Policijske blokade na putu ka Hrtkovcima uklonjene su u nedelju posle 14 sati, nekoliko časova nakon što su pripadnici Srpske radikalne stranke (SRS) predvođeni haškim osuđenikom Vojislavom Šešeljem na barikadi u mestu Jarak održali skup. MUP je saopštio da je normalizovan saobraćaj na putu od sela Jarak do mosta preko reke Save kod Šapca, zatim na lokalnom putu od Hrtkovaca do Nikinaca i na deonici od Rume do autoputa.
Nakon što je haški optuženik Vojislav Šešelj sa svojim radikalima napustio selo Jarak, a policija odblokirala prilaze Hrtkovcima, retki su meštani koji su izašli iz svojih kuća. Spuštene roletne, grupe policajaca i te poneki prolaznik.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hrtkovci posle Šešelja
Za razliku od radikala, koji su najbliže prišli Hrtkovcima, poslanici Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini zaustavljeni su već kod Rume.
Skup radikala obeležio je incident u kojem su pristalice SRS-a fizički napale poslanika Liberalno-demokratske partije (LDP) Đorđa Žujovića koji je, zajedno sa nekolicinom ljudi, razvio transparent sa porukom "Šešelj ratni zločinac".
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da policija intenzivno traga za napadačem, a resorni ministar Nebojša Stefanović naložio je istragu koja treba da utvrdi da li je prilikom incidenta bilo propusta u radu policije.
Ako se pokaže da to jeste slučaj i da pripadnici policije nisu preduzeli sve neophodne mere da bi sprečili incident, protiv njih će biti preduzete disciplinske mere, navodi MUP.
Vaš browser nepodržava HTML5
Napad radikala na poslanika LDP-a
Božović: Vučić ratnog zločinca poistovećuje s poslanicima
Poslanici Demokratske stranke saopštili su da su zaprepašćeni činjenicom da im policija nije dozvolila da priđu Hrtkovcima, za razliku od Vojislava Šešelja i njegovih pristalica koji su zaustavljeni tek kod mesta Jarak u blizini Hrtkovaca.
„Zaprepastilo nas je to da je policija dozvolila Vojislavu Šešelju da dođe blizu Hrtkovaca, dok narodnim poslanicima Demokratske stranke i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini to nije dozvoljeno“, rekao je za RSE Balša Božović poslanik demokrata na naplatnoj rampi kod Rume.
Božovića, njegovu koleginicu Aleksandru Jerkov i poslanika iz redova hrvatske manjine Tomislava Žigmanova, koji su, kako kažu, pozvani na misu u Hrtkovce od strane dela tamošnjeg stanovništva, policija je zaustavila na naplatnoj rampi kod Rume, dok su radikali na čelu sa Šešeljem stigli do policijske barikade u blizini Hrtkovaca, odakle su se posle kraćeg skupa razišli.
„Zaustavljali su nas svuda. Najpre na putu za Šabac. Nisu nam dozvolili da uđemo u Rumu, odatle su nas preusmeravali na neke druge alternativne pravce i tu su nas takođe zaustavljali. Govorili su nam da su dobili naredbu da puste Vojislava Šešelja, a da zaustave nas kao narodne poslanike“, rekao je Božović.
Balša Božović i Aleksandra Jerkov ispred policijske blokade
Prema Božovićevim rečima ovo govori da predsednik Srbije Aleksandar Vučić odavno više nema sposobnost da razlikuje dobro od zla.
„To očigledno nije mogao ni devedesetih godina. Jednog osuđenog ratnog zločinca poistovećuje sa poslanicima koji poštuju zakon i Ustav, pa čak i sa građanima Hrtkovaca. Lakše mu je kao predsedniku Srbije da blokira čak tri sela sa svim građanima u njima nego jednog ratnog zločinca“, rekao je Božović.
On je dodao da veza između Šešelja i Vučića datira iz davnih vremena, aludirajući na period kada je Vučić bio visoki funkcioner Šešeljeve Srpske radikalne stranke.
„Za Srbiju i njenog predsednika je sramota što on kao predsednik države nije bio u 11 časova na misi u Hrtkovcima, što nije razgovarao sa građanima tog mesta i što je Šešelj i dalje na slobodi i može i dalje da iz poslaničke klupe da govori kako će ponoviti zločine zbog kojih je osuđen u Hagu pre nekoliko nedelja“, rekao je Božović.
Lider Lige Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da funkcioneri te stranke nisu stigli u nedelju do Hrtkovaca, jer ih je policija zaustavila na putu nakon što su izašli iz Rume. On je za agenciju Beta rekao da su naišli na preprečena vozila policije i da im je tu rečeno da je zabranjeno svako okupljanje u Hrtkovcima i da ne mogu dalje.
