Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) stupa na snagu u subotu, 10. jula i podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju.

Ovaj sporazum pažljivo prati i Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži.

U pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano navodi da će Srbija pre nego što bude spremna za ulazak u EU morati da raskine sporazum sa EAEU.

"Do trenutka svog pristupanja EU, Srbija mora da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini", navodi Stano.

Kako je pojasnila Jagoda Lazarević, pomoćnica ministarke trgovine, Srbija ne planira da se odrekne svojih tradicionalnih partnera do momenta kada bude postala članica EU i u sporazumu sa EAEU ne vidi sukob interesa.

"Članstvo donosi benefite, ali i obaveze. Mi onda pratimo pravila igre. Do tog momenta, Srbija je kao suverena država apsolutno slobodna da pregovara sa kime želi a pri tome je Evropska komisija bila upoznata sa (sporazumom) tokom trajanja pregovora", izjavila je Lazarević u izjavi za medije 7. jula na poslovnom panelu u Privrednoj komori Srbije povodom stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa EAEU.

Kako su za RSE objasnili u Ministarstvu trgovine Srbije, ulaskom Jermenije i Kirgizije u EAEU "nametnula se neophodnost regulisanja spoljnotrgovinskih odnosa Republike Srbije sa jedinstvenom carinskom teritorijom zemalja-članica EAEU (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija)".

"To je značilo pregovaranje novog sporazuma o slobodnoj trgovini koji će zameniti postojeća tri bilateralna koje Srbija tokom protekle dve decenije ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom", odgovorili su iz Ministarstva trgovine Srbije.

Međutim, sporazumom Srbije sa EAEU se definiše i izlazna klauzula , koja je u tekstu sporazuma sadržana u članu 30.

U njemu se navodi da se sporazum zaključuje na neodređeno vreme, ali da svaka strana sporazum može raskinuti tako što će obavestiti drugu stranu o svojoj nameri da izađe iz sporazuma.

Sedam meseci nakon što je druga strana obaveštena, sporazum i zvanično prestaje da važi.

Sporazumom sa EAEU Rusija pokazuje da je ovde da ostane

Kako u razgovoru za RSE objašnjava Strahinja Subotić iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP), potpisivanjem ovog sporazuma Srbija nije bliža EU i to neće biti dočekano pozitivno u Briselu.

"Svakako neće biti aplauza", kaže Subotić za RSE.

Srbija kao argument može da kaže da ima pravo da zaključuje svoje sporazume sa kim hoće, dodaje on, ali ti sporazumi mogu ostati na snazi samo dokle god Srbija nije članica EU.

"Momentom pristupanja, Srbija će biti primorana da raskine svoje spoljnotrgovinske ugovore sa trećim stranama. Tu se podrazumeva i taj sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom", kaže Subotić.

Kako ističe, s druge strane, potpisivanje ovakvog sporazuma nije u duhu pristupnog procesa Srbije u EU.

"Očekivanje je da se, kako što više vremena prolazi, Srbija progresivno sve više usaglašava sa politikama EU. Dakle, očekivanje je da što više odmiču godine, a mi smo pristupni proces otvorili 2014. godine, da se Srbija ekonomsko-politički približava EU", navodi Subotić.

Kako je zaključio, potpisivanjem ovoga sporazuma, Srbija nije bliža EU.

"Na ovaj način, mi svakako gubimo kredibilitet u očima zemalja EU koje su skeptične prema Rusiji. I to će, svakako, uticati da EU posmatra Srbiju i region kao aktera koji i dalje balansira, koji se nije u potpunosti prepustio evropskoj perspektivi. Sa tog aspekta, potpisivanje ovog sporazuma će negativno uticati na percepciju Srbije u očima evropskih zvaničnika", kaže Subotić.

"Ovde je jako bitna i simbolika, jer ovim se pokazuje da je Rusija akter koji je tu da ostane i, svakako, to je još jedan zabrinjavajući faktor u očima EU", dodaje Subotić.

'Ozbiljnije će nas shvatati kad vide da imamo odnose i sa drugima'

"Za ruska preduzeća sporazum omogućava proširivanje asortimana robe na srpsko tržište", navodi Aleksandar Lesin, zamenik Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji.

On je na skupu Privredne komore Srbije 7. jula, organizovanom kako bi se objasnio značaj sporazuma koji stupa na snagu 10. jula, naglasio da je trenutno najveće interesovanje ruskih investitora za ulaganje u Srbiji u prehrambenu industriju.

Rusija je pod ekonomskim sankcijama EU od 2014. zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za RSE kaže da potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom ima značajan ekonomski aspekt.

"Ekonomske odnose koje Srbija ima sa Rusijom, na taj način će projektovati i na druge članice. Naravno, Rusija je ključna članica Evroazijske unije i ne može isti efekat da se postigne sa Kazahstanom i Kirgizijom, ali to može da doprinese povećanju trgovinske razmene, pogotovu, povećanju izvoza sprskih proizvoda, što ima značajnu privrednu dimenziju", objasnio je.

Ali, kako kaže Anđelković, uz privrednu dimenziju, postoji i geopolitička.

Anđelković: Potpisivanje sporazuma ima značajan ekonomski aspekt

Prema njegovim rečima, iako se radi, pre svega, o trgovinskom sporazumu, "taj sporazum pokazuje da Srbija, dodatno razvija odnose i sa državama okupljenim oko Rusije i preko tih država, sa čitavim nizom drugih zemalja".

