Šta se događa u, ratom zahvaćenoj, Ukrajini "iza ekrana"?
Odgovor na ovo pitanje pokušava beogradskoj publici da približi istoimena izložba otvorena u Kulturnom centru Grad 11. decembra.
Radovi desetak mladih vizuelnih umetnika iz Ukrajine izloženi su u glavnom gradu Srbije u okviru manifestacije Međunarodni kulturni forum "Po prvi put".
Izložba "Iza ekrana" (Behind the screen) predstavlja poglede ukrajinskih umetnika na rusku invaziju koja je pre gotovo dve godine ukinula normalan život u njihovoj domovini.
Fotografija, foto-kolaž i video su formati koji dominiraju na ovoj postavci. Naziv izložbe "Iza ekrana" aludira na elektronske medije – televiziju i internet – posredstvom kojih se ljudi van Ukrajine informišu o ratu koji traje već skoro dve godine, objašnjava u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vitalij Matuhno, kustos izložbe.
"Mediji često menjaju narative i ima mnogo ruske propagande i uglavnom je nemoguće posredstvom medija shvatiti šta se tamo dešava", kaže Matuhno.
Vitalij Matuhno je osnivač umetničkog projekta "Gareleja Nevidereš" koji okuplja mlade umetnike iz istočne Ukrajine
Matuhno je osnivač umetničkog projekta "Gareleja Nevidereš" koji okuplja mlade umetnike iz istočne Ukrajine.
"Ideja je začeta u mom rodnom gradu Lisičansku. Sada radimo uglavnom sa predstavnicima kulture i umetnosti iz Luganskog i Donjeckog regiona i pokušavamo da pokažemo šta smo imali pre početka totalnog rata", kaže Matuhno.
Deo toga prikazan je u galeriji Kulturnog centra Grad. Izložba "Iza ekrana" jednim delom ima dokumentarni karakter, dok istovremeno nudi i lične uvide autora i autorki na ratna zbivanja u Ukrajini.
Neki od radova imaju dokumentarnu vrednost, poput fotografija Sergija Sivjakova
U dokumentarnom segmentu izložbe ističu se radovi Sergija Sivjakova koji je fotoaparatom zabeležio trenutak kada su proruske snage zauzele zgradu Državne uprave u Donjecku u martu 2014. godine.
Onaj drugi, refleksivni deo izložbe, predstavlja lični pogled na rat iz perspektive umetnika. U taj korpus spada serija fotografija Eve Sigačove, objedinjenih pod nazivom "Grad mrtvih ptica". Sigačova je provela mesec dana u Mariupolju, na jugoistoku Ukrajine. Grad je u maju 2022. godine, tri meseca nakon početka ruske invazije, pao u ruke Rusije.
U nazivu segmenta krije se i fokus rada umetnice – umesto u letu, gradske ptice snimljene su dok beživotno leže na zemlji, u različitim stadijumima raspadanja.
"Grad mrtvih ptica" - zbirka radova ukrajinske umetnice Eve Sigačove
"Mrtve ptice su metafora grada koji umire. Ako ste videli vesti o Mariupolju, znate o čemu pričam. Grad je prosto sravnjen sa zemljom. Ona je preživela blokadu grada i sada je negde u Nemačkoj", kaže Vitalij Matuhno.
možda vas zanima Ko ne želi dokumentarac o opsadi Mariupolja u Srbiji?Negde između dokumentarnog i refleksivnog kreću se radovi 28-godišnjeg Oleksandra Kučinskog. Serija fotografija i foto-kolaža u Beogradu je predstavljena pod nazivom "Trinaesta oblast", što se odnosi na broj kojim je na starim registarskim tablicama bila označavana Luganska regija.
Autora su posebno interesovala napuštena mesta – prazne fabričke hale podignute u vreme Sovjetskog Saveza, zapuštena dečja igrališta, zgrade u kojima niko ne živi.
"Mnogi industrijski gradovi na području Donbasa su monogradovi, sagrađeni su oko fabrika od kojih je grad živeo. Kada su te fabrike bankrotirale, okolna naselja su počela takođe da propadaju, tako da ima mnogo napuštenih stambenih područja", kaže u razgovoru za RSE Oleksandr Kučinski.
