Dim se više od deset dana širi Užicem, na zapadu Srbije, zbog požara na regionalnoj deponiji "Duboko".
Prve kuće su od deponije, koja je na obodima grada, udaljene oko 150 metara.
Najbliži deponiji je dom Biljane Cicvarić.
"Ovo je strašno, velika katastrofa. Ovde više ne može da se diše, da se živi", opisuje Cicvarić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Poručujemo rukovodstvu, gasite požar, i napravite pravu sanitarnu deponiju, ako znate - ako ne znate, sklonite se", ističe ona.
Vatrogasne ekipe i građevinske mašine su od 5. maja na terenu i gase požar.
Biljana Cicvarić, međutim, ističe da se gašenjem požara ne rešava problem deponije.
"Mi znamo da deponiju ne možemo iseliti, ne možemo je premestiti, mnogo novca je u nju uloženo, ali tražimo da bude ekološka deponija", dodaje ona.
Detalj sa protesta protiv zagađenja u Užicu, 14. maja 2024.
U delu grada je 6. maja proglašena vanredna situacija zbog požara, a gradski Zavod za javno zdravlje je saopštio da nijedan parametar kvaliteta vazduha, kojeg oni mere, nije prešao dozvoljene granice.
Merenja kvaliteta vazduha se, kako ističu, vrše 24 sata dnevno.
Direktorka Zavoda Marija Palikuća je poručila da nema mesta panici.
Građanima je, ipak, savetovala da, ukoliko su u mogućnosti, izbegavaju boravak na otvorenom, da zatvaraju prozore i da ne izvode decu na igrališta.
Oglasila se i republička Agencija za zaštitu životne sredine, koja je 13. maja poručila da se merenje kvaliteta vazduha vrši na isti način kao u državama Evropske unije.
Naglašeno je da ni na jednoj lokaciji u Užicu nisu registrovane koncentracije zagađujućih materija iznad graničnih vrednosti.
Užice i okolina u dimu
Proteklih dana se dim u vazduhu osetio i u susednoj opštini Sevojno.
Dim je stigao i do dvadesetak kilometara udaljene Požege, a smrad se, prema tvrdnjama meštana, osetio i na planini Zlatibor.
Gust dim sa deponije vidljiv je i na satelitskim snimcima koje je proteklih dana analizirao RSE.
Dim sa deponije Duboko vidljiv je na satelitskim snimcima, 5. maja 2024.
Dok se požar gasi, opozicija u Užicu traži smenu gradskog rukovodstva i hitne mere prevencije optužujući vlast za "ekološku katastrofu".
Sa druge strane, gradonačelnica Jelena Raković Radivojević odgovara da "ovo nije povod za sakupljanje političkih poena, dizanje buna i proteste".
Regionalna sanitarna deponija "Duboko" počela je sa radom 2011. godine.
Na njoj se više od decenije odlaže otpad iz devet gradova i opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Požar koji je početkom maja zahvatio veliki deo deponije, drugi je ove godine.
Prvi je bio u martu i gašen je dvadeset dana.
Deo građana, zato, postavlja zahteve – da se nakon gašenja požara promeni sistem odlaganja otpada.
"Ovo sada što se radi je samo trpanje smeća na jednu gomilu. Ova deponija i isparava, svaki dan se otrovi dižu u vazduh, osećamo smrad, a niko nam ne kaže koliko smo ugroženi. Ostajemo ovde da živimo, nemamo drugog izbora", ističe Biljana Cicvarić.
Protest protiv zagađenja u Užicu, 14. maja 2024.
Prvo selo do deponije, Lunovo Selo, u užičkom kraju je poznato povrtarsko mesto.
Jedan od meštana, Jovan Topalović, kaže da zbog požara na deponiji strahuje za svoje useve.
"Ova deponija nije sanitarna, to je najobičnije smetlište, koje neodgovornim upravljanjem ugrožava bezbednost svih nas i naše dece", rekao je on.
Topalović je i jedan od organizatora protesta, koji je održan 14. maja ispred zgrade gradskog parlamenta.