"U globalnoj geopolitičkoj igri to je još jedan element na tasu [plitki tanjir na vagi] koji okreće stvari u našu korist", dodaje Anđelković.

"Ne treba zaboraviti da je Evropska unija nama dala bezvezni režim onog momenta kada smo unapredili odnose sa Rusijom. Srbija je strateški opredeljena za članstvo u EU, ali će nas mnogo ozbiljnije shvatati kada imamo razvijene odnose i sa drugima. U toj globalnoj igri važno je pokazati da ne treba da vas uzimaju 'zdravo za gotovo', tada će i srpske, evropske težnje, biti realnije", zaključuje Anđelković.

Stano: Očekujemo da se Srbija uskladi sa EU

Srbija je obavestila EU o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, potvrdio je u pisanoj izjavi za RSE Peter Stano.

Kako navodi, Srbija može ući u sporazume sa drugim državama i organizacijama do pristupanja EU kada će morati da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.

"To nije novi uslov, već opšte pravilo koje se primenjuje na sve države kandidate koje žele da se pristupe EU", ističe Stano.

Stano: Srbija je obavestila EU o potpisivanju sporazuma sa EAEU

On dodaje da je Vlada Srbije evrointegracije prepoznala kao strateški prioritet i u više navrata to isticala.

"To podrazumeva progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa tom obavezom", naveo je Stano.

Koliko Srbija trguje sa državama EAEU?

Pre potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, Srbija je imala bilateralne sporazume sa tri od pet članica tog saveza, sa Rusijom od 2000. godine, Belorusijom od 2009. i Kazahstanom od 2010.

Sa preostale dve članice, Jermenijom i Kirgistanom, Srbija nije imala sporazum o slobodnoj trgovini.

Bilateralni sporazumi Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom automatski prestaju da važe stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EAEU 10. jula.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, u 2020. godini ukupna robna razmena Srbije sa pet država članica EAEU, koja podrazumeva ukupan uvoz i izvoz, činila je oko šest odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom.

Vrednost robne razmene u tom periodu iznosila je 2,7 milijarde američkih dolara u odnosu na 45,7 milijardi koliko je iznosila ukupna razmena Srbije sa svetom.

Od svih država EAEU, Srbija je u 2020. najveću trgovinsku razmenu ostvarila sa Ruskom Federacijom. Sa 2,4 milijarde dolara, trgovinska razmena Srbije i Rusije čini 91 odsto od ukupne razmene sa EAEU.

EU je i u 2020. bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Podaci nadležnog ministarstva pokazuju da je vrednost ukupne robne razmene Srbije i EU iznosila 28,1 milijardu dolara, što čini 61,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom.

Dve trećine svog izvoza roba Srbija plasira upravo na tržište EU, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.

Šta sporazum znači za srpske proizvođače?

Za Vladimira Arsića, menadžera u kompaniji "Vino Župa" iz Aleksandrovca u centralnoj Srbiji, sporazum otvara nove mogućnosti.

"Kao jedan od vodećih izvoznika na tržište Ruske Federacije i Evroazijske unije u prehrambenom sektoru, veoma smo zainteresovani za unapređenje saradnje sa postojećim partnerima, kao i za pronalaženje novih trgovinskih partnera u zemljama članicama", naveo je Arsić na skupu u Privrednoj komori Srbije 7. jula.

On dodaje da imaju kapaciteta da povećaju proizvodnju u odnosu na eventualnu veću potražnju za njihovim proizvodima u državama Evroazijske unije.

"Trenutno sarađujemo sa vodećim trgovinskim lancima u Rusiji, u pitanju su vina, voćna vina, takođe izvozimo i zamrznuto voće, postoji potencijal kada su marmelade u pitanju i voćne rakije", rekao je Arsić.

Jovan Krivokapić iz međunarodne kompanije Japan Tobacco International, koja posluje u Srbiji, smatra da su ovakvi sporazumi važni i u kontekstu pandemije COVID-a 19.

"Jedino što je globalna pandemija donela jeste to što je povećala rizik poslovanja u svim segmentima. Ovakvi sporazumi otvaraju brojne mogućnosti za male proizvođače", naveo je Krivokapić.

Ministarstvo: Objedinjen režim trgovine sa svim članicama EAEU

Ministarstvo trgovine Srbije u odgovoru za RSE navodi da Srbija, potpisivanjem ovog sporazuma, praktično objedinjava režim slobodne trgovine sa svim državama članicama EAEU.

"Poslednje dve decenije trgovina Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom odvija se na osnovu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Zahvaljujući ovom sporazumu Srbija će na tržište Evroazijske unije, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, bez naplate uvoznih dažbina moći da izveze više vrsta roba nego do sada", navodi se.

Kako objašnjavaju iz Ministarstva trgovine, ovim sporazumom pravila o poreklu robe su modernizovana i dopunjena "što će privrednim subjektima (izvoznicima i uvoznicima) omogućiti povoljnije komercijalne uslove, manje operativne troškove, odnosno lakše ispunjavanje uslova za primenu preferencijalnog režima trgovine i samim tim doneti značajne finansijske uštede i veću konkurentnost na tržištu".

Ovim sporazumom omogućen je uvoz do dve hiljade tona cigareta, 35.000 litara čistog alkohola, 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira, kao i neograničene količine voćnih rakija.