Od 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, davanja iz budžeta Srbije su se zaključno sa 2021. udvostručila.
To proizilazi iz završnih računa budžeta, koje su usvojili poslanici Skupštine, a koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizirao.
Podaci dostupni u dokumentaciji pokazuju da su izdvajanja za Kosovo 2008. iznosila 52,3 miliona evra, da bi 2021. dostigla 124,2 miliona evra.
Izdvajanja prikazana u završnom računu budžeta, međutim, nužno ne prikazuju sav novac koji je Srbija izdvojila za Kosovo.
"Pogotovo je teško utvrditi ona ulaganja koja idu indirektno, iz javnih izvora, a koja nisu obuhvaćena budžetskim sredstvima, poput ulaganja ili troškova javnih preduzeća", naveo je za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
RSE je analizirao podatke dostupne u okviru završnih računa budžeta od 2008. do 2021. godine, što su poslednji javno dostupni podaci. Analizom nisu obuhvaćena druga izdvajanja koja se ne vide u završnim računima budžeta.
RSE je preko zahteva za informacije od značaja zatražio ukupne podatke od Uprave za trezor. Ta institucija u odgovoru je navela da nema takve podatke.
Ukupna izdvajanja 853,2 miliona evra
Prema podacima dostupnim u dokumentaciji, izdvajanja su do 2016. bila ujednačena. Od te godine Srbija je počela da izdvaja više novca za Kosovo.
Ukupno je preko različitih ministarstava i za različite namene Srbija za bivšu južnu pokrajinu, čiju nezavisnost negira, iz budžeta dala 853,2 miliona evra.
Petnaest godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.
Pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU) u dijalogu o normalizaciji odnosa učestvuje od 2011.
Uprava Ministarstva finansija 'ne raspolaže' podacima
RSE je putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od Uprave za trezor zatražio informacije kolika su ukupna davanja, direktna i indirektna, bila za Kosovo od 2008. zaključno sa 2022. godinom.
Iz Uprave su 10. februara odgovorili da "ne raspolažu podacima koji su traženi predmetnim zahtevom".
Uprava za trezor je sastavni deo Ministarstva finansija Srbije. Kako navode na zvaničnom sajtu, među glavnim poslovima im je "upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije", kontrola rashoda iz budžeta i izveštavanje o izvršenju budžeta.
Najviše novca išlo preko Kancelarije za Kosovo
Najviše novca išlo je preko Vladine Kancelarije za Kosovo. Do 2016. u okviru Vlade je postojalo Ministarstvo za Kosovo, da bi posle izbora 2016. umesto ministarstva bila formirana kancelarija.
Podaci pokazuju da je od ukupnih davanja za Kosovo prikazanih u završnim računima od 2008. do 2021. preko Kancelarije, odnosno prethodnika, Ministarstva za Kosovo, išlo 80 odsto.
Između ostalog, novac je išao za funkcionisanje ustanova i organizacija, izvršne i zakonodavne organe. Iz Kancelarije su sredstva izdvajana za vaspitno-obrazovne i zdravstvene ustanove, kao i za subvencije javnim preduzećima.
Sredstva su bila izdvajana, kako se vidi iz završnih računa budžeta, i preko pojedinih ministarstava.
Izdvajanja za okruge u padu
Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je administrativno teritoriju podelilo na sedam okruga.
Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, ima paralelnu administrativnu strukturu i podelu na pet okruga: Kosovski (u okviru kog je Priština), Pećki, Prizrenski, Kosovsko-Mitrovački i Kosovsko-Pomoravski.
Najviše novca godinama unazad izdvaja se za Kosovski okrug, a zatim na Severno-Mitrovački.
Izdvajanja za okruge su, prema podacima iz završnog računa, manja 2021. nego što su bila 2008. osim u slučaju Prizrenskog okruga.
U okviru izdvajanja za Kosovsko-Pomoravski okrug država je 2019. godine platila 2,7 miliona dinara na ime novčanih kazni i penala po rešenju sudova.
To je iznos koji je za milion evra veći u odnosu na sva izdvajanja za taj okrug otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Nije precizirano za šta su novčane kazne i penali izrečeni.
Izdvajanja za Srpsku pravoslavnu crkvu i sveštenike i monahe
Sredstva kao podrška sveštenstvu i monaštvu na Kosovu su izdvajana preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama.
Finansijska podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) realizovana je, prema podacima, preko Ministarstva, odnosno Vladine Kancelarije za Kosovo.
