„Zašto drugi mogu, a Srbija ne?“ Ovim pitanjem potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić odgovara na kritike američke kongresmenke Edi Bernis Džonson o saradnji Srbije i Irana.
Članica zakonodavnog organa SAD je uoči dvodnevne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Vašingtonu 16. i 17. jula tražila da potpredsednik Sjedinjenih Država Majk Pens odloži susret sa Vučićem dok Beograd, između ostalog, ne razjasni svoje veze sa Teheranom.
Susret Vučića i Pensa je održan, ali je ostalo pitanje: hoće li iransko-srpski odnosi biti problem za Zapad, posebno za SAD koje su pre nekoliko dana uvele nove sankcije Teheranu zbog iranskog programa balističkih raketa?
Spoljnopolitički komentator i dugogodišnji izveštač sa Bliskog istoka Borivoje Erdeljan smatra da to ne bi trebalo da bude slučaj.
„Ne verujem da će to biti baš usmereno prema Beogradu pre svega iz Amerike, jer ona sama ima svoj problem sa Iranom posle onoga što je prethodna administracija Baraka Obame uradila na hlađenju uzavrelog odnosa SAD i Irana. Mislim na onaj potpisani ugovor koji sada osporava predsednik Donald Tramp. Dakle, to je sad njihovo unutrašnje pitanje. A, američki Kongres u Predstavničkom domu ima više od 400 članova koji pišu razna pisma i šalju ih na razne adrese u svojoj administraciji, ali to ne mora da znači da ona utiču na administraciju“, ocenjuje Erdeljan za Radio Slobodna Evropa.
U svom pismu, članica Kongresa Edi Bernis Džonson kao problem navodi saradnju Srbije i Rusije, nerešeno ubistvo braće Bitići, te jačanje diplomatskih odnosa Beograda i Teherana:
„Beograd postaje dom Iranskom biznis centru za Balkan, sa utvrđenim ciljem uspostavljanja više direktnih letova iz regiona ka Teheranu. (...) Nadam se da ćete osigurati odgovor predsednika Vučića na pitanje da li njegova vlada namerava da dozvoli iranskim izvorima da investiraju u Srbiju i da uspostavi direktan let od Beograda ka Teheranu“, piše američka kongresmenka.
Iranski poslovni centar u Beogradu još uvek nije sagrađen, premda se o njegovom otvaranju intenzivno govori, ali je još 2015. godine u glavnom gradu Srbije počela sa radom Srpsko-iranska poslovna komora, koja, kako se navodi na sajtu, pruža usluge ovdašnjim firmama koje žele da posluju sa iranskim kompanijama.
U Srpsko-iranskoj poslovnoj komori nisu mogli da nam obezbede sagovornika za ovaj tekst, pošto je, kako nam je rečeno, predsednik ovog tela dr Said Hosseini na poslovnom putu u Iranu.
Logičan ekonomski interes: Rasim Ljajić
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da Srbija razvija dobre odnose sa zvaničnim Teheranom i da za to postoje jasni razlozi.
„Iran je bio najznačajniji spoljnotrgovinski partner u Aziji bivšoj Jugoslaviji sa robnom razmenom od 800 miliona dolara. Danas sve države bivše SFRJ imaju manje od 200 miliona. Logično je da postoji ekonomski interes da se vratimo na tržište koje broji 80 miliona ljudi. (...) Mi vrlo transparentno radimo da unapredimo ekonomsku saradnju sa Iranom, kao što, uostalom rade i sve druge, mnogo razvijenije, zemlje. Ko bi se mogao dobrovoljno odreći tako velikog i zahvalnog tržišta“, rekao je Ljajić za list „Danas“.
Na iransko tržište Srbija je tokom prošle godine najviše izvozila hartiju, karton, alate, šinska vozila i kukuruz u zrnu.
U istom periodu iz Irana su u Srbiju stizali voće, polimeri etilena i stirola, te ulje od nafte.
Brojne su oblasti u kojima je moguća saradnja između dveju zemalja, kaže Katarina Momčilović, rukovodilac Centra za bilateralnu saradnju u Privrednoj komori Srbije. Osim veterine, šumarstva, IT sektora, građevinarstva i turizma, potencijal predstavlja i poljoprivreda i semenarstvo:
„Imamo primer da je iranska strana istakla da je Iran doživeo ekspanziju u navedennoj oblasti nakon uspostavljanja saradnje sa našim Institutom za kukuruz ’Zemun Polje’, odnosno na osnovu sorti hibrida kukuruza koje su prilagođene agroklimatskim uslovima na oglednim poljima u Iranu“, objašnjava Katarina Momčilović.
Ipak, prema podacima Zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Irana u periodu od 2011. do 2016. opada iz godine u godinu.
Jedan od uzroka je otežan sistem naplate, s obzirom na to da se transakcije vrše posredstvom trećih zemalja, jer u Srbiji ne posluje iranska banka, kaže Katarina Momčilović.
„U slučaju otvaranja iranske banke to bi bio jasan signal i poziv iranskim kompanijama i investitorima da država direktno podstiče saradnju“, kaže Momčilović.
Ukupna robna razmena Srbije i Irana u periodu od 2011. do 2016. opada iz godine u godinu
Borivoje Erdeljan smatra da privredna saradnja sa Iranom za Srbiju može biti od koristi, ali podvlači da je važno raditi na konkretim potezima, kako se obećanja ne bi pretvorila u spisak lepih želja:
„Sve su ovo lepe ideje, ali pitanje je koliko poslovnih ljudi u ovoj zemlji zna za sve to, a pre svega koliko njih koristi to. Isti je slučaj i u Teheranu.“
Nastojanje da se ne zamera Teheranu Beograd je ispoljio i 2008. godine, u vreme vlasti Demokratske stranke. Tada su predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama glasali protiv Rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, koju su predložile članice Evropske unije.
Ovaj potez tada je naišao na neodobravanje u delu ovdašnje javnosti, koja je kritikovala rukovodstvo Srbije da je podržalo kamenovanje i odsecanje ruku prestupnicima u Iranu, što je praksa koju tamošnji šiitski zakon dozvoljava.