Srbija još nije donela odluku da li će nastaviti pristupne pregovore sa Evropskom unijom po novoj ili po dosadašnjoj metodologiji. Izvesno je, što su potvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, da Beograd tu odluku neće doneti pre majskog Samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, kada se očekuje da neke nepoznanice u novom pristupu budu razjašnjene.
Resorno ministarstvo u Vladi Srbije za sada je, prema oceni ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, oprezno u vezi sa novom metodologijom pristupnih pregovora sa EU.
"Podvlačimo da tu nije reč o negativnom odnosu prema novoj metodologiji već o prirodnoj obazrivosti, odnosno, opreznosti, budući da je dosadašnji pregovarački proces Srbije ionako bio veoma zahtevan i ne previse dinamičan", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miroslav Gačević, savetnik ministarke Joksimović.
Gačević ističe da je u novom predlogu procedure pregovora i dalje mnogo nepoznatih detalja i otvorenih pitanja.
"Ostaje tek da se vidi kako bi se otvaranje poglavlja prema klasterima (tematskim grupama poglavlja) primenilo na Srbiju. Poznato je da smo mi otvorili 18 pregovaračkih poglavlja koja se nalaze u pet od ukupno šest klastera. Tu se onda nameće pitanje da li bismo mi odjednom otvorili svih tih pet klastera gde već imamo pojedina poglavlja otvorena ili bi se to odnosilo samo na ovaj klaster u kojem nemamo nijedno pregovaračko pitanje", navodi Gačević.
To, međutim, dodaje sagovornik RSE, nije jedini aspekt koji nije do kraja definisan u predlogu nove strategije.
"Takođe je neminovno sagledati i najavljeni podsticajni paket koji jeste obećan, ali još uvek nije objavljen. Da bismo imali kompletnu sliku o efektima nove metodologije, potrebno je odgovore na sva ova pitanja imati i onda pristupiti jednoj ozbiljnoj analizi", kaže Gačević.
Šta predviđa nova metodologija?
Kolegijum komesara EU usvojio je 5. februara novu metodologiju procesa pristupanja EU, koja se odnosi na Severnu Makedoniju i Albaniju sa kojima treba da počnu pregovori o članstvu.
Srbija i Crna Gora, koje su najdalje odmakle u pregovaračkom procesu, mogu nastaviti po staroj, ali i preći na novu metodologiju ako to izaberu.
Zemlje-članice EU, kako je najavio komesar EU za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi), trebalo bi da odobre novu metodologiju pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu, paralelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Pročitajte i ovo: Nova metodologija najpre za Severnu Makedoniju i AlbanijuNov postupak podrazumeva da se umesto pojedinačnih poglavlja otvaraju i zatvaraju cele oblasti, odnosno, klasteri, kojih će biti šest i koji će obuhvatati svih nekadašnjih 35 poglavlja.
Međutim, ključni uslov za napredak u bilo kom klasteru jeste vladavina prava, odnosno poglavlja 23 i 24, koja će biti zatvorena poslednja.
Zemlje-članice evropskog bloka sada će imati veću kontrolu nad procesom pregovora, mogućnost monitoringa, ali i zaustavljanja pregovara ili vraćanja tog procesa unazad.
Ovaj revidirani postupak pristupnih pregovora sa EU sačinjen je u skladu sa predlogom Francuske s kraja prošle godine koja je bila nezadovoljna dotadašnjim načinom proširenja EU.
Vučić i Brnabić više za novu metodologiju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom februara, nakon sastanka sa komesarom Evropske unije za proširenje i susedsku politiku Oliverom Varheljijem u Beogradu, izjavio da su njegove simpatije na strani novog pristupa jer „omogućava da se koriste pozitivne tekovine pregovora čim se zatvori određeni klaster“.
"Iako sam do sada više puta išao u Brisel na otvaranje naših poglavlja, da ste me pitali koja smo poglavlja otvorili a koja zatvorili ne bih umeo da nabrojim. Ovako, kada podelite poglavlja u šest klastera i njih otvarate i zatvarate u skladu sa striktnom i restriktivnom metodologijom i kada se završi jedan klaster, okrenete se drugom a ljudi imaju koristi iz klastera koji je zatvoren", rekao je Vučić tada.
Pročitajte i ovo: Za Varheljija proširenje EU prioritet, Vučić pozdravio novu metodologijuI komesar Varhelji je sredinom februara, na konferenciji posvećenoj reformi politike proširenja, u organizaciji Centra za evropsku politiku u Briselu, ocenio da nova metodologija može biti brža.
"I baš zato vidim interes srpske strane", rekao je Varhelji.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je na marginama istog događaja izjavila da su predsednik Vučić i ona više za novu metodologiju, dok su ministarka Jadranka Joksimović i Ministarstvo za evropske integracije nešto oprezniji.
"Očekujemo jednu dobru analizu, da vidimo šta su prednosti, a šta bi eventualno mogle da budu opasnosti ili mane. Uskoro ćemo doneti odluku. Meni deluje da je nova metodologija mnogo jasnija, mnogo direktnija. Ima nekih mana, na primer, ako ne idete dovoljno brzo u reformama ili ne implementirate reforme koje su vam priznate, onda možete čak da idete unazad", kazala je Brnabić.
