Srpska pravoslavna crkva (SPC) već mesecima lobira za bolji odnos države prema verskoj nastavi, kritikujući nadležne institucije.

"Osećam da je potrebno uložiti još mnogo truda i napora kako bi verska nastava bila adekvatno unapređena, a za to su nam potrebni pomoć i dobra volja svih."

Ovo je poslednja izjava patrijarha SPC Porfirija ispisana na njegovom Instagram nalogu u sredu, 22. decembra, nakon što se sastao sa ministrom prosvete Srbije Brankom Ružićem u beogradskom Hramu svetog Save.

"Nadam se da će veronauka nastaviti da bude bitan deo obrazovanja naše omladine i da će imati status kakav zaslužuje", ocenio je Porfirije.

Sastanak čelnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa čelnim čovekom Srpske pravoslavne crkve odigrao se tačno mesec dana nakon što su SPC i drugih pet tradicionalnih verskih zajednica, kritikovali to ministarstvo, izrazivši nezadovoljstvo tretmanom koji verska nastava ima u obrazovnom sistemu.

Zatražili su, između ostalog, da veronauka iz statusa nastavnog programa bude vraćena u status obaveznog izbornog predmeta, zajedno sa građanskim vaspitanjem. Taj predmet je, istovremeno sa veronaukom, uvedeno kao izborni predmet 2001. godine.

Reč je o izmenama koje su 2018. dodate u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Međutim, kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu pojedini veroučitelji, u njihovom radu se ništa suštinski nije promenilo, ali naglašavaju da i dalje imaju problem sa tim da se zapošljavaju ugovorima koje moraju obnavljati na godinu dana.

Šta traže verske zajednice?

U saopštenju objavljenom 22. novembra na sajtu SPC, predstavnici šest verskih zajednica su apelovali na "sve relevantne institucije u državi da se trenutni status Verske nastave u školskom sistemu što pre izmeni", iznoseći svoje predloge u pet tačaka.

To je navedeno u tekstu saopštenja koje potpisuju poglavar SPC Porfirije, predsednik Biskupske konferencije Svetog Kirila i Metodija Ladislav Nemet, reisu-l-ulema Islamske zajednica Srbije Sead ef. Nasufović, biskup Slovačke Evangeličke crkve a.v. Jaroslav Javornik, biskup Reformatske hrišćanske crkve Bela Halas i rabin Srbije Isak Asiel.

Traže da veronauka ponovo dobije status predmeta, odnosno obaveznog izbornog predmeta, kao i da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne na nivou grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika za nastavu i da se časovi održavaju istovremeno sa časovima alternativnog predmeta.

Iznose i zahtev da se izbor između verske nastave i nastave alternativnog predmeta (građanskog vaspitanja, prim. RSE) vrši na početku 1. i na početku 5. razreda osnovnog obrazovanja, kao i na početku 1. razreda srednjeg obrazovanja.

Potpisnici apela traže da Crkve i verske zajednice imaju mogućnost da vrše samostalni nadzor nad ostvarivanjem Verske nastave

Među zahtevima je i zakonsko regulisanje radno-pravnog položaja 2.100 veroučiteljica i veroučitelja, kao i da se omogući njihovo zaposlenje na neodređeno vreme. To je, kako se dodaje, "u neraskidivoj vezi sa pravom Crkve, odnosno verske zajednice, da povuče iz nastave veroučiteljicu ili veroučitelja koji je na njen predlog imenovan, ukoliko njen ili njegov rad u školi, ili postupci u zajednici izvan škole, nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te Crkve, odnosno verske zajednice".

Na kraju, potpisnici apela traže da Crkve i verske zajednice imaju mogućnost da vrše samostalni nadzor nad ostvarivanjem Verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

"Smatramo da celina predloženih rešenja predstavlja sveobuhvatan model koji u punoj meri obezbeđuje poštovanje pojedinačnih i kolektivnih verskih prava i pune ravnopravnosti svih građana u Srbiji, po ugledu na rešenja konfesionalne veronauke u Evropskoj uniji", navodi se saopštenju predstavnika šest verskih zajednica.

Porfirije: Moderni patrijarh ili isti kao prethodnici?