Sa protesta je upućen zahtev da se deponija zatvori, da se smeni rukovodstvo tog javnog preduzeća i da se procesuiraju odgovorni za požar.
Vlastima su građani dali rok do 17. maja da ispune njihove zahteve.
Šta poručuje direktor deponije?
Prema rečima direktora Milomira Milovanovića, regionalna sanitarna deponija "Duboko" radi u skladu sa zakonom.
Ukazao je da se godišnje vrši oko 850 analiza vazduha, podzemnih, površinskih i otpadnih voda.
Požar se, kako opisuje, pojavio na dubini od petnaest metara i brzo se širio.
"Dok ne iskopate na toj dubini, ne možete ugasiti požar", naglašava on.
Ovako je opisao uzroke požara:
"To se jednostavno dešava na svim deponijama gde se odlažu materijali koji se upale kada je toplije vreme, ako se nađe staklo na površini, upali se papir, karton, sve gori, i stvaraju se ti takozvani deponijski gasovi tokom raspada komunalnog otpada."
Gašenje požara iz helikoptera, 9. maja 2024.
Nema merenja svih zagađujućih supstanci
Dok institucije uveravaju da zagađenja nema, profesor Hemijskog fakulteta i ekološki stručnjak Branimir Jovančićević napominje da u Srbiji ne postoji razvijen sistem za merenje svih zagađujućih materija koje se oslobađaju pri akcidentima kakav je na deponiji "Duboko".
Pojašnjava da sistemi za kontrolu vazduha mere prisustvo PM čestica (sitnih čestica koje imaju prečnik manji od 10, odnosno 2,5 mikrometara) ili oksida azota, ugljenika i sumpora.
Međutim, naglašava da nema razrađenih metoda za merenje organskih polutanata (zagađujućih čestica).
Među njima su, kako kaže, najopasniji dioksini i furani.
"Mi nemamo eksplicitan podatak koliko njih ima u vazduhu. Ja kao hemičar znam da su u takvim uslovima sagorevanja organskih supstanci koje se nalaze u komunalnom otpadu, dioksini i furani morali da se stvore", dodaje.
Ističe da su te čestice teške i da teško odlaze u gornje delove atmosfere.
"Ostaju u donjim delovima, a često padaju i talože se u sedimente i na zemljištu i u površinske i podzemne vode", opisuje.
Objašnjava da je do požara došlo jer na deponiji nije kontrolisana emisija metana.
Prema njegovim rečima, takve kontrole su podrazumevajuće za sanitarne deponije.
"To apsolutno nemamo. I samim tim, sanitarnu deponiju mi pretvaramo u smetlište", dodaje Jovančićević.
Naglašava i da gradska vlast i institucije "nemaju pravo da zataškaju ovaj slučaj".
Vaš browser nepodržava HTML5
Smrtonosni vjetrovi Balkana: Zagađenje bez granica
Jovančićević ukazuje da su Užičani bili optimistični kada je pre više od deset godina deponija počela sa radom – smatrajući da se menja upravljanje komunalnim otpadom u tom regionu.
"Trebalo je da usledi druga faza koja je podrazumevala apsolutnu kontrolu komunalnog otpada, to se nije desilo i trenutni požar je teško sanirati, a posledice toga su emisije veoma štetnih zagađujućih supstanci", dodaje on.
Doktorka Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" izjavila je za RSE da je pretpostavka da zbog požara u vazduhu postoje supstance poput dioksina ili furana, ali da se za njih ne vrše merenja.
"Mi nismo u stanju da ih merimo. Ono što nas lekare najviše brine to je situacija nakon gašenja požara, šta će biti sa emisijama malog intenziteta, ali koje traju dugo", dodala je Matić.
Istakla je da treba pratiti da li će se štetne materije pojaviti u zemljištu, a potom i hrani.
"Naročito treba voditi računa o uzgoju životinja u tim zonama", zaključila je.
Gašenje požara na deponiji "Duboko", 13. maja 2024.
