Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tvrdi da u Srbiji „svako može da piše šta želi“, ali da će u slučaju pretnji tužilaštvo pozvati aktere da daju izjavu. Kao „klasičnu pretnju“ okarakterisao je komentar sociološkinje i nekadašnje političarke Vesne Pešić na društvenoj mreži Tviter. Pešić se zbog tvita u kojem pominje predsednika Srbije Aleksandra Vučića našla na saslušanju u policiji.
„Ako vi imate sluge koji se predstavljaju kao funkcioneri, onda mogu da nam rade šta hoće“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Pešić komentarišući izjavu ministra policije i ocenjuje da Stefanović u ovom slučaju ne obavlja svoju funkciju, već se našao u ulozi „Vučićevog ličnog sluge“.
Vesna Pešić je u policiji saslušana 21. januara, tri dana nakon što je objavila sporni tvit, koji je ubrzo sama obrisala. U njemu, između ostalog, piše: "Hajde bre da vas vidim šta ćete kada se proglasi doživotnim predsednikom. Dok tviteraši bezbrižno tviterišu. O tome ne mislite. Ako Brnabićka da ostavku da znate - sprema se doživotni Vučić. E nema tu bojkota, samo cev u glavu".
Pešić tvrdi da je u tvitu mislila na sebe, a ne na Vučića - odnosno, na samoubistvo, a ne ubistvo, a Više javno tužilaštvo je ubrzo zatražilo od Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal da ispita da li u spornoj objavi ima elemenata krivičnog dela.
Pročitajte i ovo: Vučić: Neću tužiti Vesnu PešićDa sociološkinja i nekadašnja političarka „poziva na ubistvo predsednika“ ocenili su provladini tabloidi, ali i pojedini funkcioneri vladajuće koalicije. Predsednica Skupštine Maja Gojković i ministri u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, Zoran Đorđević i Aleksandar Vulin osudili su tvit uz tvrdnju da to nije samo govor mržnje nego i poziv na fizički obračun s predsednikom Srbije.
I sam predsednik se sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu oglasio ovim povodom, navodeći da Vesnu Pešić neće tužiti po privatnoj tužbi zbog tvita navodeći da se "nije ni najmanje uznemirio".
Ko utvrđuje šta je pretnja?
Advokat Veljko Milić naglašava da granice slobode izražavanja utvrđuju nadležne institucije, pre svega sud. Pretnja, objašnjava Milić, treba da bude nedvosmislena, odnosno da se nedvosmisleno nekom preti da će se napasti „na njegov život i telo“.
„Granice slobode izražavanja se mogu utvrđivati kako u krivičnom, tako i u parničnom postupku, ali je zabrinjavajuće što se u sve te redovne procedure mešaju nosioci visokih političkih funkcija, koji svojim izjavama vrše pritisak na pravosudne organe da pojedine slučajeve procesuiraju, čak i kada možda nema mesta procesuiranju“, kaže Milić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Novinari protiv novinara
Milić, koji postupa u slučajevima u kojima su novinarima upućivane pretnje na društvenim mrežama, analizirao je tvit Vesne Pešić:
„Treba imati u vidu da se u konkretnom slučaju radilo o navodnoj pretnji predsedniku države, pa zbog njegovog položaja možda i nije bilo neočekivano da će tužilaštvo ekspresno reagovati. Kada su preko društvenih mreža upućivani prilično slični navodi novinarima koje sam ja zastupao, tužilaštvo je to kvalifikovalo kao slučajeve u kojima nema krivičnog dela i odbacivalo je krivične prijave“, kaže Milić.
On ističe da poziv na razgovor ne znači automatski da će se protiv Vesne Pešić voditi krivični postupak.
„Ali takođe ne treba izgubiti iz vida da upravo pozivanje na razgovor predstavlja veliki pritisak na slobodu izražavanja i na sve koji žele da kažu nešto što se vladajućim krugovima neće svideti“, naglašava advokat Milić.
U policiju zbog predstave
U policiju su u svojstvu građana prethodnih dana pozivani i glumac Branislav Trifunović i reditelj Kokan Mladenović. Povod je navodno cepanje zastave u predstavi „Pad“ koja se bavi masovnim pogibijama radnika u Srbiji, iz vizure deteta čiji otac je stradao na gradilištu.
Trifunović se 23. januara odazvao pozivu policije.
"Reč o lažnoj prijavi. O sledećim potezima ću govoriti kada tužilaštvo prihvati ili odbije prijavu. Prijavu je podneo advokat iz Vranja, čijeg imena ne mogu sada da se setim", rekao je Trifunović, koji je ranije bio jedan od lidera antivladinih protesta "Jedan od pet miliona".