Šta znači nastavni program?

Prvi čovek SPC Porfirije prethodno je ocenio da rešenje prema kome veronauka formalno više nije školski predmet, nego nastavni program u školama u Srbiji, nije održivo čak ni na kraći rok.

Patrijarh Porfirije: Veronauka treba nastaviti da bude bitan deo obrazovanja naše omladine (5. septembar 2021.)

On je kritikovao i to što je u rasporedu časova verska nastava stavljena kao pretčas, osmi čas i slično, a imao je primedbe i na uputstva o podizanju cenzusa na 30 đaka za formiranje grupa.

Prema izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje su stupile na snagu 2018. godine, verska nastava i građansko vaspitanje vode se kao nastavni programi, ali su i dalje obavezni izborni predmeti za učenike osnovnih i srednjih škola. To znači da se đaci opredeljuju za jedan od dva predmeta koje pohađaju.

Religija u školama u Srbiji i BiH

Teolog Mladen Aleksić, koji već 12 godina radi kao veroučitelj u osnovnoj školi, kaže za RSE da u poslednjih nekoliko godina nije ništa suštinski promenilo za nastavnike verske nastave.

"Bili su pokušaji da se izmeni način učeničkih grupa – da li da se radi sa minimum 15 ili 16 učenika kako bi se formirala grupa. Tu je znalo da bude problema u pojedinim školama, pa su se veroučitelji na razne načine dovijali kako da organizuju nastavu. Ali sam status predmeta Verska nastava, odnosno Pravoslavni katehizis, u ovom slučaju nije se nešto posebno menjao", kaže Aleksić.

Kako objašnjava Aleksić, u grupu za veronauku ili građansko vaspitanje ulaze učenici iz različitih odeljenja istog razreda. Svaka grupa mora imati minimum 15 učenika.

"Ako škola ima pet odeljenja prvog razreda, učenici se izjašnjavaju koju će nastavu pohađati. Kada se sabere koliko se učenika izjasnilo za građansko a koliko za versku, onda se formira broj grupa za oba predmeta", kaže Aleksić.

RSE je od Srpske pravoslavne crkve tražio pojašnjenja u vezi sa predlozima koje su izneli predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Odgovor je izostao i od Ministarstva prosvete i nauke od kojeg je RSE zatražio da prokomentariše stavove SPC i drugih crkava.

Za veoručitelje svake godine novi radni ugovor

Prema Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, nastavnik veronauke sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Prema rečima Mladena Aleksića, nerešen radni status je i najkrupniji problem sa kojim se veroučitelji od početka suočavaju.

"Veroučitelj potpisuje ugovor koji traje od 1. septembra, kada počinje školska godina, do 31. avgusta. I tako svake godine. To znači da veroučitelj ne može da računa na sve one benefite koje imaju ljudi sa potpisanim ugovorom za stalno – mislim na kredite, planove u finansijskom smislu i slično", objašnjava Aleksić.

Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja propisuje da stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi propisuje ministar prosvete po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

U članu 155 se kaže da ministar takođe utvrđuje listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Ikone pravoslavnih svetaca na zidu jedne škole (ilustrativna fotografija)

Srpska pravoslavna crkva, prema rečima Mladena Aleksića, svake godine raspisuje konkurs za veroučitelje i proverava stare kandidate. Nastavnici verske nastave podnose dokumentaciju o završenom obrazovanju i radnom iskustvu.

Uslove konkursa, dodaje on, određuje svaka crkvena eparhija (crkvena oblast pod upravom episkopa).

"Uglavnom su uslovi to da je osoba moralna, pobožna, da ide redovno u crkvu i da ima završenu visoku stručnu spremu. Neke eparhije daju prednost kandidatu koji možda nema završen Bogoslovski fakultet, ali ima završen fakultet nekih društveno-humanističkih nauka, ako nema kadrova sa Bogoslovskog fakulteta", objašnjava Aleksić i dodaje da se u poslednjih nekoliko godina traže i završene master studije.

Prema njegovim rečima, veroučitelj ima dva poslodavca – Crkvu i Državu.

