Istovremeno obeležavanje godišnjice oslobađanja Evrope od fašizma, i veličanje ruske agresije na Ukrajinu.
Takvi tonovi obeležili su konferenciju srpsko-ruskih udruženja povodom 80. godišnjice od kraja Drugog svetskog rata 2. novembra u Čačku, uz podršku uprave tog grada u centralnoj Srbiji.
Na skupu održanom u Skupštini grada su se, uz podsećanja na ulogu sovjetske vojske u antifašističkoj borbi tokom Drugog svetskog rata, mogle čuti i poruke protiv Ukrajine kao i veličanje ruske invazije na tu zemlju koja traje gotovo pune tri godine.
Među govornicima na otvaranju konferencije koja se održava pod sloganom "Niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno", bio je i predstavnik gradske administracije Rostova na Donu, na jugu Rusije, Jevgenij Jevgenijevič Rudnev.
On je rekao da se ove godine obeležava osam decenija otkako je sovjetska armija počela oslobođenje Evrope od fašizma.
"Danas Rusija vodi specijalnu vojnu operaciju, a to je ponovo bitka protiv fašizma. Mi moramo da se ujedinimo u ovoj borbi, jer fašizam je jak, to je naš zadatak i cilj", rekao je Rudnev.
Zoran Todosijević (levo) i Jevgenij Rudnev na konferenciji u Skupštini grada Čačka, 2. novembar 2024.
Rudnev je kazao da je u septembru 2024. godine delegacija gradske administracije Čačka posetila Rostov na Donu, te je najavio da će taj grad u centralnoj Srbiji i Rostov na Donu u budućnosti potpisati ugovor o bratimljenju.
Skupu je prisustvovao i Zoran Todosijević, načelnik gradske uprave Čačka za finansije.
On je za RSE izjavio da su čelnici Rostova na Donu zadovoljni saradnjom sa Gradom Čačkom, te da je gradska uprava kao znak prijateljstva odlučila da ustupi prostorije Skupštine grada za održavanje konferencije.
On je napomenuo da Grad nije izdvojio sredstva iz budžeta za održavanje događaja, već da je samo ustupio prostor.
"Ovde nema politike, već, kao što je i naziv konferencije, šaljemo poruku svima da ne treba zaboraviti borbu protiv fašizma iz Drugog svetskog rata", rekao je Todosijević.
Simboli invazije
Međutim, na skupu su se mogle čuti i izjave o aktuelnim političkim temama.
Tako je Ljubov Korsakova, predstavnica udruženja Međunarodni savez antifašista, iznela ocene o "ukrajinskom fašizmu", kao i da je Ukrajina izvršila agresiju na Luganjsk i Donjeck, istočne delove Ukrajine koje je Rusija protivpravno anektirala septembra 2022. godine.
Rusija je u februaru iste godine izvršila vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. U trogodišnjem ratu, kome se kraj ne nazire, poginulo je više od 11.000 civila, dok je više od šest miliona ljudi u izbeglištvu.
Boris Varga, politikolog i novinar, kaže za RSE da je uzurpacija i fabrikovanje istorije predstavljaju osnovnu polugu propagandnog rata režima Vladimira Putina.
Prema njegovim rečima, Putin koristi različite narative u toj propagandi.
"Prvi sovjetski u kome dominira da je Rusija, odnosno SSSR bila ključna u pobedi nad fašizmom i nacizmom u Drugom svetskom ratu i da svi treba da su kao takvoj Rusiji zahvalni na tome što ih je 'oslobodila'", ističe Varga.
On dodaje da je se drugi Putinov narativ nadovezuje na prethodne sovjetske klišee.
Varga: Narativ Kremlja o ulozi Rusije brzo se širi onlajn sferom
"Za Putina su 'Zapad i demokratija' jednako 'nacizam i fašizam', a jedan od glavnih ciljeva rata u Ukrajine je njena 'denacifikacija' i 'demilitarizacija'", kaže Varga.
Prema rečima Borisa Varge, narativ Kremlja o ulozi Rusije se izuzetno brzo širi internetom i društvenim mrežama.
"Taj način dezinformisanja desničare mobiliše za imperijalne ciljeve, levičare za novu globalnu pravdu, a pacifiste da Ukrajina ne treba da se naoružava, po cenu okupacije od strane Rusije", smatra Varga.
