Iako su 2020. godine zbog virusa korona otkazani svi veliki strip festivali u zemlji i inostranstvu, epidemija je u Srbiji podstakla interesovanje za "devetom umetnošću".
„Vanredne mere, policijski čas, zabrane kretanja, karantin, izolacija, maske, fizička distanca i ostala ograničenja koje je prouzrokovala epidemija korona virusa skoro da ne pogađaju crtače stripova“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Branislav 'Bane' Kerac, jedan od najpoznatijih domaćih strip crtača.
Dodaje da „po opisu radnog mesta“ oni uglavnom rade od kuće za strane poslodavce, „sami i samoizolovani“ i bez maski na licu.
Kerac već pet godina crta epizode „Zagora“ za italijansku izdavačku kuću Sergi Boneli Editore, čiji stripovi „Zagor“, „Teks Viler“, „Marti Misterija“ i „Dilan Dog“ i dalje izazivaju veliku pažnju čitalačke publike u Srbiji.
„Pandemija za sada nije uticala na koncentraciju, kreativnost i inspiraciju, osim kod onih koje je zakačio virus, pa su morali više vremena da posvete sebi. Jedino nam nedostaju festivali i druženje. Svaka čast onlajnu, ali, što se nas tiče, uvek nam je bilo najdraže kad se svi skupimo na jednom mestu kao jedna velika porodica“, kazao je Kerac.
Kerac već pet godina crta epizode „Zagora“ za italijansku izdavačku kuću Sergi Boneli Editore
On je istakao da će se negativne posledice pandemije na ekonomiju odraziti i na celokupnu strip industriju i izdavaštvo.
„Već se smanjuje produkcija, smanjuje se izdavaštvo, smanjuju se tiraži, usporava se tempo… Francuzi, na primer, ne izbacuju više toliko naslova kao ranije, jer se sužava tržište. To ćemo sigurno osetiti već u ovoj godini“, rekao je Kerac.
On je dodao da su crtači iz Srbije koji rade za strane izdavače u „solidnom finansijskom položaju“ i da za sada nema nikakvih naznaka da će skorije biti nekih većih promena.
„Imamo dosta autora koji rade za Francuze, Amerikance, za Italijane... Koliko znam, ljudi se ne žale“, rekao je Kerac.
Potražnja veća za do 20 odsto
Ne žale se ni u stripoteci „Svet stripa“ u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. U ovoj prodavnici stripova, prema rečima Nebojše Vesovića, potražnja je od početka epidemije veća za 15 do 20 odsto.
„Od početka epidemije prodaja je počela da raste, da bi u vreme vanrednog stanja dostigla prvi pik u odnosu na isti period prethodne godine. Ljudi valjda sada imaju više slobodnog vremena i očigledno više čitaju nego ranije. Pored toga, strip je neka vrsta porodične lektire podjednako zanimljiv starim i mladima“, rekao je Vesović za RSE.
On je ocenio da su stripovi danas luksuznije opremljeni, štampaju se na kvalitetnom papiru u koloru, a često se prodaju u integralima, po nekoliko stripova u jednom albumu. Zbog toga su i skuplji nego osamdesetih godina prošlog veka, pa samim tim i nedostupniji, ali to ne znači da prodavci nemaju posla.
Nebojša Vesović navodi kako je potražnja je od početka epidemije veća za 15 do 20 odsto.
„Činjenica je da su socijalna raslojavanja sve izraženija, da je sve više ljudi egzistencijalno ugroženo, ali se prodaja stripova ne smanjuje“, objašnjava on.
Kupuju ih ljudi koji su, kako je rekao, uslovno rečeno, „YU strip nostalgičari“, a koji ne mogu da čitaju ’Alana Forda’ bez prevoda Nenada Briksija, hrvatskog novinara koji je uređivao i prevodio taj strip.
„Njima su, pored ’Alana Forda’, u prvom planu ’Zagor’, ’Asteriks’ i ’Korto Malteze’. Oni, što se tiče stripa, žive sa junacima svoje mladosti i retko se odlučuju da prošire svoje vidike“, rekao je sagovornik RSE.
Vesović je dodao da se tinejdžeri sve češće opredeljuju za japanske mange, stripove koji u toj dalekoistočnoj zemlji imaju neverovatnu popularnost i tiraže.
„U našoj striparnici odlično se prodaju japanske mange, kao i stripovi koji su rađeni prema serijama, pa ne mali broj ljudi dođe u striparnicu da kupi strip, jer mu se svidela serija koju je gledao“, rekao je Vesović.
Vesović je podsetio da su u drugoj polovini prošlog veka stripovi stranih izdavača bili u boji, ali da su se domaći uvoznici opredelili da ih štampaju u crno-beloj tehnici, kako bi bili što jeftiniji i dostupniji čitaocima, što je, po njegovom mišljenju, doprinelo ogromnoj popularizaciji stripa u tadašnjoj Jugoslaviji, koja sa povremenim oscilacijama i danas traje.
Kako kaže Milivoj Kostić, Kragujevački festival stripa obeležio je pedesetogodišnjicu od dolaska Alana Forda na ove prostore i oživeo crtanog junaka Taličnog Toma (na fotografiji detalj sa festivala)
„Alan Ford“ državni neprijatelj
Strip nije bio omiljena literatura komunističke vlasti u tadašnjoj Jugoslaviji, koja se plašila od „destruktivnog uticaja Zapada na omladinu“ i afirmisanja zapadnih vrednosti.