Dodala je da nova metodologija preko klastera, odnosno, cele grupe poglavlja koja se istovremeno pregovaraju, nudi i značajniju finansijsku podršku EU kao pomoć u sprovođenju reformi. I ona je konačnu odluku Srbije vezala za samit u Zagrebu.
Pročitajte i ovo: Radna večera u Briselu: EU priprema investicioni plan za Zapadni BalkanNevladin sektor: Sačekati Samit u Zagrebu
S obzirom da se ne zna da li će zemlje-članice EU predlog nove procedure usvojiti u postojećem obliku ili će on biti menjan, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, nevladinog tela u оkviru kојеg sе vоdi dеbаtа prеdstаvnikа vlasti, pоlitičkih stranaka i civilnog sektora о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji, smatra da je sada prerano za Srbiju da odluči kojoj će se prikloniti – dosadašnjoj ili novoj metodologiji.
"Nije usvojena kao zvanični dokument i ne znamo da li će u ovom obliku i biti usvojena, znači – sve je šta bi bilo kad bi bilo", kaže Dragojlović za RSE.
Ona ističe da je u predlogu nove procedure mnogo toga nepoznato i kad je u pitanju finansijski okvir koji će je pratiti.
"Mi ne znamo koliki će ti fondovi biti. A taj izbor (stare ili nove metodologije u slučaju Srbije) mora da prati i sistem nagrađivanja – kako nagradni, tako i za paket sankcija. Kako mogu da budu suspendovani pregovori? Kako može da bude kažnjena ona zemlja koja ne sprovodi obaveze iz, na primer, klastera vladavine prava? To mi moramo da znamo, a ne znamo još uvek. Kaže se da će se dati veća ovlašćenja zemljama-članicama EU da prate proces i da, ako treba, suspenduju pregovore. Pa, po kojoj proceduri će suspendovati? Hoće li biti jedna zemlja-jedan glas?", precizira Dragojlović.
Zemlje-kandidati prema predlogu nove metodologije pristupnih pregovora dobijaće više novca iz fondova Evropske unije u skladu sa obavljenim sektorskim reformama odmah. Moći će i da učestvuju u radu njenih stručnih tela, ali se ceo proces može i vratiti unazad ili obustaviti ukoliko budu nazadovale u reformama.
Pročitajte i ovo: Majstorović: Srbija i Crna Gora su apsurd evropskih integracijaSredstva iz fondova koja bi Srbija od EU dobijala odmah nakon zatvaranja jedne tematske grupe poglavlja svakako su ne mala prednost za Srbiju u odnosu na dosadašnji postupak pregovora, gde zatvaranje poglavlja Brisel nije neposredno finansijski nagrađivao, kaže za RSE Naim Leo Beširi, izvršni direktor beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove.
"Ukoliko Srbija bude sprovodila reforme, EU će joj stavljati na raspolaganje veća sredstva koja će joj pomoći da ih sprovede."
"Ukoliko Srbija bude sprovodila reforme kako to od nje njeni građani očekuju, Evropska unija će joj stavljati na raspolaganje značajno veća sredstva koja će joj pomoći da te reforme sprovede. Nisu problem samo ljudi, odnosno, to da li imamo dovoljno kadrova da se te reforme sprovedu nego je to vrlo često činjenica da nemamo dovoljno sredstava za njihovo sprovođenje, pa se zakoni usvajaju, ali njihova primena odlaže zbog toga što u budžetu nema dovoljno novca", pojašnjava Beširi.
Novina u novoj metodologiji je i to što postoji vremenski rok, i to vrlo kratak, da bi se zatvorila grupa poglavlja.
U slučaju završetka važnih reformi, vremenski okvir od otvaranja klastera poglavlja do zatvaranja trebalo bi da bude ograničen, poželjno na godinu dana, rekao je komesar Varhelji.
Beširi smatra da je to oročenje povoljnije po Srbiju zato što se proces ubrzava.
"Za godinu dana ćemo imati ili jasan stav Evropske komisije i zemalja-članica EU da Srbija nije napredovala ili dobar stav da je Srbija ubrzala reforme unutar društva", smatra Beširi.
On, međutim, kaže da to može biti i mač sa dve oštrice.
"Ja nisam siguran da je vlast Srbije spremna da preuzme takav rizik, odnosno, takav teret sprovođenja reformi u okviru od svega godinu dana, imajući u vidu da je danas šest godina i jedan mesec kako su otvoreni pristupni pregovori Srbije sa EU. Sve zemlje, uključujući i Hrvatsku, za to vreme su zatvorile pregovore, a Srbija je tek na pola puta", navodi Beširi.
Pročitajte i ovo: Džihić: Nema prečica ni sporednih puteva do članstva u EUPregovore o članstvu sa EU Srbija je započela 2014. godine, otvorila je 18 od 35 poglavlja, a privremeno zatvorila samo dva.
Crna Gora je pristupne pregovore sa EU počela 2012. godine. Od 35 pregovaračkih poglavlja do sada je otvorila 34, a privremeno zatvorila tri.
Hrvatska je posle šest godina završila pristupne pregovore sa EU. Otvorila ih je krajem 2005, a zatvorila ih i potpisala pristupni ugovor sa Unijom već krajem 2011. godine.