Grupa umetnika iz Srbije i sa Kosova odlučila je da ličnim primerom dokaže kako državljanstvo ne mora i ne treba da određuje međuljudske odnose. Drugim rečima, da pokažu kako su stereotipi uglavnom u funkciji propagande i služe političkim ciljevima.
U to ime zajedno su napravili multimedijalne instalacije, inspirisani ličnim iskustvima međusobnog i upoznavanja kultura i društava iz kojih potiču, dajući uvid u proces raspakivanja stereotipnih slika i predstava, kao i njihovu konstrukciju ideja o kulturi "Drugog".
Razbijanje stereotipa - lična odgovornost
Rezultat tog "raspakivanja” može se videti u Ustanovi kulture "Parobrod” u Beogradu, gde je video instalacija izložena. Naziv izložbe adekvatan – "Cultural Shok”.
Dardan Hoti, dvadesetsedmogodišnji novinar iz Prištine i učesnik ovog projekta, za Radio Slobodna Evropa govori o genezi stereotipa na relaciji Kosovo-Srbija.
Dardan Hoti, učesnik projekta
"Naši stereotipi su uglavnom bazirani na osnovu devedesetih godina kada je bio rat, da je neki drugi narod drugačiji i lošiji od nas, tako da je to mišljenje bilo o državi Srbiji ali ne i o ljudima koje nisam poznavao", kaže Dardan.
"Stereotipi se stvaraju i zahvaljujući politici i onima koji se politikom bave, a ne običnim ljudima. Ja sam te stereotipe odavno razbio i više ih nemam. Ovde (u Beogradu, prim. aut.) imam prijatelje i ne dolazim samo zbog projekata nego i zbog njih", navodi.
Dardan je do sada već učestvovao na više projekata sličnog karaktera, te i sam doprinosi razbijanju barijera između kosovskog i srpskog naroda:
"Svaki put kada sam bio na nekom od ovih projekata, napisao sam poneki članak o tim stereotipima. Pisao sam o dobrom vremenu koje sam ovde proveo i dobrim iskustvima i verujem da su svi ljudi koji su čitali te tekstove razumeli koja je bila moja poruka", kaže Dardan.
Slično iskustvo ima i Natalija Nikolić iz Beograda, koja studira albanski jezik i aktivno se bavi zbližavanjem Srba i Albanaca.
"Naučila sam da su Albanci vrlo gostoljubivi ljudi, to nisam znala pre nego što sam otišla na Kosovo. Kada sam, prilikom svog prvog puta u Albaniju, presedala u Prištini pomogao mi je nepoznat čovek. Dao mi je svoj telefon da pozovem prijatelja koji je u Albaniji, pomogao mi je da kupim kartu za Tiranu i doveo me do autobusa. To je jako lep gest", kaže.
Na Kosovu sme da se govori srpski
S predrasudama prema prilikama na Kosovu, susreće se, kaže i u krugu bliskih prijatelja.
Natalija Nikolić, učesnica projekta
"Oni misle da se na Kosovu ne sme pričati srpski jezik na ulici. To uopšte nije istina. Mi smo pevali, mi smo se družili i niko nas nije ni pogledao popreko ili nešto slično. Stariji ljudi znaju srpski i kada pitaju odakle smo, a mi kažemo iz Beograda oni nastave da pričaju sa nama na srpskom jeziku", objašnjava.
Izložba u Ustanovi kulture "Parobrod" rezultat je radionice koju je Helsinški odbor za ljudska prava organizovao u aprilu ove godine, u okviru programa "Srbija i Kosovo: kultura bez granica”.
Na tom seminaru je učestvovalo šesnaestoro mladih iz Kosova i Srbije. Imali su deset dana da se upoznaju i saznaju više o društvu i kulturi ovih drugih. Posetili su Beograd, Novi Sad, Prištinu i Prizren, o čemu Dardan Hoti zaključuje:
"Videli smo da možemo da budemo prijatelji i da smo isti i da među nama ne treba da postoje stereotipi."
Drugi deo izložbe planiran je za jesen, na Kosovu.