Kako se gasi požar?
Prethodnih dana požar na Deponiji "Duboko" gašen je na više načina.
Vatrogasnim ekipama pomagala su dva helikoptera MUP-a Srbije.
Korišćeno je i novo sredstvo sa algama za gašenje požara.
"To ne može za dan da se ugasi jer je takav teren i takva je vrsta požara gde mora postepeno da se radi. Gašenje požara će postepeno potrajati još nekoliko dana, da ponovo ne bi došlo i do klizišta", rekao je direktor deponije Momir Milovanović.
Na terenu su angažovane četiri vatrogasno-spasilačke ekipe i skoro 40 građevinskih mašina.
"Plamen se smanjio, ali otežavajuća okolnost su velike naslage deponovanog smeća. Potrebno je rasuti materijal po celoj površini tog dela deponije", izjavio je načelnik Odeljenja za vanredne situacije Užica Saša Cicvarić.
Obećana modernizacija deponije
U Užicu svakodnevno zaseda i Gradski štab za vanredne situacije.
Na poslednjoj sednici je konstatovao da se gašenje požara odvija "u skladu sa utvrđenim planovima i prema utvrđenoj dinamici".
Dodaju da je u većoj meri smanjena površina požara.
Sastali su se i predstavnici gradova osnivača deponije, a objavljen je i međunarodni tender za trajno rešavanje problema deponije "Duboko".
Predviđeno je proširenje deponije, izgradnja postrojenja za sakupljanje i tretman biogasa i unapređenje tretmana otpadnih voda.
Ovaj projekat, kako je saopšteno, vredan je 30 miliona evra i realizovaće se uz podršku Vlade Republike Srbije.
Deponiju je od izbijanja požara dva puta posetila ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.
"Mi svakako moramo da radimo brže i da saniramo ovu situaciju što pre, a onda da krenemo u radove da Regionalni centar Duboko Užice napokon dobije svoj evropski i svetski standard i da bude najmodernija deponija u ovom delu Srbije", rekla je ona 10. maja.
Navela je da je Ministarstvo u 2021. godini već uložilo 96 miliona dinara kako bi se proširilo telo deponije, uradila stabilizacija i sprečilo nastajanje klizišta.
Nevladine organizacije upozoravaju na zagađenje
Na zagađenje zbog požara upozoravaju i nevladina ekološka udruženja.
Inicijativa "Pravo na vodu" i užička organizacija "Libergraf" uputili su zahtev da se u buduću sanaciju deponije "Duboko" uključi i prerada otpadnih voda.
"I pored toga što deponija 'Duboko' ima nepropusnu podlogu, zbog zanemarivanja, a onda i zatrpavanja sanitarnih kaseta, sistem prikupljanja ocednih voda je van funkcije, a prečišćavanje nikada nije ni uspostavljeno", naveli su iz ovih organizacija.
Prema podacima iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2023, u državi postoji 12 sanitarnih deponija.
Ostatak gradova, kako navodi Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, ima deponije koje nisu u skladu sa strategijom upravljanja otpadom – odnosno ne zadovoljavaju minimum tehničkih standarda.
Njihova starost varira od četiri do 60 godina.
"Oko 20 odsto komunalnog otpada i dalje se baca na divlje deponije", ukazuje se u izveštaju Evropske komisije i dodaje da su nedovoljni inspekcijski kapaciteti u sektoru otpada.
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, 2021. godine, reciklirano 13 odsto komunalnog otpada, ali EU u svojim izveštajima upozorava da manje od dva procenta recikliranog otpada dolazi iz domaćinstava.
Evropski prosek reciklaže komunalnog otpada je oko 50 odsto.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pet stvari koje treba da znate o zaštiti životne sredine u Srbiji
Oko 11,5 miliona tona smeća proizvodi se u Srbiji godišnje, odnosno, 1,7 tona otpada po glavi stanovnika.
U Srbiji je registrovano i oko 2.600 divljih deponija, podaci su Agencije za zaštitu životne sredine.