"Ako škola kaže da neki veroučitelj nije radio dobro, on može da dobije otkaz. Istovremeno, ako Crkva smatra da je veroučitelj počeo da radi loše, povlači mu blagoslov i on više nema pravo da predaje", kaže Aleksić.

Glas roditelja

Ivana Borovac, učiteljica u jednoj beogradskoj osnovnoj školi i majka dečaka koji ide u treći razred osnovne škole, kaže za RSE da su ona i suprug smatrali adekvatnijim da njihovo dete pohađa nastavu građanskog vaspitanja u tom uzrastu.

"Odlučili smo da to bude građansko, jer se uče neke socijalne vrednosti u smislu, reagovanja u različitim situacijama u socijalnim odnosnima u kojima dete možda ranije nije bilo, dok taj osnovni program verske nastave mi kod kuće primenjujemo kao vernici i mislili smo da on to već sve već poznaje, pa smo hteli da u školi nauči nešto novo", kaže Ivana Borovac.

Učionica jedne osnovne škole u Beogradu (1. septembar 2020.)

Ivana Borovac dodaje da postoji mogućnost da naredne školske godine njen sin pođe na veronauku.

"Prosto da vidimo kako to izgleda, u četvrtom razredu su sadržaji malo drugačiji i ozbiljniji", kaže Ivana Borovac.

Što se tiče organizacije nastave, Borovac kaže da nije bilo nikakvih promena i da je škola to dobro organizovala.

"U istom školskom času deca koja idu na građansko vaspitanje pohađaju tu nastavu, a istovremeno deca koja idu na veronauku odu u drugu učionicu i imaju versku nastavu", objašnjava Ivana Borovac.

Jedna vladina uredba i dva školska predmeta

Vlada Srbije, na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem, je krajem jula 2001. godine donela Uredbu o organizovanju i ostvarivanju verske nastave u osnovnim i srednjim školama. Tako je od školske 2001/2002. godine veronauka, zajedno sa građanskim vaspitanjem, uvedena kao izborni predmet. Građansko vaspitanje je uvedeno s idejom da učenici steknu znanja o učestvovanju u demokratskom društvu, kao i o značaju građanskih prava i sloboda.

U prvih nekoliko godina đaci su mogli da biraju hoće li pohađati versku nastavu, nastavu građanskog vaspitanja, a mogli su i da izaberu da ne pohađaju ni jedan ni drugi predmet. U međuvremenu je treća opcija ukinuta.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve često podvlače da nije reč o uvođenju verske nastave, već o njenom povratku, s obzirom na to da je taj predmet postojao u školama tadašnje Jugoslavije do 1940-ih godina.

Sedište SPC u Beogradu (14. april 2020.)

Ipak, donošenje uredbe kojom je verska nastava postala deo školskog rasporeda osnovaca i srednjoškolaca izazvala je burne polemike koje se sporadično vode i dve decenije kasnije.

Kako u svom tekstu "Veronauka u Srbiji", objavljenom u časopisu "Reč", piše Bojan Aleksov, istoričar i predavač na Londonskom univerzitetskom koledžu, protivnici veronauke su nakon njenog uvođenja insistirali da ne postoji nijedna međunarodna konvencija koja bi obavezala državu da organizuje i finansira veronauku u školama dok Crkva određuje predavače i piše nastavni program i udžbenike, tvrdeći pri tom da konfesionalna veronauka nije objektivno proučavanje religija već indoktrinacija u istom smislu kao što je to bio marksizam u vreme Komunističke parije Jugoslavije.

Efekti verske nastave i građanskog vaspitanja

Psiholog Zoran Pavlović, koji je učestvovao u više istraživanja o efektima građanskog vaspitanja i verske nastave, kaže za RSE da su i građansko vaspitanje i verska nastava prvobitno bili zamišljeni kao predmeti koji će za rezultat imati građenje tolerancije kod dece.

"Inicijalna ideja verske nastave bila je da će učenici i učenice slušati o različitim religijama. To se, u međuvremenu, izvitoperilo u praksi, gde verska nastava predstavlja obuku i vaspitavanje mladih vernika i vernica, odnosno uvođenje u sopstvenu religiju, čime se zapravo sužava potencijal za razvijanje tolerancije", kaže Pavlović.

