Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini saglasili su se da je neophodno u najkraćem roku implementirati sporazume koje su Beograd i Priština postigli u Briselu.
U telefonskom razgovoru Vučića i Mogerinijeve konstatovano je da implementacija sporazuma u Briselu predstavlja osnovni uslov za nastavak dijaloga i po drugim važnim temama.
Izjave iz Beograda date pre tog razgovora proizvele su, međutim, više pitanja nego odgovora.
Iako je slovačko predsedništvo Evropskim savetom zvanično saopštilo da nema saglasnosti da Srbija do kraja ovog meseca u pregovorima sa Evropskom unijom otvori novo poglavlje, zvanični Beograd je razloge za to video u ultimatumu koji je navodno postavilo Kosovo. Uprkos tome što je iz Brisela stigao demanti takvih tvrdnji i što je rečeno da otvaranje poglavlja zavisi samo od primene već dogovorenih sporazuma.
Za neotvaranje novog poglavlja srpski zvaničnici okrivili su Prištinu, kao da Priština o tome donosi odluke. Naime, odgovornost je bačena na izjavu Edite Tahiri, ali onako kako su je preneli srpski mediji. A objavljeno je da je šefica kosovskog pregovaračkog tima postavila nove uslove pred Srbiju za otvaranje poglavlja, među kojima su traženje garancija EU da će članstvo Srbije biti uslovljeno "priznavanjem Kosova", zahtev za uspostavljanje granice izmedju "država Kosovo i Srbija", te ratna odšteta.
Pogrešne interpretacije: Edita Tahiri
Tahiri je demantovala da je delegacija Prištine dokument sa takvim uslovima predstavila u Briselu. O tim temama govorila je u budućem kontekstu, kako je rekla, poslednje faze dijaloga. Reč je o starom dokumentu koji je kosovska skupština još pre dve godine iznela kao svoje viđenje na to kako dijalog treba da izgleda.
U međuvremenu je i portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič izjavila da dijalog Beograda i Prištine nikada nije bio, niti će biti, zasnovan na ultimatumima. Rekla je da nema informaciju o dokumentu Edite Tahiri koji navodno sadrži uslove Prištine:
„Nismo obavešteni o takvom dokumentu Prištine“, rekla je Kocijančič i u nastavku pojasnila već vrlo jasan stav Evropske komisije. Rekla je da je Unija posrednik u dijalogu o normalizaciji odnosa dve strane. To je dijalog i ništa drugo sem dijaloga, naglasila je ona i istakla:
„Fokus dijaloga sada je na primeni već dogovorenih sporazuma“.
Uprkos tome, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je rekao da „neko u Prištini želi unižavanje Srbije“, dodao da sumnja da je Priština samostalno odredila te uslove, te da će razgovarati sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, što je potvrdila i Kocijančičeva.
„Da li će i kako Brisel da reaguje – videćemo, ne bih isključio ni tu mogućnost. Ja njima nemam šta da zamerim, ja samo želim da mi kažu imamo li mi dijalog ili nemamo“, rekao je Vučić.
Pre toga je direktor Vladine Kancelarije za Kosovo Marko Đurić tražio hitnu sednicu Vlade Srbije, a ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da zvanični Beograd nikada neće razgovarati o zahtevima predstavnice Prištine, koje su preneli mediji u Srbiji, nazvavši ih "fontanom želja".
Da li ovakvim izjavama Srbija usporava sopstvene evrointegracije, a onda krivicu za neotvaraje novog poglavlja prebacuje na Prištinu i Brisel? Poslednje izjave najviših zvaničnika upućuju na takav zaključak. Naime, Slovačka, koja trenutno predsedava Evropskim savetom, objavila je da nema konsenzusa među 28 članica EU da Srbija do kraja oktobra otvori poglavlje 5 o javinim nabavkama i da ne može da najavi mogući termin za to.
Srbija, dakle, taj uslov nije ispunila, ali njeni zvaničnici to ne kažu svojoj javnosti već prozivaju Prištinu.
Politički analitičar Boško Jakšić kaže da Beograd zaoštrava situaciju oko pregovora sa Prištinom i prodaje maglu svojoj javnosti.
Beograd bez pravih argumenata: Boško Jakšić
„Očigledno je da Beograd sada zaoštrava situaciju i atmosferu oko pregovora bez pravih argumenata. Jer ako Maja Kocijančič kaže da je u slučaju 'Trepča' sve potpisano te da ne postoji nikakav nesporazum, onda to treba jasno reći. U Briselu je već bilo gotovo incidentnih situacija, da se srpska strana dizala od stola, na šta su onda dobili obaveštenje da će premijera Vučića obavestiti i direktno ga pitati da li je Srbija uopšte spremna da nastavi pregovore ili će na ovaj način demonstrirati neku silu kojom faktički ne raspolaže i kojom ne može da se pregovara. To su stvari koje se onda ovde prebacuju na zamagljivanje i bacanje prašine u oči javnosti, odnosno, izbegavanje da se jasno kaže šta su ti pregovori, čemu vode i kako će se završiti da bi se uspešno završili“, ocenjuje Jakšić.
Očekivalo se nezvanično da bi poglavlje 5 moglo biti otvoreno već 26. oktobra, ali u diplomatskim krugovima u Briselu podsećaju da Srbija i dalje čeka na "zeleno svetlo" nekih država članica, u prvom redu Nemačke, koja, kao uslov za pristanak za otvaranje novog poglavlja u pregovorima sa Srbijom, postavlja primenu dogovora o telekomunikacijama.