Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počela je 1. februara na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar 2023. godine, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.
Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, a projektovan je za kapacitet od 1.8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, navodi se u saopštenju.
Vrednost projekta je 85.5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49.6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.
Pored Srbije, i Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27.6 miliona evra.
Mapa gasovoda Srbija-Bugarska
Kako je predviđeno projektom, novi gasovod Niš-Sofija će obezbediti dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2.4 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
"Tim projektom će, takođe, biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu", naveli su na sajtu Vlade.
Početku radova prisustvovala je premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikolov, ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Emeanuel Žofre, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, kao i predstavnici Jugorosgasa i Bulgartransgasa i Evropske investicione banke.
Pročitajte i ovo: Ministarka energetike Zorana Mihajlović za RSE: Srbija želi alternativu ruskom gasuPremijerka je rekla na otvaranju da je taj projekat planiran 2015. godine i da je jedan od prioritetnih projekata EU.
"Interkonektor će biti dodatna veza Srbije sa Bugarskom i obezbediće sigurnost snabdevanja gasom i diversifikaciju izvora snabdevanja, kao i dalje širenje mreže", rekla je Brnabić.
Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žofre (Emanuele Giaufret) ocenio je da je taj projekat važan zbog energetske sigurnosti i čistijeg vazduha za građane, te da je EU u pogledu obnovljivih izvora energije spremna da podeli znanje i iskustva sa Srbijom i istakao je da je EU od 2000. godine u energetiku Srbije uložila 800 miliona evra.
"Gas je važno tranziciono gorivo pre prelaska na obnovljive izvore energije, a da Srbija mora da završi razdvajanje delatnosti u energetskim kompanijama, za šta je Vlada Srbije napravila akcioni plan. Nacionalni energetski i klimatski plan koji je Srbija usvojila ključan je dokument za dekarbonizaciju i uvođenje novih izvora energije", rekao je on na svečanosti otvaranja gasovoda.
Gasni interkonektor Srbija – Bugarska jedna je od alternativa Srbije za ruski gas, a prema ranijim istraživanjima Radija Slobodna Evropa, kroz gasovod će teći prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke, od više dobavljača.
Pročitajte i ovo: Alternative za ruski gas u SrbijiMinistarstvo rudarstva i energetike je 11. januara 2021. raspisalo tender za nadzor na projektu gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, čime je učinjen prvi korak u pripremi za početak izgradnje novog gasovoda.
Kako je tada za RSE izjavilo nadležno ministarstvo, početak izgradnje gasovoda prvobitno je planiran za poslednji kvartal 2021.
Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu. Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.