Srpski državljanin Stefan Dimitrijević poginuo je na frontu u Ukrajini, a prema podacima Radija Slobodna Evropa (RSE) on nije jedini iz Srbije koji se nalazi na ratištu u toj državi.
Informaciju je 7. aprila potvrdio njegov brat na društvenim mrežama, koji se u objavi i oprostio od njega.
"Nadam se da ću dočekati njegov kovčeg i da ću ga sahraniti na ruskom groblju u Beogradu, jer smatram da bi on tako želeo, da bude blizu kuće, a na groblju zemlje za koju je dao svoj život", piše u objavi.
Kako se deli na Telegram kanalima, gde se vest najpre proširila, Dimitrijević je početkom aprila poginuo na frontu kod Luganska na istoku Ukrajine.
Iz Ministarstva spoljnih poslova za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da ne poseduju nikakve informacije o Dimitrijeviću – niti da je otišao u Ukrajinu, niti da je poginuo.
Stefan Dimitrijević, poznatiji kao Stefan Ćelavi, bio je na frontu u Donbasu i 2014. godine, kada je učestvovao u sukobima u Ukrajini kao borac na proruskoj strani, i to u sklopu ekstremno desničarskog pokreta zvanog "Internacionalna brigada".
Iako se zna da je Dimitrijević bio pod istragom Generalnog tužilaštva u Ukrajini, ishod nije poznat.
Pročitajte i ovo: Dobrovoljci iz Srbije pod istragom ukrajinskog TužilaštvaOkrivljeni u Srbiji
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji su donete 32 osuđujuće presude, a sve po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.
Prema presudama koje je RSE dobio od Višeg suda u Beogradu, dvanaestorica od trideset dvojice osuđenih bili su članovi "Internacionalne brigade" (Unité Continentale).
Greška servera
Greška na serveru. Molimo obratite se timu sa podšku.
Molim koristite naš pretraživač kako biste pronašli traženi sadržaj
U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine iz 2018. koji je dostavljen na upit RSE stoji da je "Unité Continentale" geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun EU i NATO.
Viši sud u Beogradu nije otkrio da li je jedan od osuđenih bio i Stefan Dimitrijević, pozvaviši se na zaštitu podataka o ličnosti.
Ipak, ovo je potvrdio brat Dimitrijevića, koji je na društvenim mrežama napisao da je Stefan ranije bio osuđivan.
"Ovom prilikom ću reći samo da je moj brat imao državljanstvo i pasoš Luganske Narodne Republike koji je zaradio svojim žrtvovanjem tokom 2014/2015. godine, na šta je bio i osuđen uslovno u Srbiji nagodivši se s tužilaštvom", piše u objavi.
Određeni broj srpskih državljana koji su osuđeni u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini prekršio je uslovnu kaznu i vratio se na front u Ukrajini da se bori na proruskoj strani.
Pročitajte i ovo: Presuda u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini, pa ponovo na frontŠta stoji u Krivičnom zakonu?
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže da je za povratnike na ratište, koji su prekršili uslovne kazne, neophodno pokrenuti nove krivične postupke.
"Ukoliko Srbija želi da zauzme nešto oštriji stav prema tim povratnicima na ratište, onda mora da krene sa procesuiranjem", ističe Petrović.
Direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović kaže za RSE da je za povratnike na ratište, koji su prekršili uslovne kazne, neophodno pokrenuti nove krivične postupke.
On kao jedan od načina za rešavanje ovog problema navodi saradnju Srbije i Ukrajine. Ipak, spremnost Beograda za ovaj korak, prema njegovoj oceni, nije na vidiku.
"Ukrajina je i ranije nudila saradnju sa našim organima. Međutim, koliko ja znam i koliko smo čuli od ukrajinskog ambasadora, nešto i nisu naišli na spremnost u Beogradu da sarađuje sa ukrajinskim vlastima, pre svega oko razmene podataka. Oni su dostavljali spisak ljudi za koje smatraju da su državljani Srbije, a da se nalaze i da su učestvovali u borbama u Ukrajini", objašnjava Petrović.
On za RSE kaže i da se Beograd nije ogradio od onih koji se bore na ratištu u Ukrajini, jer ih ne prepoznaje kao veliku pretnju.
"Zapravo te blage uslovne kazne zatvora pokazuju da ih Beograd ne vidi kao neki značajan bezbednosni rizik ili pretnju po građane ili po državu. Oni u neku ruku i ne predstavljaju pretnju u tom smislu da bi oni sad izvršili neki teroristički napad", objašnjava Petrović, ali dodaje da postoji drugi vid pretnje.
"Oni mogu da doprinesu širenju radikalnih i ekstremističkih ideja, pre svega onih koje su desno ekstremističke ideje, i da promovišu neke ideje koje su u suprotnosti sa demokratskim poretkom", podvlači Petrović.
RSE je povodom slučaja Stefana Dimitrijevića kontaktirao i ambasadu Ukrajine u Srbiji, ali odgovori nisu stigli do objave ovog teksta.
Kakav je stav države Srbije?
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini. U njima se, između ostalog, navodi da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.
Pročitajte i ovo: Dobrovoljci iz Srbije u Ukrajini: Politička i vojna smetnjaPrema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz 2018. godine, oko 300 građana Srbije borilo se na ratištu u Ukrajini.
Srbija, koja održava bliske bilateralne veze sa Rusijom, odbija da usvoji sankcije protiv Rusije, nakon što je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.
Srbi na ratištu u Ukrajini
Slučaj Stefana Dimitrijevića nije prva vest o smrti vojnika srpske nacionalnosti. Nekoliko dana ranije, 30. marta, takođe u Telegram grupama objavljena je informacija o smrti Aleksandra Bijeliča, navodnog potporučnika ruske vojske.
Kako se navodi, Bijeličev otac bio je Srbin, a majka Ruskinja. I ova vest je kasnije objavljena na istom profilu na mreži VKontakte.
Dešavanja u Donbasu na društvenim mrežama aktivno komentariše još jedan srpski dobrovoljac, Dejan Berić.
Berić je srpski državljanin, koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista u Donjecku, a učesnik je i ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
Pročitajte i ovo: Proveravamo: Iz kojih država Zapadnog Balkana su borci išli u UkrajinuTakođe, na svom nalogu na ruskoj društvenoj mreži Telegram Berić aktivno objavljuje snimke za koje navodi da su sa prve linije fronta, čiju autentičnost RSE nije mogao da potvrdi.
Berić uz video snimke daje svoja tumačenja dešavanja na istoku Ukrajine.
U Srbiji se protiv Berića pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi.
Kako se navodi u pisanom odgovoru tog tužilaštva za RSE, Berić se tereti zbog učestvovanja u ratu u stranoj državi, ali on nije dostupan nadležnim organima u Srbiji.