Smena osam direktora i šefova u Elektroprivrede Srbije (EPS) je u toku, a moguće da će ih biti još, u zavisnosti šta će da pokažu dalji rezultati istrage zbog greške sa previsokim računima za struju, izjavio je v.d. direktora ove kompanije Milorad Grčić.
On je dodao da će svi potrošači kod kojih se utvrdi da je bilo greške, bez obzira da li su je prijavili ili ne, biti obeštećeni.
"Biće smenjeni oni ljudi koji su odgovorni za poslove koji su rezultovali pogrešnim računima. EPS za cilj ima i to je naša želja da svakog korisnika, i problem koji svaki naš korisnik ima, rešimo. Time ćemo se baviti i to ćemo dovesti u red", izjavio je Grčić.
Bio je to tek prvi korak u razrešenju afere koju je pre samo četiri dana otvorio premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je izjavio da je dobio 104 pisma od građana Srbije, koji su mu poslali svoje račune za struju, dokazujući da su bili veći za 100 do 150 odsto. Proverom je, naveo je Vučić, potvrđeno da postoje nepravilnosti.
Međutim, ovo je tek jedan od problematičnih momenata koji se vezuje za poslovanje EPS-a.
Nagomilane afere i večito pitanje racionalizacije radne snage, već decenijama su problemi koji prate EPS. Čak i danas, kada je EPS u paketu reformi dogovorenih sa Međunarodnim monetarnim fondom, upravljanje ovim preduzećem u rukama je partijskih kadrova, a ne onih koje bi odredila struka, kažu za RSE pojedini sindikalci i ekonomisti.
Takvo stanje u EPS-u, koji zapošljava više od 30.000 ljudi, održavale su sve vladajuće strukture u zemlji, a izuzetak nije ni aktuelna vlast.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je teško očekivati da se nešto promeni sve dok EPS od složenih reformi, kako kaže, čuvaju stranke koje se neće lako odreći privilegije da iz svojih redova "regrutuju" radnu snagu za ovu kompaniju.
"EPS ima previše zaposlenih. Oni su rukovođeni od strane partijskih kadrova i nije bilo mnogo pažnje da se podiže produktivnost rada, nego obratno. Tu su ljudi zapošljavani da bi bili zbrinuti i da bi glasove dobili oni koji su ih zaposlili", kaže ekonomista Milan Kovačević.
Podsetimo, nedavno je u restrukturiranju nekoliko najvećih preduzeća, čiji osnivač je Republika Srbija, EPS od konglomerata sa 14 zavisnih društava pretvoren u celovitu firmu. To je tek prvi korak u reformama.
Međutim, Dragoslav Ljubičić, glavni poverenik Sindikata Nezavisnost u EPS-u, kaže da sadašnje stanje pokazuje da država još ništa ne menja po ključnom pitanju – odabiru rukovodećih kadrova.
"Prvi i osnovni problem je partijsko zapošljavanje i partijsko rukovođenje Elektroprivredom Srbije. Čelni čovek EPS-a, vršilac dužnosti generalnog direktora, je politički čovek. Drugi su iz sistema EPS-a, ali su svi politički ljudi. To dovodi do toga da iskusni i kvalitetni inženjeri napuštaju EPS i odlaze. Značajan broj tih ljudi otišao je u privatnu termoelektranu u Republici Srpskoj koju je otvorio biznismen Vuk Hamović", navodi Ljubičić.
Profesionalni menadžment, radi efikasnog i profitabilnog poslovanja, država je na primer uvela u Er Srbiji, bivšem JAT-u, čijih 49 odsto je prodala inostranom partneru. Takav model za EPS, koji država ne namerava da privatizuje, i dalje će se čekati.