Pročitajte i ovo: Kako je ruska invazija opustošila okoliš u UkrajiniIzložba Putinovog umetnika
U okviru konferencije je u holu Skupštine grada Čačka priređena i izložba radova ruskog umetnika Maksima Vladimiroviča Iljinova, koji je član Saveta ruskog predsednika Vladimira Putina.
Izloženi radovi bave se veličanjem ruske agresije na Ukrajinu.
Na jednoj od slika vidi se vojnik sa oreolom sveca iznad glave dok su mu na rukavima istaknuti amblemi – ruska zastava i latinično slovo Z, koje je simbol invazije na Ukrajinu i koriste ga ruske trupe na frontu.
Na drugoj slici je portret Jevgenija Prigožina, vođe ruske plaćeničke grupe Vagner i dugogodišnjeg bliskog Putinovog saveznika, koji je avgusta 2023. poginuo u avionskoj nesreći dva meseca nakon što je najavio pobunu protiv Kremlja.
Na trećoj slici prikazan je kišobran u bojama ruske i srpske zastave koji štiti ljude ispod njega od bombi koje su u bojama zastave Evropske unije, obeležja LGBT+ pokreta, NATO obeležja i američke zastave.
U sklopu konferencije u holu Skupštine grada Čačka otvorena je izložba Maksima Iljinova, koji je član Saveta ruskog predsednika Vladimira Putina
Kako kaže Boris Varga, Kremlj je i ka Srbiji usmerio propagandu o zemlji zaštitnici.
"To je narativ da ju je Rusija 'štitila', 'branila' i 'oslobađala' - od turske sablje i švapske čizme, do NATO okupacije", kaže Varga.
Donski kozak iz Čačka
Skupu u Čačku prisustvovali su predstavnici različitih udruženja iz Rusije, Argentine, Bugarske, Slovačke, a jedan broj učesnika poslao je video poruke koje su emitovane tokom konferencije.
Konferenciju pod sloganom "Niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno" organizovalo je udruženje Savez srpskih i donskih Kozaka – "SOBRAT" iz Čačka.
Predsednik ovog udruženja - koje nije zvanično registrovano u Agenciji za privredne registre, je Čačanin Bratislav Todorović. On je na skupu najavljen kao predstavnik donskih kozaka.
"Sa ovog skupa ćemo poslati jasnu poruku da je Srbiji potreban mir i stabilnost i negovanje tradicije i vere", kaže Todorović za RSE.
Dodaje da Srbija "sigurno ima podršku Rusije", a na pitanje kako to zna, odgovara:
"Pa ja sam donski kozak."
Ističe i da je u članstvo Kozaka sa Dona u Rusiji primljen na proleće 2024. godine.
Todorović kaže da je krajnji cilj skupa koji je organizovao da se "obnaroduje Savez srpskih i donskih kozaka", čiji će on biti predstavnik ubuduće.
Bratislav Todorović (prvi zdesna) zvanični je organizator skupa, 2. novembar 2024.
Kaže da ne govori ruski jezik, a o proceduri za prijem u kozačko članstvo govori uopšteno, bez previše detalja.
"Svi mi tražimo kvalitetne ljude, po svim osnovama, tako da je odabir pao na mene kao autentičnog predstavnika srpskog naroda. To je sasvim dovoljno. I vi možete postati kozak", kaže.
Kozaci su, inače, nastali kao samoupravne, militarizovane zajednice koje su imale odbrambenu ulogu u slabo naseljenim pograničnim oblastima Ruskog carstva od 16. do početka 20. veka. Nakon boljševičkog puča 1917. u Rusiji, oko 5.000 kozaka našlo se na Balkanu, ali je većina nastavila dalje prema zapadnoj Evropi.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju. S druge strane, predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama osudili su narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.
čitajte Srbija kao domaćin i ispostava ruskog 'Besmrtnog puka'Zvanični Beograd je u nekoliko navrata slao humanitarnu pomoć u Ukrajinu.
Ipak, pojedini srpski ministri, poput potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina i ministra bez portfelja Nenada Popovića, česti su gosti zvaničnika u Rusiji.
Njih dvojica su, uz ministra odbrane Bratislava Gašića i ministarku privrede Adrijanu Mesarović, bili u delegaciji koja je predstavljala Srbiju na samitu zemalja BRIKS, koji je u oktobru organizovao Putin.