Vlada Srbije omogućila je gradnju u centru Beograda ukidajući zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane status kulturnog dobra, iako se tome protivi struka.
Time je otvoren put ka projektu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) o revitalizaciji kompleksa bombardovanog Generalštaba.
Međutim, Republički zavod za zaštitu spomenika koji je nadležan za spomeničko nasleđe, zatražio je od Vlade da odluku stavi van snage.
U pismu Vladi, u koje je RSE imao uvid, Republički zavod je ocenio da je Vlada "grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu jer je odluku donela bez zakonom propisanih radnji".
Da bi taj status bio ukinut, Vladi je bila potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dok se u ovom pismu tvrdi da ona nije data.
Obraćanje stručne službe Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Vlada Srbije sklapa posao, struka se protivi
Jedna od prepreka za projekat izgradnje je status kulturnog dobra koji je za zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane utvrđen 2005.
Vlada Srbije je 14. novembra donela odluku da iz registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša u Beogradu.
Takođe je doneta izmena odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu Kneza Miloša za prostorno kulturno-istorijsku celinu čime su iz te celine izbrisane dve parcele.
Detalj bombardovane zgrade Generalštaba.
Kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane delo je jednog od najvećih predstavnika jugoslovenskog modernog pokreta u arhitekturi Nikole Dobrovića.
Na tom mestu kompanija Kušnera planira da izgradi poslovno-stambeni kompleks, kao i Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja.
Pročitajte i ovo: Vučić 'oduševljen' planom zeta Donalda Trampa u BeograduVlada Srbije je 15. maja potpisala Ugovor o revitalizaciji sa Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development" čime je Srbija ovo zemljište iznajmila na 99 godina.
List Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Zgrada Generalštaba bombardovana je u dva navrata tokom NATO akcije na SR Jugoslaviju 1999. kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
Vlada i Ministarstvo kulture ćute
Vlada Srbije i nadležno Ministarstvo kulture nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kog akta je doneta odluka o brisanju iz registra nepokretnih kulturnih dobara i da li su imali saglasnost Republičkog zavoda.
U ovom trenutku nema javno dostupnog zvaničnog dokumenta koji bi potvrdio da je takvo mišljenje struke dato.
Vaš browser nepodržava HTML5
Dileme pred ulazak Trampovog zeta u zgradu Generalštaba u Beogradu
Na upit RSE nije odgovorio ni Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Zaposleni u Zavodu koje je RSE kontaktirao rekli su da ne mogu da govore za medije.
Ovu ustanovu su 18. novembra posetili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon čega su zaposleni prestali da daju izjave za medije.
BIA nije odgovorila na upit RSE šta je bio razlog ove posete.
Prethodno je zamenica direktora Zavoda Estela Radonjić-Živkov izjavila medijima da Generalštab nije izgubio svojstva zbog koga bi bio izbrisan sa liste spomenika kulture.
Šta BIA radi u Zavodu?
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekao je za RSE da BIA nema nikakve ingerencije da postupa prema zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
"Ne radi se ni o kakvom krivičnom delu iz Zakona o BIA niti se radi o ugrožavanju nacionalne bezbednosti", kaže on.
Ukazao je da su zaposleni u Zavodu upozorili na nezakonito postupanje Vlade. On kaže da je BIA mogla da postupa u ovom slučaju da je reč o korupciji ili "malignom stranom uticaju", ali da je onda to postupanje trebalo da bude usmereno prema Vladi.
Upitan da li bi iznošenje stavova zaposlenih u Zavodu moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost, Petrović kaže da bi takve tvrdnje predstavljale "zastrašivanje ljudi koji tamo rade".
"To ni na koji način ne može da ugrozi nacionalnu bezbednost. Može da ugrozi neke privatne interese i dogovore", ocenio je.
Šta kaže zakonska procedura?
Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, kulturna dobra utvrđuje Vlada na osnovu predloga Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ista je procedura i za brisanje iz registra kulturnih dobara.
Prema zakonu iz registra se briše kulturno dobro koje je uništeno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva zbog kojih mu je taj status dodeljen.
Vlada se u donetoj odluci pozvala na ove članove Zakona o kulturnom nasleđu, ali nije navela da li postoji neophodna preporuka Republičkog zavoda.
Arhitekta Miljan Salata kaže za RSE da Vlada ne može samoinicijativno da donese odluku i da ukine status kulturnog dobra.
"Vlada to mora da radi na osnovu elaborata Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na osnovu utvrđivanja toga da su svojstva koja su štitila to kao kulturno dobro promenjena u međuvremenu", rekao je.
On je naveo da je jedno od tih svojstava da je to jedinstven spomenik modernističke arhitekture i jedini u Srbiji koji je delo arhitekte Nikole Dobrovića.
Zakon kulturnu vrednost nasleđa utvrđuje na osnovu značaja za očuvanje identiteta i kulture, kao i istorijskih, umetničkih, arhitektonskih i drugih vrednosti.
Zašto je Generalštab dobio status spomenika kulture?
U odluci Vlade Srbije iz 2005. o utvrđivanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenik kulture navodi se da predstavljaju značajno ostvarenje posleratne srpske i jugoslovenske arhitekture.
Svojim ekspresivnim formama, urbanističkom dispozicijom i snagom celokupnog ansambla, postavljenog na raskršću najprometnijih gradskih saobraćajnica, ovaj arhitektonski kompleks postao je jedan od najmarkantnijih urbanih slika Beograda, navedeno je u odluci.
Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu podignute su između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvočlani ansambl, koji se u vreme građenja nazivao Državni sekretarijat za narodnu odbranu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kompleks Generalštaba u centru Beograda
Kompleks karakterišu dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije, opisano je u odluci.
Navodi se da spomenik kulture jedino i najkompleksnije ostvarenje moderniste Nikole Dobrovića koji zauzima posebno mesto u srpskoj i široj jugoslovenskoj arhitekturi.
Arhitekta Miljan Salata kaže za RSE da je reč o remek delu jugoslovenske arhitekture koje je prepoznao i muzej moderne umetnosti u Njujorku MoMa.
"To je jedinstven spomenik, mi nemamo više takvih spomenika, on je na osnovu toga utvrđen kao kulturno dobro i to se ne može promeniti", naveo je.
Osude stručnih udruženja
Nacionalni komitet ICOMOS Srbija zatražio je poništenje odluke Vlade Srbije pre zvaničnog stupanja na snagu 23. novembra, ocenjujući da se Vlada oglušila o sve apele struke.
"Smatramo da je Vlada ovim činom nedvosmisleno uputila poruku svim profesionalcima u oblasti istraživanja, zaštite i prezentacije nasleđa da oni, kao ni valorizovano i zakonom zaštićeno nasleđe, ovoj državi nisu potrebni ni sada, ni ubuduće", navedeno je u saopštenju.
Nacionalni komitet deo je Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine (ICOMOS).
Pročitajte i ovo: Podijeljena mišljenja o planovima Trumpovog zeta u AlbanijiZbog planova Vlade Srbije reagovala je i Evropa Nostra, evropska mreža civilnog društva za nasleđe pozivajući na restauraciju i moguću adaptivnu ponovnu upotrebu ove modernističke zgrade.
U saopštenju od 19. septembra, Evropa Nostra je navela da bi predloženo rušenje Generalštaba ne samo izbrisalo jedinstveni primer kulturnog nasleđa, već bi postavilo i opasan presedan.