Stavka u završnim računima u okviru koje je i podrška SPC obuhvata i zaštitu kulturne baštine. U završnim računima nije jasno definisano koliki udeo je odlazio na podršku SPC, a koliki na zaštitu kulturne baštine.
'Posvetiti pažnju transparentnosti'
Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija je ukazao da je jedna od stvari koja je specifična u izdvajanjima za Kosovo to što sredstva idu preko Vladine Kancelarije.
Nenadić je istakao da bi pitanju transparentnosti sredstava koja se izdvajaju za Kosovo trebalo "posvetiti pažnju", kao i da očekuje da će ta tema "uskoro doći na dnevni red".
Kako je pojasnio, razlog tome može biti pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija
"Upravo je jedno od ključnih pitanja bilo njeno finansiranje, odnosno mogućnost finansiranja pojedinih aktivnosti te Zajednice iz budžeta Srbije."
Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se više od deset godina vodi posredstvom EU. Kosovo, međutim, odbija da je formira uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom Kosova.
Izveštaj o trošenju za Kosovo 'na čekanju' od 2014.
Na koji se način troše sredstva iz budžeta za Srbije za Kosovo bila je tema Anketnog odbora Skupštine formiranog u maju 2013. godine. Istraga se odnosila na period od 2000. do 2012. godine.
Nakon sprovedene istrage, taj odbor je 2014. u aprilu usvojio izveštaj u kojem je navedeno da su zloupotreba novca i nenamensko trošenje utvrđeni u skoro svim oblastima – zdravstvu, obrazovanju, izgradnji infrastrukturnih objekata.
Procedura je nalagala da se taj izveštaj nađe pred poslanicima u Skupštini, ali se nikada nije našao na dnevnom redu.
Izveštaj Anketnog odbora nema nikakav efekat dok ga ne usvoje poslanici u Skupštini. Tek tada postaje obavezujući za nadležne institucije.
'Podržavam pomoć, ali da to bude transparentno'
Penzioner iz Beograda Ante Divić o izdvajanjima za Kosovo, kako je naveo u razgovoru za RSE, informiše se preko izjava zvaničnika.
"U neku ruku sam informisan, nemam neke neposredne izvore podataka da bih mogao reći da li je to tačno ili nije", naveo je on.
"Ja podržavam svakako pomoć, ali da to bude transparentno", naveo je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Ante Divić, penzioner iz Beograda.
Dodao je da je po njemu "teško proceniti" kolika bi finansijska podrška trebalo da bude, ali da bi to trebalo da bude transparentno.
"Ja podržavam svakako pomoć, ali da to bude transparentno, da to ne ode tamo gde ne bi trebalo otići. Znači, u institucije zdravstva, školstva, puteva i tako dalje", naveo je Divić.
Radmila Jovanović godinama živi u Beogradu. Rodom je iz Prištine. U izjavi sa RSE je navela da ne zna koliko se novca izdvaja za Kosovo i kako to funkcioniše.
"Uvek je bilo priča da je bilo nekih skretanja koja su možda i nezakonita, da li je to moralo tako zbog situacije ili nije, ne znam, ali u principu podržavam sve što treba da se pomogne tom narodu", rekla je ona.
Snežana Stanković radi kao vaspitačica u Beogradu. Kako je rekla u razgovoru za RSE, podržava finansijsku podršku narodu koji živi na Kosovu "u svakom pogledu".
Vaspitačica Snežana Stanković navela je u razgovoru za RSE da slabo prati koliko država izdvaja za Kosovo. Finansijsku podršku, kako je navela, podržava "u svakom pogledu".
"Pošto su oni deo nas, to je nešto što je deo Srbije, još uvek", obrazložila je svoj stav ona.
Za građane Kosovo 'izgubljeno'
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije u jednakoj meri smatraju da je Kosovo "izgubljeno", koliko je i "deo Srbije".
U istraživanju Instituta za evropske poslove iz avgusta 2022. godine, na pitanje "Da li smatrate da Kosovo izgubljeno?" 44,2 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 44,6 odsto njih negativno, dok je 11,2 odsto ispitanika odgovorilo sa 'Ne znam'.
Isto istraživanje je pokazalo da polovina ispitanika (49,9 odsto) smatra da nije ostvarivo da Srbija opet ima suverenitet i kontrolu na Kosovu. Njih 35 odsto veruje da je to ostvarivo, dok je 15,1 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna.