„Zapadni Balkan ostaje prioritet kada se radi o proširenju Evropske unije“ - to je, citirajući novoimenovanu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, u Beogradu poručio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici. Pet godina od kada je Beograd otpočeo pregovore, prognoze eksperata kada bi Srbija mogla postati članica Unije nisu optimistične. Oni su saglasni u oceni da se to neće dogoditi tokom petogodišnjeg mandata ove Evropske komisije.
Pročitajte i ovo: Ima li novi komesar za proširenje podršku Evropskog parlamenta?„Činjenica da Zapadni Balkan ostaje visoko na listi prioriteta u radu Evopske komisije je nešto što svi treba da pozdravimo“, rekao je Fabrici otvarajući skup "Pet godina pregovora: Koliko je Srbija daleko od članstva u EU?".
Dodao je da je nova predsednica Evropske komisije ovu poruku prenela njemu i svim ambasadorima Unije prošle nedelje u Briselu.
Za pitanja proširenja, ukoliko predlog Ursule fon der Lajen potvrdi Evropski parlament, biće zadužen nekadašnji ministar pravde Mađarske u Vladi premijera Viktora Orbana, Laslo Tročanji.
„Činjenica da Zapadni Balkan ostaje visoko na listi prioriteta u radu Evopske komisije je nešto što svi treba da pozdravimo“, rekao je Fabrici
Učesnici skupa u Beogradu pozdravili su činjenicu da će novi sastav Evropske komisije imati komesara zaduženog za pitanja proširenja. Kao pozitivan aspekt izbora Ursule fon der Lajen, Srđan Majstorović iz nevladinog Centra za evropske politike vidi to što je „Mađarska tradicionalno naklonjena proširenju“. Ukazuje, međutim, i na negativne strane ovakvog izbora.
Pročitajte i ovo: Sankcije za Mađarsku, kažnjavanje evropskog iliberalizma„Činjenica da se radi o kandidatu tokom čijeg mandata je u Mađarskoj došlo do ozbiljnog pogoršanja kada je u pitanju poštovanje vladavine prava, kada su određene akademske slobode bile pod znakom pitanja, i u trenutku kada je politika vrlo jasno izašla iz granica koje nameće podela vlasti i kada je joj je omogućen uticaj nad pravosuđem“, rekao je Majstorović.
Zbog toga predstavnici civilnog društva ukazuju na mogućnost izostanka podrške Evropske unije u kritici koraka koje na putu ka članstvu sprovodi ili ne sprovodi vlast u Srbiji.
„Na brojnim sastancima sa zvaničnicima Evropske unije upozoravali smo da je veliki problem kada mi iz civilnog društva upozoravamo na probleme u vladavini prava, na probleme u slobodi medija, a onda dođu EU zvaničnici i bude puno tapšanja po ramenu i pohvala u trenucima kada one nisu na mestu. Mislim da će u odnosu na (bivšeg komesara za proširenje Johanesa) Hana sada možda biti još više tog pristupa i dosta tapšanja po ramenu u trenucima kada bude potrebno da se uputi jasna kritika“, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Propušten ’momentum’
Od 2014. godine, kada su formalno počeli pregovori o članstvu sa Evropskom unijom, Srbija je otvorila 17 poglavlja od ukupno 35. „Požurimo polako“, tako proces evrointegracija Srbije opisuje Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, navodeći da zemlja nije uspela da uhvati „momentum“ procesa priključenja.
Pročitajte i ovo: Slika EU u Srbiji u stalnom padu„Bivši evropski komesar za proširenje Oli Ren govorio je 'uhvatite momentum', ali mi nismo uspeli u tome, da iskoristimo veliko proširenje 2004. godine, kasnije Rumunije i Bugarske i na kraju Hrvatske 2013. godine. U ovih pet godina takođe važi ono što sam rekla za ceo proces srpskih integracija - požurimo polako, samo što ovaj put to svima odgovara. I u Briselu i ovde“, rekla je Grubješić.
Ona ocenjuje da tokom petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije neće biti pristupanja novih članica.
„U najboljoj i najoptimističnijoj varijanti će jedna ili dve zemlje, Srbija ili Crna Gora, ili obe, potpisati ugovor o pristupanju“, dodaje Grubješić.
„Jeste moguće, ali nije realno“, tako na pitanje da li Srbija može da se priključi Evopskoj uniji do 2025. godine odgovara i Srđan Majstorović.
„Taj proces je od samog početka opterećen velikim političkim pitanjima koja su od strane svih vlada, od 2001. godine naovamo, neretko korišćena kao alibi da se ne iskoristi kapacitet koji Srbija nedvosmisleno poseduje“, navodi Srđan Majstorović.
Kosovo vs. reforme
Srbija je danas pred preprekom rešavanja pitanja odnosa sa Kosovom, koje je uz pravno obavezujući sporazum po okončanju pregovora, uslov za članstvo. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, međutim, u tome vidi ’opravdanje’ za usporavanja procesa.
„To bi bilo moguće reći kada bi mi u drugim poljima uradili sve ostalo. Ja bih voleo da mi neko objasni kakve veze imaju Kosovo i neusvajanje Zakona o opštoj bezbenosti proizvoda? To je (Kosovo) politička priča. Dok to ne reši, Srbija neće ući u Evropsku uniju, ali dok ovo ne reši neće biti spremna za članstvo, što je još gora varijanta“, podvlači on.
Učesnici skupa saglasni su u oceni da veći deo odgovornosti za usporavanje na putu ka članstvu leži na vlastima u Srbiji, te da su unutrašnje reforme ključ za ubrzanje, bez obzira na nerešeno pitanje odnosa sa Kosovom.
Veći deo odgovornosti za usporavanje na putu ka članstvu leži na vlastima u Srbiji, smatraju učesnici skupa (na slici: Suzana Grubješić, Milena Lazarević, Vladimir Međak, Srđan Majstorović)
„Činjenica da opredeljenost da se napreduje u procesu pristupanja više nije kakva je bila ranije. Možda je to u smislu zvaničnih izjava i dokumenata i dalje prioritet, ali bih rekla da se suštinski o tom prioritetu ne vodi računa. I dalje imamo dete, ali više ga ne kupamo redovno i ne oblačimo ga lepo“, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije iz maja ove godine sadržao je niz kritika od kojih su se najvažnije odnosile na oblasti ljudskih prava i slobodu medija, kao i na korupciju i stanje pravosuđa.