Ubistvo crnogorskog državljanina rođenog u Johanesburgu Gorgija (Đorđa) Darmanovića u nedelju, 6. maja, u Beogradu, ponovo u fokus crnogorske i srpske javnosti stavlja mafijaške obračune u Srbiji u kojima su žrtve ili osobe iz Crne Gore ili osobe koje se povezuju sa njom.
Gorgije Darmanović ubijen je usred bela dana u prometnom delu Novog Beograda, a na njega je pucao nepoznat napadač. Očevici navode da su bila dvojica napadača, da su pobegli na skuteru i da je usledila potraga za njima u policijskoj akciji "Vihor".
Za ubijenog Darmanovića se tvrdi da je povezan sa južnoafričkim podzemljem, da je bio izvor informacija o poreskim aferama bivšeg predsednika Južnoafričke Republike (JAR) Džejkoba Zume koji je u februaru ove godine podneo ostavku pošto je prethodno optužen za korupciju, a mediji prenose i da je navodno radio za južnoafričke tajne službe.
Nema zvanične potvrde iz policije o povezanosti ubijenog sa narko mafijom u JAR. Ovo ubistvo se dogodilo neposredno posle ubistva Milana Đuričića u Johanesburgu krajem aprila, inače osuđenog, odbeglog ubice poznatog beogradskog mafijaša i ratnog profitera Željka Ražnatovića Arkana (ubijenog u januaru 2000. u Beogradu). Za sada je nepoznato da li su te dve likvidacije povezane, kao i da li su deo obračuna crnogorskih mafijaških klanova koji se događaju u poslednje vreme na beogradskim ulicama i u kojima stradaju i nedužni prolaznici.
Policija Srbije se za sada nije oglasila niti je odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa tom likvidacijom. Ni na dopis Radija Slobodna Evropa (RSE) Upravi crnogorske policije sa pitanjem da li je on u Crnoj Gori bio tretiran kao bezbednosno interesantna osoba, da li je imao neke aktivnosti u Crnoj Gori i da li su od bezbednosnih agencija i policije Srbije ili eventualno drugih zainteresovanih država dobijali i razmenjivali informacije o Darmanoviću, nismo dobili odgovor do slanja ovog izveštaja.
Bespoštedni rat dva kotorska klana - tzv. Kavačkog i Škaljarskog - tri godine besni ne samo u Crnoj Gori već i u regionu i koji je za sobom ostavio 24 žrtve.
Zašto država, ni u Crnoj Gori ni u Srbiji, ne uspeva da udari u glavu mafijaške hobotnice?
Za Aleksandra Zekovića iz Saveta za građansku kontrolu rada policije u Podgorici to je posledica zapostavljenog problema za šta su, kako ističe odgovorne bezbednosne službe u obe države:
"Možemo konstatovati da su bezbjednosne strukture i Crne Gore i Srbije u ranijem periodu jako zapustile ovaj problem i ovo pitanje i da je sve ovo što se danas dešava i proteklih godina posljedica jednog krajnje, rekao bih ekstremno zapuštenog bezbjednosnog, političkog i društvenog problema. Tolerancija koja je bila u punoj mjeri izražena prema kriminalnim strukturama i njihovim aktivnostima, u mnogim slučajevima čak i veoma vidljiva veza između političkog establišmenta, odnosno donosilaca odluka, policijskih struktura sa licima iz podzemlja, itekako su doprinijeli da se taj problem i po intenzitetu i po širini postavi ovako kako on jeste danas", komentariše Zeković.
Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednost kaže za RSE da kriminalne grupe dve države povezuje trgovina narkoticima i da je, između ostalog, problem u nedovoljnoj saradnji policija dve države:
"Ovaj događaj ukazuje da Crna Gore i Srbija još uvek nemaju rešenje za sve brojnije okršaje mafijaških klanova. Kada visoki zvaničnik koji se nalazi na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova (Srbije), u okviru koga se nalazi policija, kaže da Srbija neće da bude poligon unutarcrnogorskih mafijaških obračuna, objavljujući rat mafiji, a obračuni između klanova se dešavaju i dalje, njihov intenzitet ne opada, onda se stvarno čini da policija ne može efikasno da reši ovaj problem", ocenjuje Đorđević.
Đorđević kaže da građani u Srbiji i Crnoj Gori ne znaju da li i koliko srpska i crnogorska policija sarađuju na operativnom nivou, što je ključno. Podseća da su se ministri dve države sastali poslednji put pre gotovo godinu dana. Političari i policajci bi trebalo, kaže naš sagovornik, da blisko sarađuju.
"Drugi problem je što ni u jednoj ni u drugoj državi nemamo sudske epiloge za slučajeve organizovanog kriminala", kaže Đorđević i potvrdno odgovara na naše pitanje da li je Beograd za crnogorsku mafiju neka vrsta "sigurne kuće" u kojoj traže utočište, pa se zbog toga obračuni prenose iz crnogorskih gradova na ulice glavnog grada Srbije.
Đorđević dovodi u pitanje ocenu političara da je visok nivo bezbednosti u Srbiji.
"Od avgusta 2016. godine građani Srbije slušaju pucnjavu iz automobila i motora u pokretu, eksplozije auto bombi u blizini škola u centru grada, u blizini suda, gledaju snimke oružja nađenog u blizini kuće predsednika, gledaju snimke brutalnog prebijanja, policijske opsade zgrada, proteste policajaca i vojnika….", navodi Đorđević.
"I što je najgore", naglašava "i sami građani su potencijalne žrtve uličnih okršaja".
"Na primer, u obračunu klanova u Krunskoj ulici (centar Beograda) prošle godine povređena je jedna devojka, slučajna prolaznica. U takvom okruženju je normalno da građani budu zabrinuti, što je potvrdilo i nedavno istraživanje Centra za bezbednosnu politiku", kaže Đorđević.
Zabrana ulaska kriminalcima iz Srbije u Crnu Goru i obrnuto nije dovoljno rešenje, smatra Aleksandar Zeković iz Saveta za građansku kontrolu rada policije u Podgorici.
"Nije, jer će kriminalne strukture za svoje obračune i osvete naći i regrutovati egzekutore u samim tim zemljama i realizovaće ih. Ja ne bih rekao da je to dovoljan vid saradnje. Ona mora biti produbljena. Čak je bilo najavljeno formiranje nekih zajedničkih operativnih timova koji će se baviti tim pitanjima ali nekako je sve to stalo u domenu retorike, dnevne politike. Nije se nikada pristupilo daljem stručnom i profesionalnom produbljivanju svih tih najava", podseća Zeković.
Crna Gora i Srbija, naglašava, "moraju da unaprijede svoju saradnju jer su njihovi bezbjednosni problemi kada govorimo o kriminalnim strukturama jako slični i da su često finansirani iz istih izvora."
Prema podacima Crne knjige, baze mafijaških ubistava koju su izradili Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK i Radio Slobodna Evropa, od 110 ubistava koja su izvršena u Srbiji i Crnoj Gori od 2012. do danas u svega šest slučajeva je doneta pravosnažna presuda, dok su počinioci nepoznati u 81 slučaju.