"To bi bila standardna policijska procedura da su to uspeli i sa Šešeljem. To bi onda značilo da rade svoj posao", rekao je Čanak.
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je za RSE da zabrinjava to što su se ponovo pojavili glasovi koji relativizuju ili čak negiraju zločine koji su se dogodili devedesetih godina na teritoriji Srema nad Hrvatima i Mađarima. On je dodao da želi da veruje da će država Srbija odlučnije iskazati svoj stav kada je reč o presudi međunarodnog suda za zločine koje je počinio Vojislav Šešelj.
„Čini mi se da je sve ovo postalo moguće jer je izostala reakcija države kada je u pitanju i stav prema presudi i prema onome što je nakon presude uslijedilo. Od prijetnji da će se zločini ponoviti pa do najave održavanja skupa“, rekao je Žigmanov, kome kao ni poslanicima DS-a i LSV-a nije bio dozvoljen ulazak u Hrtkovce.
Šešelj: Svi naši mitinzi su uvek bili bez incidenata
Za razliku od poslanika DS-a, LSV-a i predstavnika hrvatske zajednice, predsednik SRS Vojislav Šešelj i njegove pristalice uspeli su da dođu do mesta Jarak, nadomak Hrtkovaca. Oni su ispred policijske barikade održali kraći skup, gde se osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj obratio novinarima. On je ispred policijskog kordona u blizini ovog sela izjavio da nije bilo nikakvog razloga da policija zabrani najavljeni miting radikala.
„Nije bilo nikakve opasnosti. Svi naši mitinzi su uvek bili bez incidenata, pa čak i onaj famozni u Hrtkovcima 1992. godine“, rekao je Šešelj i dodao da se protiv radikala vodi „kampanja laži“.
Šešelj, koga je Mehanizam koji je nasladio Haški tribunal osudio na 10 godina zatvora zbog podsticanje progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u Hrtkovcima 1992. godine, je rekao i da niko iz tog mesta nije proteran i da nije otišao a da prethodno nije zamenio imovinu u skladu sa zakonom.
Vođa radikala je rekao da je ovo bio njihov protest protiv države, jer im je zabranila okupljanje.
„Da sam mlađi možda bih se probio kroz kordon policije pa trčao u Hrtkovce, ali nisam“, rekao je Šešelj, tvrdeći da radikali „nikome ne prete i nikoga ne zastrašuju“.
Jake policijske snage tokom jutra blokirale su sve prilaze Hrtkovcima, nakon što su radikali najavili da će se, uprkos zabrani nadležnih, okupiti u Hrtkovcima tačno 26 godina od famoznog mitinga radikala u tom mestu u opštini Ruma, na 70 kilometara od Beograda, posle koga su usledila masovna proterivanja hrvatskog stanovništva.
Već na naplatnoj rampi na izlazu sa autoputa kod Rume u nedelju su bile raspoređene policijske marice i autobusi koji dovoze policiju. Oko pet kilometara od Hrtkovaca bile su postavljene privremene rampe ispred kojih je dežuralo nekoliko desetina policajaca, a saobraćajci su preusmeravali automobile ka alternativnim pravcima.
Radikali na barikadama pred Hrtkovcima
U nedelju su na tom području bile okupljene brojne novinarske ekipe. Lokalnog stanovništva na magistralnom putu je bilo jako malo, a tek retki su želeli da komentarišu zbivanja u njihovom kraju.
Uprkos policijskoj blokadi, Šešelj je ranije rekao da će radikali održati najavljeni protest “pred Hrtkovcima”. Šešelj je dodao da se radikali neće tući sa policijom, i da će sesti na zemlju “ukoliko policija počne njih da tuče”.
Na prvu najavu mitinga SRS-a reagovali su Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine porukama da će 6. maja i oni u Hrtkovce da spreče okupljanje radikala, ukoliko MUP to ne učini.
U petak, dan nakon što je Šešelj poslednji put pozvao svoje pristalice da se okupe u Hrtkovcima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je poruke iz MUP-a da nadležni neće dozvoliti održavanje bilo kog skupa u ovom vojvođanskom selu.
Policija je dva puta zabranila održavanje skupa, ali istovremeno i kontraskupa ne praveći, kako su to naveli predstavnici DS-a, nikakvu razliku između onih koji dolaze s očiglednom namerom da provociraju i onih koji su najavili da će doći da daju podršku građanima Hrtkovaca.
