u prošlosti i vrati se na put ispunjenja međunarodnih sporazuma kroz poštovanje međunarodnih normi“, rekao je Rohani 8. novembra.

U intervjuu koji je dao nešto više od dve sedmice uoči američkih izbora, Bajden je kazao da „nema iluzija o pretnjama koje režim u Iranu predstavlja za američke bezbednosne interese“, ali da će Teheranu ponuditi „verodostojan put povratka ka diplomatiji”.

“Ako se Iran vrati strogom poštovanju nuklearnog sporazuma, Sjedinjene Države bi se ponovo vratile sporazumu, kao početnoj tački za naredne pregovore. Sa našim saveznicima radićemo na jačanju i proširivanju odredbi nuklearnog sporazuma, istovremeno se baveći i drugim pitanjima koja izazivaju zabrinutost”, rekao je Bajden za CNN 13. septembra.

Očito je da će Bajdenova administracija pokušati da popravi štetu koju je naneo Tramp, čime će u izvesnoj meri biti smanjen pritisak na Srbiju, ocenjuje Boško Jakšić, međutim podvlači:

„Imajući u vidu veoma dobre odnose koje (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić održava sa desničarskom vladom u Izraelu, mislim da će i to biti neki faktor ograničavanja, imajući u vidu da su Iran i Izrael dva najnepomirljivija neprijatelja u sadašnjem svetu.“

Kratak život srpsko-iranskog bezviznog režima

Srbija je u avgustu 2017. ukinula vize građanima Irana, a tri meseca kasnije i Iran je uveo bezvizni režim za putnike sa srpskim pasošem.
Iz Vlade Srbije su saopštili da će ta odluka omogućiti nesmetan dolazak turista iz tih zemalja, kao i potencijalnih investitora, kako bi se stvorio povoljniji poslovni ambijent, a bilateralni odnosi podigli na viši nivo.

Od marta 2018. godine uspostavljena je i direktna avionska linija Beograd - Teheran.

Međutim, bezvizni režim između Srbije i Irana trajao je tek nešto više od godinu dana. Zvanični Beograd je poništio svoju odluku početkom oktobra 2018. godine, nakon pritiska iz Brisela zbog povećanog broja migranata koji su iz Irana legalno stizali u Srbiju, a potom su ilegalnim putevima odlazili u zemlje Zapadne Evrope.

Rasim Ljajić, tadašnji ministar saobraćaja i turizma, izjavio je za portal Insajder da je u toj situaciji bio ugrožen i bezvizni režim Srbije. Prema podacima koje je tom prilikom izneo, od 44.000 Iranaca koji su od ukidanja viza došli u Beograd, u njihovu matičnu zemlju se nije vratilo oko 14.000 ljudi.

Nekoliko dana nakon odluke Vlade u Beogradu, i Iran je povukao bezvizni režim za građane Srbije.

Od marta 2018. godine uspostavljena je i direktna avionska linija Beograd - Teheran, ali je bezvizni režim između dve države trajao tek nešto više od godinu dana (na fotografiji putnici iranske državne aviokompanije na aerodromu u Beogradu, mart 2018)

Šta Srbija izvozi u Iran?

Prema podacima Privredne komore, tokom 2019. godine je 41 privredni subjekat iz Srbije izvozio u Iran, 118 privrednih subjekata je uvozilo iz Irana, dok su tri privredna subjekta učestvovala i u uvozu i u izvozu. U PKS-u kažu da trenutno u Srbiji posluje 61 privredni subjekat sa većinskim iranskim vlasništvom.

Kada je reč o robi, Srbija je u Iran tokom prethodne godine uglavnom izvozila klima uređaje (11 odsto), različite vrste cevi (5 odsto), telekomunikacione provodnike (4 odsto), dok je iz Irana uvozila plastični materijal polistirol u različitim oblicima (48 odsto), kažu u Privrednoj komori.

RSE je od Narodne banke Srbije zatražio odgovor na pitanje da li je NBS izdala smernice privrednicima u vezi sa poslovanjem sa privrednim subjektima iz Irana, s obzirom na to da ne postoji platni promet između dveju zemalja, ali nam je rečeno da to pitanje nije u nadležnosti te institucije.

Kako su nam potvrdili u Ministarstvu, u Beogradu je krajem 2016. godine počeo da radi Trgovinski centar Irana za Balkan, čija je uloga promocija trgovinskih odnosa Irana, kako sa zemlјama regiona Zapadnog Balkana, tako i sa zemlјama sa kojima Srbija ima zaklјučene sporazume o slobodnoj trgovini, pre svega sa Evropskom unijom (EU), CEFTA i Ruskom Federacijom, u okviru Evroazijske ekonomske unije.

Trgovinski centar Irana nema web stranicu, a e-mail adresa koju smo pronašli na internetu u pokušaju da kontaktiramo Centar nije više aktivna.

Srbija je u Iran tokom prethodne godine uglavnom izvozila klima uređaje, različite vrste cevi, te telekomunikacione provodnike, dok je iz Irana uvozila plastični materijal polistirol.

Inače, iranski ambasador u Srbiji Rašid Hasan Pour intenzivirao je diplomatske aktivnosti u Srbiji. Krajem septembra sastao se sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem, a u maju ove godine, nakon što je postavljen na tu diplomatsku funkciju, susreo se i sa prvim čovekom Beograda Zoranom Radojičićem.

Gradonačelnik glavnog grada Srbije je tom prilikom podsetio da je 2016. potpisan Memorandum o razumevanju između Grada Beograda i Grada Teherana, te dodao da postoji veliki potencijal koji bi dva grada trebalo da iskoriste.