Može li Predlog deklaracije o osudi rehabilitacija pripadnika okupacionih snaga i kvislinških formacija koji su izvršili ili su učestvovali u izvršenju ratnog zločina tokom Drugom svetskog rata na prostoru Srbije, čak i ako bude usvojen u Skupštini Srbije, da popravi štetu nastalu dobrim delom spornim pravnim sudskim procesima, ili da zaustavi eventualno nove?
Zakon o rehabilitaciji nije donet da bi se rehabilitovali oni koji su pomagali da se nevini građani Srbije deportuju u logore smrti i da bi se rehabilitovao vojni i upravni aparat Srbije koji je napravio okupator i kvislinška vlada na čelu sa Milanom Nedićem, navode u Socijaldemokratskoj partiji Srbije (SDPS) čiji su poslanici predali parlamentu Predlog deklaracije o osudi rehabilitacija.
"Ova rezolucija treba da, ako je moguće, doprinese osvešćavanju ljudi po pitanju vrednosti ovoga društva. Ovo se direktno odnosi na vreme antifašističke borbe, na čijem stanovištvu mi stojimo, ali se tiče i više od toga", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) poslanica SDPS-a Milena Bićanin.
"Te česte rehabilitacije unižavaju vrednosti svih žrtava i ideala slobode i mislimo da je to jedan opasan trend koji mora da se zaustavi. Ta brana koja se polako otvara ruši sve ostale i dovodi u pitanje sve ostale društvene vrednosti. To je jako opasno za svako društvo, a za naše društvo pogotovo jer je ono visoko ranjivo", navodi Bićanin.
Iako se još nije stišala bura ni od rehabilitacije Dragoslava Draže Mihailovića, vođe četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata iz 2015. godine, usledila je rehabilitacija (u prvostepenoj odluci) jednog od četničkih komandanata Nikole Kalabića, a pred sudom je i postupak za rehabilitaciju čak i Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade za vreme nemačke okupacije Srbije tokom Drugog svetskog rata.
- Rehabilitacija Kalabića put za kvislinga Nedića
- Rehabilitacija Draže: Revizija istorije, slavlje i ogorčenje
Viši sud u Beogradu je u slučaju Draže Mihailovića poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga.
Viši sud u Valjevu je u slučaju Nikole Kalabića, u maju ove godine, oglasio ništavim sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donetih od marta do septembra 1945. Sud je oglasio ništavim i četiri odluke Zemaljske komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata donete od aprila do oktobra 1945. koje se odnose na Nikolu Kalabića.
Upravo je postupak u slučaju Nedića, koji je počeo u decembru 2015. godine, mnogima bio signal da su stvari otišle predaleko.
[RSE/Video, maj 2016.]
Vaš browser nepodržava HTML5
Osim u sudnici, o Nediću i na ulici
Neđo Jovanović, poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS), kaže da je predlog kolega iz SDPS za uvažavanje, te da je SPS u više navrata ukazivao na potrebu izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji.
"U Skupštini Srbije kroz poslanička pitanja, koja sam lično postavljao, isticali smo neophodnu potrebu da se kroz zakonsku regulativu spreči mogućnost da se rehabilituju ličnosti koje su bile kolaboracionisti za fašističkim režimom", ističe za RSE Jovanović.
Namera poslanika Socijaldemokratske partije Srbije je da predložena deklaracija bude osnova zbog koje bi se zakon menjao u dogledno vreme.
Prvi Zakon o rehabilitaciji u Srbiji donet je 2006. godine za vreme prve Vlade Vojislava Koštunice. Nova zakonska rešenja iz 2011. godine, koja predviđaju da pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinsliških formacija koji su izvršili, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina, izglasala je skupštinska većina Demokratske stranke, Ujedinjenih regiona Srbije i Socijalističke partije Srbije.
Aleksandra Jerkov, tada poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, a danas Demokratske stranke, bila je jedna od petoro članova vladajuće većine koji su glasali protiv.
"Bila sam protiv Zakona o rehabilitaciji 2011. zato što sam smatrala da će on dati osnova za jednu rehabilitaciju bez kraja i početka, bez ulaženja u to koje su zaista bile istorijske uloge ljudi koje rehabilitujemo", kaže Jerkov navodeći da će vrlo rado glasati za deklaraciju koju predlažu poslanici Socijaldemokratske partije Srbije.
Zakon iz 2011. je nešto bolji, ali opet nije otklonio sve probleme, a krajnje je problematična primena tog zakona, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
"Jer se vidi da se sudovi ne bave toliko standardima suđenja koliko se bave istorijskom ulogom pojedinih ličnosti koje se rehabilituju", objašnjava ona.
Simbolički značaj Deklaracije
Istoričari sve vreme upozoravaju da se rehabilitacijom kvislinga iz Drugog svetskog rata legalizuje reinterpretacija prošlosti. Među njima je i Srđan Milošević koji je nedavno ocenio da je u Srbiji na delu istorijski revizionizam koji je u suštini "kontrarevolucija".
Prema njemu jedino rešenje je da Zakon iz 2011. godine prestane da važi, a da se sve prethodne rehabilitacije ponište.
"Ništa manje od toga neće za jotu popraviti štetu koja je napravljena a ona je ogromna. Nešto malo časti i morala se može sačuvati jedino potpunim poništavanjem svih rehabilitacija i stavljanjem van snage i ovog važećeg Zakona o rehabilitaciji i onda ući ponovo u rešavanje tog pitanja koje, moramo otvoreno reći, postoji kao jedan problem i pravni i društveni i istorijski", smatra Milošević.
Srđan Milošević ukazuje da se najveći broj spornih rehabilitacija dogodio po Zakonu iz 2006. godine.
"Kada tužioci i Republika Srbija nisu imali mogućnost nikakvog uticaja, a vidimo iz prakse posle 2011. godine da verovatno i da jesu imali, malo šta bi u tom pravcu učinili kako bi sprečili te rehabilitacije zločinaca", ocenjuje Milošević.
I profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić smatra da bi bilo mnogo efikasnije da se tražilo da Skupština stavi van snage Zakon o rehabilitaciji i donese drugi koji bi preciznije uredio ovu materiju.
Rakić Vodinelić: Sudovi se manje bave standardima suđenja
"Sama deklaracija tu ne može da promeni ništa. Deklaracija ima simbolički značaj i simbolički značaj u ovom društvu, moram priznati, nije mali, ali neki praktični značaj nema", zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.
Postupci rehabilitacija ličnosti iz Drugog svetskog rata izazvali su duboku podeljenost u društvu, a same procese neretko su pratili protesti protivnika, antifašista i skupovi podrške desničara.
Ove dve suprotstavljene grupacije, koje su se okupljale ispred sudova, razdvajala je policija. Ti prizori slika su i društva sve dublje podeljnog po pitanju civilizacijskih vrednosti utemeljenih na pobedi nad fašazmom.