Kašnjenje u evrointegracijama jedan je od prvih problema sa kojima se suočila nova vlast u Srbiji. Predstavnici vladajuće koalicije obznanili su da je mala mogućnost da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Od dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u martu Srbija je po pitanju evropskih integracija malo toga uradila. Izbori, pa potom dugi pregovori oko formiranja nove vlade, doveli su do toga da Brisel još čeka rezultate koji su traženi od Beograda.
Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, izjavila je da su minimalne šanse da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora, a da je sledeći mogući rok za raspravu o tome sredina naredne godine.
Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, rekao je za RSE da postoji nekoliko razloga zbog kojih Srbija ove godine neće napredovati ka Evropi.
„Novoj vladajućoj koaliciji potrebno je vreme da se konstituiše u punom smislu. To je formalni razlog zbog kojeg nekoliko meseci kasnimo u planiranom toku evrointegracija. Sa druge strane, kosovski problem je jedno izuzetno teško pitanje. I očigledno taj mehanizam za njegovo rešavanje koji je predvidela nova vlast, a to je stvaranje državnog konsenzusa i nakon toga podizanje dijaloga Beograda i Prištine na politički nivo, iziskuje vreme. A pretpostavljam da je još jedan od razloga kašnjenja Srbije posledica izmena zakona o Narodnoj banci i smena guvernera. Verovatno će to izazvati dodatni oprez od strane evropskih institucija. I onda će biti potrebno odredjeno vreme da one stvore jasnu sliku o tome šta se ovde radi i šta će se narednih meseci u Srbiji dešavati.“
Ono što Brisel očekuje, ukoliko Beograd želi povoljan izveštaj Evropske komisije je i da se nastavi borba protiv korupcije i kriminala i učine pravi koraci u reformi pravosuđa.
Hipoteka devedesetih
Maja Bobić, iz Evropskog pokreta, kaže da bez konkretnih rezultata u najvažnijim pitanjima Evropa neće Srbiji dozvoliti napredak u integracijama.
„Nikako nije dobro ako se stagnira u reformama, a posebno je zabrinjavajuće ako se nazaduje. Kao što, na primer, može biti procena oko statusa nezavisnih tela kao što je centralna banka. To svakako ne može da pomogne evrointegracijama Srbije. Prioritetni uslov za sledeću fazu je nastavak dijaloga izmedju Beograda i Prištine. Ali je naravno mnogo važan i onaj drugi segment evropskih integracija, a to su reforme u svim ostalim oblasima koje se tiču demokratizacije društva i ekonomskog napretka zemlje. I ne bi nikako valjalo da se u tom smislu napravi neki korak unazad. Sve to je pitanje političke volje, a meni se čini da ona postoji. Sadašnja vlast je politički iskusna, ona može da ispuni zadatke, ali sve je pitanje njene odluke.“
Vlada u Beogradu svesna je da mora odmah da pokaže jasnu nameru za ubrzanje procesa evropskih integracija ukoliko želi da nastavi ka Evropi.
Probleme koje Srbija ima na evropskom putu Evropska komisija navešće u svom budućem izveštaju, tako da dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu nije garantovano ni za polovinu iduće godine.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, zaključuje da najveći deo predstavnika nove vlasti ima bekgraund iz devedesetih, iz vremena vlasti Slobodana Miloševića, i da je teško očekivati da će odmah odgovoriti na evropske zahteve.
“Postoji hipoteka devedesetih u razmišljanju tih ljudi. Čini mi se da oni, pre svega političari koji pripadaju Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci, na različit način vide pitanje evropskih integracija Srbije od toga kako to vide neke vodeće zapadne zemlje. Ta vrsta razlike u gledištima je ono što stvara neku vrstu konfuzije i udaljava Srbiju od članstva u Evropskoj uniji. Dok ne dodje do uskladjivanja tih stavova ne verujem da će Srbija moći da napravi suštinski iskorak ka evropskim integracijama.”
Jedan od prvih poslova kojim nova vlast u Beogradu mora da se pozabavi je lista spornih privatizacija koja je svojevremeno dostavljena iz Brisela, a nedavno se u Srbiji otvorilo i pitanje zloupotreba i malverzacija u velikim bankama.
