Da li Evropska unija (EU) zaista gleda kroz prste Aleksandru Vučiću? Neprekidno se postavlja to pitanje, a u svetlu ocena međunarodnih organizacija o rastućem trendu autokratskih tendencija u Srbiji, kao i nizu incidenata koji direktno pogađaju regionalnu stabilnost, na čemu, pre svega, EU insistira kada je reč o Zapadnom Balkanu.
Takvo stanje stvari verovatnom čini mogućnost da Srbija ispuni formu, zaokruži tehničke pregovore sa Briselom o svih 35 poglavlja, a da suštinski, iznutra, ostane razoreno društvo. Kao takva, zajedno sa drugim nestabilnim državama regiona, (p)ostala bi pretnja i za samu evropsku stabilnost.
Poslednja regionalna provokacija izazvana je upravo iz Beograda, a oličena je u "crkvi na šinama" koja je bila upućena u Mitrovicu. Reč je o vozu na kojem na 20 jezika piše da je Kosovo Srbija. Vučić je tu predstavu za unutrašnju upotrebu izvrnuo na glavu, tvrdeći da je njen autor Priština koja je htela da izazove sukob širih razmera.
Ovaj incident se nadovezao na slučaj poternice za kosovskim političarem Ramušom Haradinajem, od koje Srbija ne odustaje, iako već postoji i samo što nije počeo da radi Međunarodni sud za ratne zločine počinjene od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Moglo bi se reći da su to, možda, novi sastojci predizborne kampanje, pošto su svi nekadašnji - evrointegracije, prosperitet, borba protiv tajkuna i korupcije - potrošeni u prethodna dva, što redovna što vanredna, izborna kruga.
Procena o moći
Zašto, dakle, na ovakve poteze vlasti u Srbiji Evropska unija i najuticajniji zvaničnici njenih država okreću glavu na drugu stranu?
Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, objašnjenje traži u razlozima političkog pragmatizma:
"Lično mislim da se ne radi o njegovom nekom personalnom kvalitetu, šarmu kojim on osvaja svoje sagovornike u inostranstvu nego da se prosto radi o njihovoj realnoj proceni da je on u zemlji najmoćniji, a pri tome pokazuje dosta interesa za takozvani evropski put, pa da će se preko njega brže i lakše efektuirati neka od očekivanja, pre svega vezana za Kosovo, a zbog toga će se onda neke druge stvari kao što je njegov odnos prema medijima, kao što je odnos prema institucijama, staviti privremeno u zagradu", kaže Crnobrnja.
On navodi kako "ne vidi neki drugi razlog koji bi mogao da na bolji način objasni to što on uspeva da i od (nemačke kancelarke) Angele Merkel, i od (komesarke EU za spoljnu i bezbednosnu politiku) Federike Mogerini i drugih ličnosti i Evropske unije i zemalja Evropske unije dobija toliku podršku koliku dobija".
Kampanja sejanja straha, od koje se ne odustaje na regionalnom nivou, primenjuje se jednako uporno i kod kuće.
Tako je srpski premijer čelnike nezavisnih državnih institucija i nevladinih organizacija proglašava protivnicima države i sopstvenog naroda. Označio je tako nedavno zaštitnika građana, posle čega mu je Saša Janković, koji je nedavno objavio spremnost da se kandiduje za predsednika države na izborima ove godine, u otvorenom pismu naveo da je takav rečnik "sa takvog mesta znak totalitarnosti, a ne demokratskog uređenja".
Jovo Bakić: Već smo i sada prilično autoritarni
"Ne bi me iznenadilo da mi zaista neke tehničke standarde ispunimo, da se zakoni usaglase - mada Evropska unija gleda i primenu tih zakona, a tu se već mnogo teže snalazimo - ali da mi jednostavno postanemo još autoritarnije društvo nego što smo do sada, a već smo i sada prilično autoritarni", kaže rezignirano sociolog i politički analitičar Jovo Bakić.
Iako su u poslednjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije markirana najslabija mesta, kao što su pravosuđe i vladavina prava, te traži uspostavljanje ambijenta za slobodu medija, te ocene deluju nekako mlako i ne odviše zahtevno. Zašto?
Zato što, kako je nedavno ocenio profesor Florian Bieber sa Univerziteta u Gracu "prema spolja govori i radi ono što treba i deluje da zastupa ispravne pozicije u pitanjima koja zanimaju Evropu".