U oktobru 2019. godine u tabloidima su se pojavili navodi da je Trifunović u Narodnom pozorištu u Leskovcu tokom izvođenja predstave "Pad" pocepao zastavu Srbije. Zbog tih navoda poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije uputili su mu niz uvreda.
Reditelj predstave „Pad“ Kokan Mladenović kaže za RSE da očekuje da će prijava biti odbačena, jer cepanja zastave u predstavi nema.
Ne verujem da su to privatne tužbe: Kokan Mladenović
„Mi smo dali izjave kao građani. Od mene se tražila izjava kao autora te scene i od dramaturškinje Branislave Ilić koja je autorka teksta. Pošto to što je predmet krivične prijave jednostavno ne postoji, ja očekujem da to bude automatski odbačeno. Iznenadilo me da je to uopšte ušlo u bilo kakvu proceduru“, kaže Mladenović.
Podseća da je i jedan od podnosilaca krivične prijave, predsednik Sindikata zaposlenih policije Dejan Đukić, rekao da predstavu nije gledao, ali da se poziva na pisanje tabloida.
„Ne verujem ja da su to privatne tužbe. To je neko ko formalno predstavlja neku organizaciju i ko treba da zamaskira direktnu vezu vrha države koji je naručilac krivičnih prijava i maltretiranja neistomišljenika“, ističe Mladenović.
Advokat Milić kaže da iako svako ima pravo da podnese krivičnu prijavu, problem nastaje kada se to pravo zloupotrebljava.
„To se po mom mišljenju desilo u ovom slučaju. Ako hoćemo sve to da dovedemo do totalnog apsurda, u nekim predstavama čak glumac ’ubije’ drugog glumca, pa se to ne procesuira kao ubistvo ili pokušaj ubistva“, ističe Milić, dodajući da krivična prijava protiv nepostojećeg dela možda deluje smešno, ali da je „opasno kada se institucije zloupotrebljavaju radi progona političkih neistomišljenika“.
Pročitajte i ovo: Fridom haus: Vučić ide Orbanovim stopamaSpotovi na mrežama protiv kritičara vlasti
Tužilaštvo za sada nije reagovalo zbog dva sporna nepotpisana spota i komentara na njih na društvenim mrežama.
U jednom od njih kritikuje se uzbunjivač iz valjevske fabrike "Krušik" Aleksandar Obradović. On je uhapšen u septembru, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM koju je zastupao Branko Stefanović – otac ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, po povlašćenim cenama kupovala oružje iz "Krušika".
Sporni spot počinje pitanjem da li je Obradović "bugarski špijun ili heroj Saveza za Srbiju" (opoziciona koalicija).
Spot prate komentari da je Obradović „špijun“, „bot“,“lažov“, kao i „izdajnik svog naroda“.
Komentarišući izostanak reakcije zbog spornih spotova, advokat Veljko Milić kaže da se zakon ne primenjuje jednako prema svima.
„Jedino rešenje je jednaka primena zakona, ali, nažalost to kod nas nije slučaj“, kaže Milić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Afera 'Krušik': Otvorena pitanja
Pre spota o Obradoviću na društvenim mrežama pojavio se i video čiji je akter potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Ona je izjavila da se protiv nje vodi "jeziva propaganda" čiji je deo i "spot u kojem je obeležena kao izdajnik", navodeći da je jasno da to potiče iz "kuhinje crveno-crne koalicije (vladajućih) Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije".
"Istom rukom je vodila propagandu protiv Slavka Ćuruvije (novinara koji je ubijen 1999. godine u Beogradu) i Olivera Ivanovića (političara sa Kosova, ubijenog 2018. u Mitrovici)", rekla je Tepić.
Nepotpisani spot počinje pitanjem „čiji je Marinika patriota?“, a preko fotografija potpredsednice Stranke slobode i pravde ispisane su poruke „Marinika je nesporno veliki patriota, ali se ne zna tačno čiji“, „Marinika partiotizam dokazuje traženjem krivca za otpriznavanje Kosmeta“, te „glavni je akter u ugrožavanju srpske namenske industrije svojim lažima“.
Vladajuća koalicija, koju je Tepić označila da stoji iza spota, odbacila je te optužbe.
Izveštaj Evropske komisije iz maja 2019. ukazuje na to da je „politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja“.
Pročitajte i ovo: Fajon: Ne vidimo realan napredak uoči parlamentarnih izbora u SrbijiPredstavnica Evropskog parlamenta Tanja Fajon, koja uoči parlamentarnih izbora predviđenih za proleće ove godine, posredovala u dijalogu između stranaka vlasti i opozicije o izbornim uslovima navodi da „govor mržnje, laži, manipulacije, zastrašivanje, čak i od vodećih i uticajnih političara, raste u medijima i javnosti u Srbiji".