Od dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u martu Srbija je po pitanju evropskih integracija malo toga uradila. Izbori, pa potom dugi pregovori oko formiranja nove vlade, doveli su do toga da Brisel još čeka rezultate koji su traženi od Beograda.
Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, izjavila je da su minimalne šanse da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora, a da je sledeći mogući rok za raspravu o tome sredina naredne godine.
Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, rekao je za RSE da postoji nekoliko razloga zbog kojih Srbija ove godine neće napredovati ka Evropi.
„Novoj vladajućoj koaliciji potrebno je vreme da se konstituiše u punom smislu. To je formalni razlog zbog kojeg nekoliko meseci kasnimo u planiranom toku evrointegracija. Sa druge strane, kosovski problem je jedno izuzetno teško pitanje. I očigledno taj mehanizam za njegovo rešavanje koji je predvidela nova vlast, a to je stvaranje državnog konsenzusa i nakon toga podizanje dijaloga Beograda i Prištine na politički nivo, iziskuje vreme. A pretpostavljam da je još jedan od razloga kašnjenja Srbije posledica izmena zakona o Narodnoj banci i smena guvernera. Verovatno će to izazvati dodatni oprez od strane evropskih institucija. I onda će biti potrebno odredjeno vreme da one stvore jasnu sliku o tome šta se ovde radi i šta će se narednih meseci u Srbiji dešavati.“
Ono što Brisel očekuje, ukoliko Beograd želi povoljan izveštaj Evropske komisije je i da se nastavi borba protiv korupcije i kriminala i učine pravi koraci u reformi pravosuđa.
Hipoteka devedesetih
Maja Bobić, iz Evropskog pokreta, kaže da bez konkretnih rezultata u najvažnijim pitanjima Evropa neće Srbiji dozvoliti napredak u integracijama.
„Nikako nije dobro ako se stagnira u reformama, a posebno je zabrinjavajuće ako se nazaduje. Kao što, na primer, može biti procena oko statusa nezavisnih tela kao što je centralna banka. To svakako ne može da pomogne evrointegracijama Srbije. Prioritetni uslov za sledeću fazu je nastavak dijaloga izmedju Beograda i Prištine. Ali je naravno mnogo važan i onaj drugi segment evropskih integracija, a to su reforme u svim ostalim oblasima koje se tiču demokratizacije društva i ekonomskog napretka zemlje. I ne bi nikako valjalo da se u tom smislu napravi neki korak unazad. Sve to je pitanje političke volje, a meni se čini da ona postoji. Sadašnja vlast je politički iskusna, ona može da ispuni zadatke, ali sve je pitanje njene odluke.“
Vlada u Beogradu svesna je da mora odmah da pokaže jasnu nameru za ubrzanje procesa evropskih integracija ukoliko želi da nastavi ka Evropi.
Probleme koje Srbija ima na evropskom putu Evropska komisija navešće u svom budućem izveštaju, tako da dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu nije garantovano ni za polovinu iduće godine.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, zaključuje da najveći deo predstavnika nove vlasti ima bekgraund iz devedesetih, iz vremena vlasti Slobodana Miloševića, i da je teško očekivati da će odmah odgovoriti na evropske zahteve.
“Postoji hipoteka devedesetih u razmišljanju tih ljudi. Čini mi se da oni, pre svega političari koji pripadaju Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci, na različit način vide pitanje evropskih integracija Srbije od toga kako to vide neke vodeće zapadne zemlje. Ta vrsta razlike u gledištima je ono što stvara neku vrstu konfuzije i udaljava Srbiju od članstva u Evropskoj uniji. Dok ne dodje do uskladjivanja tih stavova ne verujem da će Srbija moći da napravi suštinski iskorak ka evropskim integracijama.”
Jedan od prvih poslova kojim nova vlast u Beogradu mora da se pozabavi je lista spornih privatizacija koja je svojevremeno dostavljena iz Brisela, a nedavno se u Srbiji otvorilo i pitanje zloupotreba i malverzacija u velikim bankama.