Institucije Srbije ne prepoznaju žrtve "Oluje" kao civilne žrtve rata, saopštio je 5. avgusta nevladini Fond za humanitarno pravo u Beogradu povodom 26. godišnjice od te vojno-policijske operacije hrvatskih oružanih snaga kojim je okončan četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske.
Iz Fonda za humanitarno pravo ističu da u ranijem i u sadašnjem zakonskom rešenju ova kategorija žrtava ne može dobiti taj status jer njihove povrede nisu nastale na teritoriji Srbije već Hrvatske.
"Ovo zakonsko rešenje govori u prilog stavu da se predstavnici državnog vrha Srbije žrtava Oluje sećaju samo početkom avgusta kada se obeležava godišnjica ove operacije, dok konkretna pomoć i podrška izostaje već 26 godine bez naznake da će se to u skorijoj budućnosti promeniti", navode iz ove organizacije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izbeglički put 'Oluje': I danas osećam tugu kada negde krenem
Iz Fonda takođe navode da se državnim obeležavanjem "Oluje" politički zloupotrebljavaju žrtve, a da predstavnici Srbije i Republike Srpske ne spominju kontekst koji je prethodio "Oluji", odnosno, kako se navodi, "etničko čišćenje nesrpskog stanovništva koje je usledilo nakon zauzimanja velikih delova Hrvatske od strane različitih srpskih snaga".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 4. avgusta, tokom obeležavanja Dana sećanja na stradale i izbegle Srbe u hrvatskoj akciji "Oluja", da dok je predsednik neće da se izvinjava "onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba".
Pročitajte i ovo: Vučić na obeležavanju 'Oluje': Neću se izvinjavatiPrema hrvatskim izvorima, oko 130.000 Srba je u avgustu 1995. godine pred akcijom "Oluja" otišlo organizovano u konvojima, a prema srpskim izvorima oko 250.000 prognano je ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju u strahu pred hrvatskim snagama.
Prema podacima hrvatskog Državnog tužilaštva, za krivična dela za vreme "Oluje" i nakon nje, ubistva, pljačke i paljevine, osuđeno je 2.380 osoba. Međutim, njima nije suđeno za ratne zločine.
Za ratne zločine nad starijim srpskim civilima u danima i nedeljama nakon "Oluje" postoje dve pravosnažne sudske presude. Niz slučajeva još je u sudskom postupku, postupak uopšte nije pokrenut ili je vođen, ali niko nije osuđen za zločine.
Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba s tog dela hrvatske teritorije.
Možda vas zanima Vrhovni sud Hrvatske potvrdio presudu za ratni zločin nakon ‘Oluje’