Srbija se neće zatvarati i ograđivati – poruka je državnog rukovodstva Srbije, nakon vesti da su Slovenija i Austrija počele radove na podizanju ograde na svojim granicama. Iako su neki mediji preneli da je i Makedonija odlučila da podigne ogradu, do toga za sada neće doći, kažu u Skoplju. Dok zvanična Ljubljana ostaje pri ranije donetom stavu da će Slovenija dnevno primati 2.000 izbeglica, Beograd napominje da je spreman i za scenario potpunog zatvaranja austrijskih i slovenačkih granica, te da ima kapacitete za prihvat više hiljada izbeglica. S druge strane, organizacije koje su svakodnevno uključene u zbrinjavanje izbeglica skeptične su prema ovakvim ocenama Vlade. Može li se Srbija nositi sa novim okolnostima u izbegličkoj krizi?
Država dobro zna šta treba da radi u slučaju da Slovenija i Austrija zatvore svoje granice, rekao je ministar pravde Nikola Selaković, nakon održane sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, tela koje je na sastanku analiziralo bezbednost u Srbiji, nakon prošlonedeljnih terorističkih napada u Parizu.
„Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti u potpunosti je pripremio sve operativne planove za slučaj zatvaranja državnih granica Nemačke, Austrije i Slovenije. Nikako nećemo našu državu obavijati bodljikavom žicom”, rekao je Selaković novinarima.
Podsetimo, slovenačka vojska je pre nedelju dana postavila bodljikavu žicu na granici sa Hrvatskom, ali je iz premijer te zemlje Miro Cerar naglasio da Slovenija neće zatvarati granice, nego će, kako je dodao, u saradnji sa susednim državama preduzeti sve mere za regulisanje protoka izbjeglica i migranata. Ljubljana je odlučila da prima 2.000 izbeglica dnevno, što je, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Srbije, Nebojše Stefanovića za Beograd neprihvatljivo.
„Mi ne možemo da prihvatimo to rešenje, zato što, ako kod nas uđe 8.000 ljudi, a možemo 2.000 da prosledimo dalje, to znači da nam ostaje dnevno 6.000 ljudi u Srbiji. Mi bi za pet dana imali između 20.000 i 30.000 ljudi koji bi faktički ostali kod nas. Ako se takva odluka ne izmeni i ako se nastavi ovim tokovima, mi ćemo preduzimati mere kojima ćemo štititi Republiku Srbiju“, kazao je Stefanović u razgovoru za RTS.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, pak, kaže da građani nemaju razloga za brigu i da će Srbija primiti onoliko izbeglica koliko bude mogla, ne precizirajući koliki je to broj. Premijer je istakao i da je država dobila značajna sredstva za rešavanje izbegličke krize i ponovio da nema govora o podizanju ograda na granicama.
„Dobili smo značajnu pomoć od UNHCR-a, treba da nam stigne sedam miliona iz Evropske unije, to sada postaje sve značajniji novac i mi smo im na tome zahvalni. Nije pitanje ogromnog novca, već da li ćemo da pokažemo da smo ljudi i da li smo dovoljno sposobni i odgovorni.“
Iako su pojedini mediji preneli informaciju da će na granici sa Grčkom makedonska vojska počela da diže ogradu, do toga za sada neće doći, a takve aktivnosti vojska će preduzeti kada Savet za bezbednost odluči da sprovede ovu krajnju meru, javlja makedonski biro RSE.
Radoš Đurović
Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji za sada postoji 1.400 održivih mesta za prihvat izbeglica. Iako se najavljuje da će prihvatni kapacitet biti povećan na 6.000 mesta, Radoš Đurović, iz ovog centra, kaže za RSE da je to daleko od dovoljnog i da će zadržavanja u migratornom toku staviti Srbiju na ozbiljan test.
„Čak i kada se to uradi, ako se uradi, postavlja se pitanje da li će ti kapaciteti moći da odgovore potrebama broja ljudi koji dolaze. Podsetiću da ako uđe u proseku 3.000 do 5.000, a bude izlazilo 2.000, jasno je da će se hiljade ljudi zadržavati ovde, da će se taj broj gomilati i da mi ne da nemamo kapaciteta da te ljude smestimo, nego i da im obezbedimo sve ostale zaštite i pomoć koje su im potrebne – socijalnu i drugu pomoć“, kaže Đurović.
UNHCR je krajem oktobra saopštio da ta organizacija još nije dobila uputstva za sprovođenje akcionog plana koji je prošlog meseca dogovoren u Briselu, ali da već radi na otvaranju prihvatnih centara za zbrinjavanje izbeglica tokom zime. U UNHCR-u navode da su u kontaktu s Vladom Srbije i da se radi na organizovanju smeštaja i prihvatnih centara, kako bi izbeglice tokom zime imale gde da prenoće.
"Mi smo i bez akcionog plana već nekoliko meseci u kontaktu sa srpskim vlastima. Naši specijalisti su gledali nekoliko mesta koja dolaze u obzir za takve prihvatne centre, napravili su planove, posavetovali Srbiju, tako da je taj posao već počeo", kazala je portparolka UNHCR-a Melita Šunjić.
Radoš Đurović smatra da se izbeglička kriza može rešititi u zemlji porekla ili u Turskoj.
“Dok god sve evropske zemlje ne shvate da je ovo zajednički problem, a ne problem zemalja Balkana i nekolicine zemalja EU, mi nećemo imati nikakvih izgleda da odgovorimo ovoj krizi. Na kraju, ja se bojim da jedno teško stanje može da utiče i na ugrožavanje prava ovih ljudi u zemljama Balkana, ne samo u Srbiji, i da će u slučajevima jedne ozbiljne humanitarne krize mnoge države pokušati da ugroze njihov prolaz ili da ih puste da se sami ilegalno kreću, što su sve dodatne komplikacije”, zaključuje Đurović.
U Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozoravaju da će najveći teret snositi lokalne samouprave u kojima se bude koncentrisao izbeglički talas.