On, međutim, dodaje da čitav niz istraživanja sprovedenih prethodnih godina pokazuje da nema bitnijih razlika u stavovima i znanjima učenika koji pohađaju građansko vaspitanje i versku nastavu.

"Za očekivati je da oni koji pohađaju nastavu građanskog imaju viši nivo znanja o raznim aspektima demokratskog društva. Drugi aspekt su stavovi i uverenja – da li aktivno učestvujemo u različitim oblicima političkog i građanskog aktivizma. Kada uporedite dve grupe učenika, po pravilu dolazite do rezultata koji ukazuju da ne postoje bitnije razlike", objašnjava Pavlović.

* infografika je objavljena u oktobru 2018. godine

To može ukazivati na manjkavosti u realizaciji nastave građanskog vaspitanja, kaže Zoran Pavlović i dodaje da se ne može očekivati da učenici zaista usvoje znanje o značaju demokratije i ljudskih sloboda, ako samo društvo i institucije šalju suprotne poruke.

"Postaje zaista upitan smisao podučavanja učenika i učenica nekim kompetencijama koje oni veoma teško mogu, ne samo da primene, već i da vide u svakodnevnom životu oko sebe", smatra Pavlović.

Nije poznat tačan broj učenika koji pohađa versku nastavu. Prema podacima koje je beogradska redakcija BBC-ja dobila od SPC, na veronauku ide oko 450.000 dece u Srbiji, a na građansko vaspitanje oko 315.000 učenika, kao i da u školama radi 2.010 veroučitelja – 1.602 pravoslavna, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz Crkava reformacije.

SPC decenijama konzervativna institucija

Inače, Srpska pravoslavna crkva je decenijama unazad poznata po svojim konzervativnim stavovima. Sinod SPC, koji predstavlja crkvenu vladu, je marta 2021. ocenio neprihvatljivim predlog zakona o istopolnim zajednicama, čiji je cilj da unapredi položaj LGBT+ zajednice.

• SPC: Neprihvatljiv predlog zakona o istopolnim zajednicama

Kao argument, Sinod je naveo da je "ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti sa ...()...praksom Crkve na kojima je duhovno i moralno utemeljen naš srpski narod, kao i celokupna evropska civilizacija".

Bivši patrijarh Irinej je svojevremeno otišao korak dalje, pa je homoseksualnost okarakterisao kao “neprirodnu anomaliju” i "bolest koju treba lečiti".

Takođe, SPC se prethodnih godina u više navrata javno protivila abortusu, zahtevajući od države da zabrani namerni prekid trudnoće, osim ukoliko se obavlja iz medicinskih razlioga.

S druge strane, najviši organi SPC izbegavaju da se oglašavaju o optužbama da su pojedini crkveni velikodostojnici bili umešani u slučajeve pedofilije. Građanski sudovi u Srbiji, međutim, do danas nisu doneli nijednu osuđujuću presudu u ovim slučajevima.

Verska nastava u Evropi

U Evropskoj uniji (EU) ne postoji sveobuhvatna politika verskog obrazovanja u školskom sistemu. Verska nastava je kao izborni predmet omogućena u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu.

S druge strane, u Austriji je ovo obavezni premet u svim državnim školama, osim u stručnim gde je izborni predmet.

Agencija Evropske unije za fundamentalna ljudska prava, nezavisno i decentralizovano telo EU, navodi na svom sajtu da u većini zemalja Unije mogućnost da dete odustane od pohađanja verske nastave zavisi od pismene saglasnosti roditelja.

U Italiji i Španiji to je moguće od srednje škole, u Austriji i Litvaniji deca mogu odustati od verske nastave sa 14 godina, a u Portugalu je to omogućeno deci sa napunjenih 16 godina.

U Bugarskoj i Letoniji, za odustajanje od veronauke, deca od 14 godina moraju da dobiju i saglasnost roditelja.

U Nemačkoj, propisi o ovom pitanju variraju od jedne savezne države do druge.

U Francuskoj i Sloveniji verska nastava nije deo nastavnog plana i programa u školama, navodi Evropska agencija za fundamentalna ljudska prava.