Radnici Elektroprivrede Srbije
Milorad Grčić koji je u martu 2016. stupio na dužnost v.d. direktora Elektroprivrede Srbije, izjavio je za časopis EPS-a "Energija" da se sprovode planovi vlade u cilju punog kapaciteta funkcionisanja tog javnog preduzeća, i saopštio da je u prvih deset meseci 2016. godine ova kompanija ostvarila profit od 16,6 milijardi dinara, što je za čak 15,6 milijardi više od planiranog.
"Efikasnost je jedan od glavnih poslovnih ciljeva. Ukupni poslovni rashodi u periodu januar-oktobar bili su 10 odsto manji od planiranih", rekao je Grčić za list tog javnog preduzeća.
Rezultati koji bi se mogli opisati kao pozitivni, ostaju u senci afera koje prate poslovanje EPS-a, a koje po pravilu ostaju bez razrešenja. Pre pet godina epilog nije dobila "afera veka", kako su je nazvali mediji, u kojoj je uhapšeno 15 osoba u istrazi malverzacija teških 12 miliona evra u Rudarskom basenu Kolubara.
Jedan od nerešenih slučajeva u nizu je i propali tender za nabaku takozvanih pametnih brojila pre deset godina, posle sumnje da je EPS domaćoj industriji oduzeo posao vredan osamdeset miliona evra. Poslednju je štampa otkrila nedavno, o navodnoj krađi u trgovini električnom energijom "teškoj" deset miliona evra, zbog čega je, kako su pisali pojedini mediji, EPS navodno ostao bez 300 velikih kupaca.
Dragoslav Ljubičić kaže da sindikat ne može da dokaže da li je bilo nekih "mutnih radnji", niti je to njegov posao, ali da mu smeta šta se o EPS-u govori u javnosti.
"Po meni, najveća korupcija je to što neko uporno umanjuje vrednost EPS-a. Ako je njegova knjigovodstvena vrednost 16 milijardi evra, umanjena za amortizaciju je negde oko 12 milijardi, nije u redu da se u javnosti govori da vredi 3,5 milijardi evra. Mislim da se to radi da bi se olakšao ulazak određenih interesnih grupa na tržište električne energije", ističe Ljubičić.
Vlada Srbije u martu 2016. smenila je Aleksandra Obradovića sa mesta direktora Elektroprivrede Srbije, koji je na toj funkciji bio od septembra 2012, najpre u statusu vršioca dužnosti. Iako se pojedine afere vezuju za vreme njegovog mandata, Obradović je smenjen, prema objašnjenju premijera Aleksandra Vučića, jer se kupovinom dva automobila marke "audi" nije pridržavao proklamovanih mera štednje. Sam Obradović od trenutka smene u javnosti se više nije pojavljivao.
"Gubici struje čak 25,3 odsto"
Sindikat Nezavisnost održao je u septembru konferenciju za medije na kojoj je ekonomista Dragan Radović govorio o poslovanju EPS-a. Tada je naveo da je podatak iz Privredne komore Srbije da su gubici električne energije u 2015. godini bili 14,1 odsto. Napominjući da govori svoj proračun na osnovu podataka iz biltena EPS-a, Dragan Radović rekao je da je zaključio da su gubici struje čak 25,3 odsto.
"To znači da je nestala četvrtina celokupne prozvodnje struje u 2015. godini, što je oko devet milijardi kilovat-sati. Ako kažemo da su pet odsto tehnički gubici, da ih odbijemo, ispada da je 20,3 odsto krađa struje. Po prosečnim cenama u Evropskoj uniji u 2015, kada bi tu struju izvezli na primer u Sloveniju, to bi bilo 1,5 milijardi evra", pojasnio je Radović.
Umesto objašnjenja za makar deo ovih pitanja, javnosti se sa vrha uglavnom ponavlja podatak po kom građani Srbije koriste struju po najnižoj ceni u Evropi.
Sve i da je navedeno tačno, pri čemu bi istinitost takvog podatka lako mogla biti shvaćena kao jedan od instrumenata za očuvanje socijalnog mira u Srbiji, to ne može biti objašnjenje zbog čega je toliko komplikovano uspostaviti bolju kontrolu u samom sistemu EPS-a, time i državnih poslova.
