Uprkos blagim poboljšanjima koje je pokazala u borbi protiv korupcije, Srbija se i dalje nalazi u opasnoj zoni permanentne korupcije, pokazuju najnoviji podaci nevladine organizacije Transparentnost Srbija. U rešavanju tog gorućeg problema najviše je, izmešu ostalog, usporavaju neefikasni pravosudni sistem i neprofesionalna javna uprava.
Oštar obračun sa korupcijom, pošasti koja je kamen o vratu i mnogo uređenijim državama nego što je Srbija, što su građani i javnost očekivali temeljem obećanja novih vlasti nakon poslednjih izbora, nije ispunio očekivanja.
Iako je u tom smislu bilo pomaka, prvenstveno početkom procesa protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića i pretresanjem slučaja 24 sporne privatizacije u sklopu čega je nedavno priveden i biznismen Dragan Đurić, zaključak do koga je došla Balkanska istraživačka mreža novinara u svom istraživanju “Mere Vlade” je da je borba protiv korupcije bila više retorička nego praktična i vidljiva. U odnosu na data obećanja, pred Vladom je još mnogo posla, objašnjava njihova predstavnica Kalina Simić.
“Možemo reći da je jedna od potpuno ispunjenih stvari revizija privatizacija kada pričamo o tome šta su obaveze Vlade. Dalje postoje institucije koje će se time baviti. Ono što je u potpunosti neispunjeno je usvajanje Zakona o poreklu imovine i Zakona o zaštiti uzbunjivača. Donekle su aktivnosti Vlade išle da se ispune obećanja o kontroli javnih nabavki i partokratije, jačanje nezavisnih institucija i strategija za borbu protiv korupcije, što je u nekom razvojnom toku”, objašnjava Kalina Simić.
Jedna od glavnih prepreka koja nadležne sprečava u odvažnijoj borbi protiv korupcije je neefikasan pravosudni sistem, čija je ne tako davna neuspela reforma dodatno otežala čitav proces.
Zbog toga se postavlja pitanje kakav će biti epilog velike afere oko 24 sporne privatizacije, na koje je prošloj vlasti u Srbiji pažnju skrenula Evropska komisija i kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije.
“Ako se radi o nekim istragama na osnovu izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije smatram da je neophodno da imamo za svaki taj izveštaj Saveta uporedno prikazano šta su sada državni organi utvrdili. Dakle ne samo koliko je ljudi uhapšeno, kolika je šteta I to zbirno, već za svaki pojedinačni slučaj da dobijemo precizne ingormacije. Druga stvar da dobijemo informacije o tome kako će se dalje postupati, jer nisu valjda ta 24 slučaja jedini problem u ovoj državi. Koje su to strukture državnih organa koje će se boriti protiv korupcije”, kaže Nenadić.
Ono što je činjenica je da je u Srbiji, prema podacima istraživača prošle godine zabeležen pad indeksa korupcije, što ukazuje na to da je prekinula sa višegodišnjim periodom stagnacije.
Međutim, uz probleme u pravosuđu u nekom značajnijem napretku koči je, prema tvrdnjama profesora Vladimira Goatija, neprofesionalna javna uprava čiji se broj zaposlenih iz godine u godinu povećava. Zbog toga Goati, ne zanemarujući nesporne napore, ocenjuje da je čitava protekla godina bila period neispunjenih obećanja političara.
“Linija je zapravo bila ko će više obećati o uspehu borbe protiv korupcije što je očigledno vrlo popularno kod birača. Mislim da su partije i vlasti i opozicije više obećavale nego što su jedne mogle da izvrše, a verujem da su obećavale i one druge nego što bi mogle da su imale tu sreću ili nesreću da dođu na vlast. Ukupna borba protiv korupcije je daleko ispod obećanja i očekivanja i jedva smo se pomerili malo napred”, zaključuje Goati.
Oštar obračun sa korupcijom, pošasti koja je kamen o vratu i mnogo uređenijim državama nego što je Srbija, što su građani i javnost očekivali temeljem obećanja novih vlasti nakon poslednjih izbora, nije ispunio očekivanja.
Iako je u tom smislu bilo pomaka, prvenstveno početkom procesa protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića i pretresanjem slučaja 24 sporne privatizacije u sklopu čega je nedavno priveden i biznismen Dragan Đurić, zaključak do koga je došla Balkanska istraživačka mreža novinara u svom istraživanju “Mere Vlade” je da je borba protiv korupcije bila više retorička nego praktična i vidljiva. U odnosu na data obećanja, pred Vladom je još mnogo posla, objašnjava njihova predstavnica Kalina Simić.
“Možemo reći da je jedna od potpuno ispunjenih stvari revizija privatizacija kada pričamo o tome šta su obaveze Vlade. Dalje postoje institucije koje će se time baviti. Ono što je u potpunosti neispunjeno je usvajanje Zakona o poreklu imovine i Zakona o zaštiti uzbunjivača. Donekle su aktivnosti Vlade išle da se ispune obećanja o kontroli javnih nabavki i partokratije, jačanje nezavisnih institucija i strategija za borbu protiv korupcije, što je u nekom razvojnom toku”, objašnjava Kalina Simić.
Jedna od glavnih prepreka koja nadležne sprečava u odvažnijoj borbi protiv korupcije je neefikasan pravosudni sistem, čija je ne tako davna neuspela reforma dodatno otežala čitav proces.
Zbog toga se postavlja pitanje kakav će biti epilog velike afere oko 24 sporne privatizacije, na koje je prošloj vlasti u Srbiji pažnju skrenula Evropska komisija i kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije.
Nemanja Nenadić
Iako je u tim slučajevima završen predistražni postupak, osumnjičeni privedeni, a optužnice podignute – Nemanja Nenadić ukazuje na nejasnoće koje prate taj slučaj:“Ako se radi o nekim istragama na osnovu izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije smatram da je neophodno da imamo za svaki taj izveštaj Saveta uporedno prikazano šta su sada državni organi utvrdili. Dakle ne samo koliko je ljudi uhapšeno, kolika je šteta I to zbirno, već za svaki pojedinačni slučaj da dobijemo precizne ingormacije. Druga stvar da dobijemo informacije o tome kako će se dalje postupati, jer nisu valjda ta 24 slučaja jedini problem u ovoj državi. Koje su to strukture državnih organa koje će se boriti protiv korupcije”, kaže Nenadić.
Ono što je činjenica je da je u Srbiji, prema podacima istraživača prošle godine zabeležen pad indeksa korupcije, što ukazuje na to da je prekinula sa višegodišnjim periodom stagnacije.
Međutim, uz probleme u pravosuđu u nekom značajnijem napretku koči je, prema tvrdnjama profesora Vladimira Goatija, neprofesionalna javna uprava čiji se broj zaposlenih iz godine u godinu povećava. Zbog toga Goati, ne zanemarujući nesporne napore, ocenjuje da je čitava protekla godina bila period neispunjenih obećanja političara.
“Linija je zapravo bila ko će više obećati o uspehu borbe protiv korupcije što je očigledno vrlo popularno kod birača. Mislim da su partije i vlasti i opozicije više obećavale nego što su jedne mogle da izvrše, a verujem da su obećavale i one druge nego što bi mogle da su imale tu sreću ili nesreću da dođu na vlast. Ukupna borba protiv korupcije je daleko ispod obećanja i očekivanja i jedva smo se pomerili malo napred”, zaključuje Goati.