Zbog poziva na iseljavanje meštana Hrvata, Šešelj je pred Mehanizmom koji je nasledio Haški tribunal u procesima gonjenja ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije, osuđen na deset godina zatvora (odležao ih je za vreme provedeno u pritvoru od 2003. do 2014. godine).
Hrvatski građanski savez ocenio je u subotu da su Hrvati u Srbiji zaplašeni najavom radikala da će u Hrtkovcima održati miting.
"Danas je više nego jasno da je, bez obzira na zabranu javnog skupa i izjave zvaničnika da policija neće dozvoliti okupljanje u Hrtkovcima, postignut cilj da se građani i građanke hrvatske nacionalnosti zaplaše, a u njihove živote vrati osećanje nesigurnosti i neizvesnosti", naveo je HGS u saopštenju za javnost.
Ta stranka je dodala da očekuje da će policija profesionalno raditi svoj posao i da nikom od građana i građanki Hrtkovaca neće biti ugrožena lična bezbednost.
"Ali tražimo i više od toga: tražimo suočavanje političke elite sa istinom o društvenoj klimi u kojoj živimo i pokretanje svih raspoloživih mehanizama koji tu klimu mogu da menjaju", piše u saopštenju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hrtkovci: Tuga manjine i zadovoljstvo većine presudom Šešelju
Dodaje se da državne institucije nisu reagovale brzo i koordinirano odmah nakon što je lider radikala Vojislav Šešelj u Hagu osuđen na kaznu od 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine, te nakon što je Šešelj izjavio da je "ponosan na sve zločine" koji su mu "pripisani", ali i da je spreman da ih ponovi.
"Tražimo reakciju javnog tužilaštva čiji je posao da se bavi izrečenim pretnjama da će zločin biti ponovljen i činjenicom da Srpska radikalna stranka, njen predsednik i aktivisti šire mržnju i netrpeljivost na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, što Ustav i zakoni Srbije izričito zabranjuju", navodi se u saopštenju.
Šešelj se ne ograđuje od onoga što je u Hrtkovcima učinio pre 26 godina, kada je između ostalog sa javnog mesta poručio da u “Hrtkovcima nema mesta za Hrvate”.
To što su meštani hrvatske nacionalnosti potom napuštali svoje domove, on ne smatra odlaskom pod prisilom.
“Ni jedan Hrvat nije proteran, niti jedan nije otišao iz Srbije a da prethodno nije zamenio svoju imovinu sa Srbima koji su proterani iz Hrvatske", rekao je Šešelj za RSE 11. aprila, u danu kada mu je u Hagu izrečena pravosnažna presuda, dodajući da je “ponosan na sve zločine” koji su mu “pripisani”.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zločini Vojislava Šešelja
Savez antifašista Vojvodine pozvao je Republičko javno tužilaštvo da konačno postupi u skladu sa zakonima Srbije i hitno pokrene postupak protiv Šešelja zbog javnih pretnji da je spreman da ponovi zločine za koje je osudjen.
"Meštani Hrtkovaca ponovo su u strahu od nacionalističkih divljanja kakvima su bili izloženi devedesetih godina za koja je radikalski lider i osuđen u Hagu, jer mu država ponovo dozvoljava da javno preti i zakazuje miting u tom vojvođanskom selu, što je unelo veliki nemir i strah naročito među Hrtkovčane hrvatske nacionalnosti. Ćutanje državnog tužilaštva očigledno pokazuje da je taj njihov strah i opravdan", naveo je u saopštenju Savez antifašista Vojvodine.
Danas je Šešelj je predsednik poslaničkog kluba radikala, a nadležni skupštinski Administrativni odbor do ovog trenutka nije pokrenuo inicijativu da mu se kao pravosnažno osuđenom licu, shodno ustavnim i zakonskim pravilima, oduzeme poslanički mandat.
Naime, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika član 88, poslaniku mandat prestaje „ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci“.
Nakon što ovo pitanje postavila u Skupštini Srbije, poslanica DS Aleksandra Jerkov bila je izložena pretnjama i uvredama poslanika SRS i samog Vojislava Šešelja.
Navedimo još, SRS po broju poslanika u Skupštini Srbije, njih 22, deli drugo mesto sa socijalistima Ivice Dačića (iza najjačih Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika koji imaju 104 poslanička mesta).
Vratili su se u Parlament na izborima 24. aprila 2016. godine, prvim na kojima je Šešelj (64) učestvovao po izlasku iz pritvora, odakle je pušten, kako je tada objašnjeno, zbog zdravstvenog stanja novembra 2014. godine. Prvostepena presuda, kojom je bio oslobođen svih optužbi, izrečena mu je bez njegovog prisustva marta 2016. godine.