Poznavaoci prilika kažu da je jasno da bi samo tako mogle biti barem umanjene sumnje u poslovanje EPS-a I stvoreni uslovi da se uz ime ove firme više ne pominju nerazrešene afere.
Takođe, smatra Milan Kovačević, efikasnija organizacija i tržišno poslovanje bi smanjili mogućnost za malverzacije.
"Ali sve se to ne popravlja, nego se tako godinama održava, iz prostog razloga. Politička vlast, u prošlosti i svaka nova, ima interesa da to tako bude. Jer onda imate ispruženu ruku među veliki broj birača u tom preduzeću, ili u drugim sličnim preduzećima, i imate mogućnost da se nevidljivo ispomažete u predizbornim kampanjama. Imate načina da zapošljavate bez neke potrebe i da na takav način dobijate nekakve vojnike u svojoj stranci", ocenjuje Kovačević.
Generalno, Elektroprivreda Srbije ima potencijal da postane respektabilan proizvođač u širim okvirima ali, kao i većini ostalih državnih firmi, pored reorganizacije i profesionalnog upravljanja nedostaje joj i vizija.
Šta dalje, jer slične evropske kompanije odavno su se okrenule obnovljivim izvorima energije. Direktno iz uglja dolazi 75 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji.
Jasna državna strategija, smatra Dragoslav Ljubičić, nedostaje za tu kompaniju.
"U ovom trenutku je problem što je u prethodnim godinama, kada je rađena revitalizacija blokova, značajno povećavana snaga u elektranama, a da to nije ispraćeno mogućnošću kopanja uglja u količini koja je potrebna. Pa sada nema dovoljno uglja. Drugi problem je da su u restrukturiranju ugašena nekadašnja privredna društva, a nije uspostavljen način novog rukovođenja u EPS-u, odnosno korporativizacija. Sada se u elektroprivredi Srbije ne zna ko je za šta odgovoran", kaže Ljubičić.
Prodaja za male pare
Pored raznih proverljivih informacija, iako ga država za sada zvanično neće prodavati, oko EPS-a večito kolaju i različite spekulacije o tome ko je sve zainteresovan da ga kupi, za koliko, i u čijem interesu.
Ekonomista Dragan Radović tvrdi da je nadležnima poslao pismo sa predlogom sistema koji sprečava krađu struje, ali da odgovor nije dobio, i napominje da veruje da se u perspektivi sprema, kako kaže, prodaja EPS-a za male pare.
"U igru su odjednom ušli Amerikanci i Englezi. To su neke čaršijske priče i, recimo, moja pretpostavka da će neko uzeti EPS na upravljanje. I onda ispada da smo mi ovde svi glupi, da ne znamo ništa, a da će neko skupljati kajmak", navodi Radović.
Uz uslov da se popravi unutrašnja organizacija, kažu ekonomisti, da se postavi dobra uprava i da se reforme sprovedu do kraja, Elektroprivreda Srbije bila bi kompanija u sasvim dobrom stanju. Prema zvaničnim podacima, EPS je u prošloj godini, do polovine decembra, na tržištu električnom energijom zaradio 76,6 miliona evra.
Sindikalni lider Dragoslav Ljubičić, koji je u Elektroprivredi Srbije zaposlen 21 godinu, zaključuje da bi građani trebalo da znaju da u toj kompaniji većina savesno radi svoj posao, ali i da je EPS 100 odsto u njihovom vlasništvu.
"Ako EPS ode budzašto, plaćaćemo neverovatne cene struje jer će uništiti proizvodnju. Vrlo je bitno da imamo sopstvenu proizvodnju električne energije", dodaje Ljubičić.
Ministar energetike i nadležni iz Elektroprivreda Srbije, do zaključenja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanje koje im je uputio RSE da govore o reformi i perspektivama EPS-a.