Polaganjem cveća i paljenjem sveća u Srbiji je obeležena dvadeset prva godišnjica od ubistva premijera Zorana Đinđića.
Đinđiću su poštu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu odali građani, Đinđićevi nekadašnji saradnici i članovi Demokratske stranke, čiji je Đinđić bio jedan od osnivača.
"Zoran Đinđić je bio reformator, čovek koji je želeo normalnu i uređenu demokratsku Srbiju. Zločinačka ruka sprečila ga je da takva država postane naša stvarnost, na današnji dan 2003. godine", navedeno je u objavi Demokratske stranke na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook).
Premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić je sa članovima Vlade položila venac ispred spomen-ploče na mestu na kom je pre 21 godinu izvršen atentat na Zorana Đinđića.
Premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić sa članovima Vlade Srbije ispred spomen-ploče na mestu na kom je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, 12. mart 2024.
Cveće u dvorištu Vlade Srbije na mestu gde je ubijen Đinđić položili su i predstavnici opozicione stranke Zeleno-levi front.
"Mi danas umesto lamenta nad zaista turobnom sudbinom našeg društva, umesto lamenta nad svim propuštenim prilikama, želimo da pošaljemo poruku nade i pozovemo građane da se trgnemo iz letargije, odbacimo ulogu žrtve, i uložimo svu svoju energiju da od Srbije napravimo dobro mesto za život naše dece i budućih generacija", kazao je Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta.
Opozicioni Pokret slobodnih građana počast Đinđiću odao je polaganjem venca na Đinđićev grob. Predsednik tog pokreta Pavle Grbović Grbović je na društvenoj mreži X ocenio da Srbija "nije bila spremna da prepozna i podrži političara i reformatora formata kakav je bio Đinđić", dodavši da je "dužnost svih da ne dopuste da njegova vizija ode u zaborav".
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbija 20 godina bez Zorana Đinđića
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine.
Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji "Sablja" uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.
U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu.
Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.
Pročitajte i ovo: Most: Zašto je u Srbiji ubijen reformator?Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika stranke.
Od februara do septembra 1997. godine bio je na poziciji gradonačelnika Beograda, kao kandidat koalicije "Zajedno". Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je za predsednika Vlade januara 2001. godine.