"Konstruktivno deluje u odnosima s Kosovom i priređuje manje problema nego što su delom radile prethodne vlasti koje su ponekad zastupale nacionalističke pozicije kako bi umirile birače. Vučić deluje kao neko ko isporučuje i uzima stvar ozbiljno. Istovremeno se gleda kroz prste kada su u pitanju unutrašnjepolitička dešavanja u Srbiji", ocenio je Bieber, dodajući da takvom kursu u prilog ide i činjenica što je u evropskoj percepciji trenutno manje prisutan interes za reforme i proširenje EU nego druga pitanja.
Radi što od njega traže
Na tom tragu je i Jovo Bakić. On ocenjuje da znatnu odgovornost za to što podržavaju Vučića dok on razara institucije u svojoj zemlji snosi Evropska unija, posebno njena vodeća članica Nemačka.
"Bitno je da kao patron ima što poslušnije klijente, a ovaj srpski klijent izražava izuzetnu poslušnost i samim tim je omiljen, bez obzira što patron vidi da je klijent izuzetno autoritaran, dakle, da je to jedan biciklista koji spušta glavu pod pritiskom odozgo, a gazi one koji su pod njim. Dakle, mi smo zaista na putu da postanemo još autoritarniji nego što jesmo. Sad, pazite, ako imate jednu Mađarsku Viktora Orbana, koja je, takođe, potpuno autoritarna država, a koja je još ideološki i desnije u odnosu na trenutnu vlast u Srbiji, onda vi ne možete mnogo čemu dobrom da se nadate", ocenjuje Bakić.
Dakle, sve dok vodi briselski dijalog i implementaciju sporazuma sa Prištinom, mada i to dosta hramlje, što drastično dokazuje "slučaj voz", a uz to na kakvom-takvom odstojanju drži Milorada Dodika, čelnika Republike Srpske, zbog čijeg destruktivnog potencijala strepi čitav Zapad, Vučiću kao da je Brisel izdao oproštajnicu grehova za ono što radi kod kuće. A to što čini već je alarmantan udar na institucije i društvo.
Frapantni slučaj koji dokazuje tu tezu svakako je fantomsko noćno rušenje u beogradskom kvartu Savamali u aprilskoj izbornoj noći i nereagovanje policije na pozive ugroženih građana. Odgovornima za to ni devet meseci kasnije još nisu skinute fantomke sa lica, ali Evropska komisija taj slučaj nije uvrstila u svoj godišnji izveštaj o napretku Srbije u pregovorima sa EU.
(Video: O slučaju Savamala za 'Šta rekoste?' rediteljka Mila Turajlić)
Vaš browser nepodržava HTML5
Turajlić: Mi nismo više pravna država
Pravosuđe o tome još uvek još nije iznelo sud, iako ume povremeno da bude i te kako efikasno. Pokazalo je to nedavno kad je za samo nešto više od mesec dana osudilo novinarku i urednika nedeljnika NIN, posle tužbe ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. NIN je upravo postavio pitanje odgovornosti šefa policije za događaje u Savamali.
Takođe, pre nekoliko meseci, nakon izbora u Vojvodini, u pokrajinskom javnom servisu odmah je usledila prava čistka, a još se pamti i takozvana izložba "Necenzurisane laži" u centru Beograda. Po uzoru na izložbu "Degenerisana umetnost", koja je pre Drugog svetskog rata putovala po jednoj drugoj zemlji, kako je opisao akademik i univerzitetski profesor Dušan Teodorović.
Uprkos tome, Evropska unija već duže vreme ne insistira na demokratskim standardima u zemlji. Ključ takvog odnosa Brisela prema Vučiću, ocenjuje za naš radio i Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u tome je što on radi ono što oni od njega traže. A trenutno ne insistiraju na demokratizaciji Srbije.
"Ja pretpostavljam da oni misle da Srbija ima prečih problema koje treba da reši pre nego što pitanja njene unutrašnje demokratizacije dođu na dnevni red. A kad su u pitanju ti njihovi prioriteti, on isporučuje ono što oni traže. Šta god se do sada tražilo od njega sa njihove liste prioriteta, on je isporučivao. E sad, pitanje je da li će i koliko njima biti stalo do demokratizacije Srbije kad ne mogu da reše probleme ni u Mađarskoj, ni u Poljskoj, ni u mnogim državama članicama gde postoje slični deficiti demokratije kao u Srbiji", skeptično konstatuje Pavićević.
Tendencija uspostavljanja koncepta jedna država-jedan vođa i izvan Srbije, dakle, sve je uočljivija. Pitanje je da li EU ima mehanizme da takve procese zaustavi, ali je jasno da ukoliko prekasno počne da traga za rešenjima, to može biti kobno i za pomenute države, ali i za Uniju samu.