Prema istorijskim izvorima, napadi političkih komesara i partijskih komiteta i kampanja satanizacije 'devete umetnosti' bili su neprekidni, a prilog daje i list „Politika“ objavljujući tekstove u kojima se apostrofira štetni uticaj stripa, kojim zapadne zemlje „pokušavaju da otruju one najmlađe, generaciju koja se vaspitava u zdravom duhu u zemlji u kojoj nema kidnapera i gangstera“.
Svojevrsna demonizacija nastavljena je istim intenzitetom, a kulminirala je 1971. godine u Kragujevcu u kome je održan Kongres kulturne akcije, najveća manifestacija iz oblasti kulture održana na ovim prostorima, tokom koje je partijski instruirana grupa gimnazijalaca organizovala spaljivanje foto romana i novina za koje se smatralo da su društveno neprihvatljivi.
Nakon tog kongresa usvojen je Zakon o izmenama i dopunama republičkog poreza na malo, takozvani „Zakon protiv šunda“ na čijem su se udaru našli i stripovi, na koje je uveden porez od 31,5 odsto.
Ipak, strip je odoleo svim opstrukcijama, a grafiti sa citatima koji su se u to vreme pojavili u Beogradu i Zagrebu sa fordovskim vanvremenskim citatima „Jedan za sve, sve za jednoga“ i „Mi ništa ne obećavamo – i to ispunjavamo“ i danas su veoma aktuelni.
Uloga stripa u kriznim vremenima
„Strip je jedan od pouzdanih svedoka u ovom vremenu pandemije za koje bih rekao da je velika razdelnica u istoriji čovečanstva“, rekao je za RSE Zoran Stefanović, istoričar kulture i dodao da ljudi „izdeljeni, zaključani i fizički razdeljeni“ traže neko utočište i nalaze ga u stripu.
„Strip je, u tom smislu, jedna od retkih pojava koja je moćna da poveže sve generacije. Ima i lirsku, intimnu notu koja leči. Između ostalog, ima i neku vrstu društvenog uticaja i korektiva, odnosno, osim toga što je lek, on je često simptom i dijagnoza“, opisao je Stefanović ulogu stripa u kriznim vremenima, poput vanredne situacije izazvane pandemijom korona virusa.
„Strip je jedan od pouzdanih svedoka u ovom vremenu pandemije za koje bih rekao da je velika razdelnica u istoriji čovečanstva“, kaže Zoran Stefanović.
Govoreći o stripu kao sredstvu komunikacije, Stefanović je objasnio da strip govori jezikom slika, koje su, kako je rekao, „najdublji podsvesni nivo i najstariji orijentir u našoj kulturi“.
„Čitava kultura čovečanstva formirana je oko mitova i pripovesti, a strip kao i sva ostala literatura u slikama, mora biti upotrebljen kao sredstvo komunikacije. Bez toga mi ne možemo razumeti jedni druge“, naglasio je Stefanović.
Talični Tom dojahao u Kragujevac
Milivoj Kostić, akademski slikar, prvi 3D umetnik u Srbiji, uglavnom sarađuje sa kulturnim centrima i festivalima za koje radi slike i crteže velikih dimenzija u 3D tehnici. On za RSE kaže da se epidemija veoma negativno odrazila na obim posla u 2020. godini.
„Uspeo sam da realizujem nekoliko projekata, koji se uglavnom odnose na izradu 3D slika u prostoru u Novom Sadu, Vlasotincu, Kragujevcu i još par gradova u zemlji, ali to je malo. Obim posla je značajno smanjen, ne samo kod nas nego i u celoj Evropi“, rekao je Kostić.
Na početku 2020. godine imao je, kako kaže „popunjenu agendu za celu sezonu“, ali već krajem marta od nje nije ništa ostalo.
„Već krajem januara imao sam ugovore sa više festivala u Nemačkoj i Italiji i praktično sam celo leto, od juna do oktobra, mogao svakog vikenda da budem na nekom drugom strip ili strit art festivalu, ali su svi otkazani zbog epidemije“, kazao je Kostić.
Milivoj Kostić, akademski slikar, prvi 3D umetnik u Srbiji, pred publikom je crtao Taličnog Toma
On je ocenio da je 2020. godina za njega bila veoma teška, pre svega što je morao na neki način da se profesionalno pasivizira. Zbog toga mu je poziv da učestvuje na onlajn Međunarodnoj strip konferenciji u Kragujevcu, ali i da pred publikom slika strip junaka Taličnog Toma, došao kao ohrabrenje, na samom kraju te, za umetnike, sasvim neobične godine.
„Zahvaljujući izuzetno hrabroj odluci organizatora, kragujevački festival stripa doneo je nadu i ohrabrenje za ovu godinu, obeležio jubilarnu pedesetogodišnjicu od dolaska Alana Forda na ove prostore i oživeo crtanog junaka Taličnog Toma u 3D tehnici“, rekao je Kostić.
Talični Tom je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio jedan od najomiljenijih strip junaka u pop kulturi druge polovine XX veka.
Marvelov strip u čast medicinskih sestara
Čuvena kompanija Marvel komiks (Comics) krajem 2020. godine saopštila je da se udružila sa Allegheni Health Network (AHN), koja ima 13 bolnica u Pensilvaniji i jednu u Njujorku, da bi ilustrovala priče o „stvarnim superherojima“.
U tom stripu su predstavljene priče dve medicinske sestre i jednog medicinskog brata, koji rade u COVID sistemu AHN. Strip je dostupan online, a takođe je distribuiran i u AHN mreži ustanova.