Oleksandr Kučinski je četiri godine fotografisao po Luganskom regionu
Njegovo interesovanje za gradove na istoku Ukrajine nije slučajno. Oleksandr je rođen i odrastao u Severodonjecku, gradu u Luganskoj regiji, koje je trenutno pod ruskom okupacijom.
Fotografije i kolaži izloženi u Beogradu nastali su u periodu između 2018. i 2022. godine.
Obilazak zakatančenih i napuštenih fabrika koji su pre više decenija hranili lokalno stanovništvo danas ima mnogo elemenata arheološkog istraživanja, kaže Vitalij Matuhno, koji je često bio Oleksandrov saputnik na proputovanjima Luganskom regijom.
"Za nas je bilo važno kako možemo da radimo sa tim napuštenim stvarima, kako da ih sačuvamo. Pokušavali smo da sačuvamo sećanja koja polako blede", kaže Matuhno.
Kučinskog su posebno interesovala napuštena mesta – prazne fabričke hale podignute u vreme Sovjetskog Saveza, zapuštena dečja igrališta, zgrade u kojima niko ne živi...
U međuvremenu, Ruska Federacija je septembra 2022. anektirala Lugansku, Donjecku, Zaporošku i Hersonsku oblast, nakon što je u tim regionima održan referendum o pripajanju Rusiji, koji zapadna međunarodna zajednica smatra nelegalnim.
Mnogi gradovi na istoku Ukrajine pretrpeli su ogromna oštećenja u ratu. Ruske okupacione vlasti u tim oblastima počele su da ruše stare fabričke pogone i nekadašnja stambena naselja i da podižu nova, kaže Oleksandr Kučinski. Ti novi stanovi se, tvrdi on, prodaju Rusima a ne lokalnom stanovništvu.
"Brišu sve što pripada ukrajinskoj prošlosti. Čak su uništili sve murale koje su u Mariupolju naslikali Ukrajinci, čak i one koji nemaju veze s politikom", kaže Kučinski.
Na ekspedicije Luganskim regionom Oleksandr i Vitalij često su išli zajedno
U tom kontekstu ovaj ukrajinski umetnik radove predstavljene u zbirci "Trinaesta oblast" vidi kao dokumentovanje ne samo nasleđa koje je zapušteno nakon raspada SSSR-a, već i koje se rastače tokom aktuelne ruske okupacije.
"To jeste dokumentovanje istorije koju ne možete videti danas u stvarnom životu, ali je sačuvana kao fotografija", kaže Kučinski.
Rat u Ukrajini započeo je 24. februara 2022. godine, odlukom Kremlja da pokrene totalnu invaziju na tu zemlju. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom 22 meseca rata u Ukrajini je poginulo najmanje 10.000 civila, a 6,3 miliona ljudi je izbeglo iz zemlje.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom 22 meseca rata u Ukrajini je poginulo najmanje 10.000 civila, a 6,3 miliona ljudi je izbeglo iz zemlje
Sjedinjene Države i Evropska unija (EU) uvele su više paketa sankcija Rusiji kao odgovor na invaziju. Srbija, koja teži članstvu u EU, osudila je rusku agresiju u Ujedinjenim nacijama, ali odbija da se priključi sankcijama.
Ekstremno desničarske grupe su u Beogradu organizovale nekoliko masovnih protesta podrške Rusiji od početka invazije.
Vitalij Matuhno kaže da je upoznat sa svim ovim činjenicama. Tim pre je, kaže, važnije, što je izložba otvorena u glavnom gradu Srbije.
Grafit na zidu: "Luganska Narodna Republika (LNR) - put u nigde" odnosi se na region koji je taj naziv dobio nakon što su ga okupirali proruski separatisti.
"Za nas je važno da radimo protiv ruske propagande i da prikažemo naš pogled na stvari, jer rat je još uvek u toku i još uvek nam treba podrška. To je rat koji pogađa celu Evropu, čak i ceo svet i njegov ishod će imati još veći uticaj. Nadamo se da će ova izložba, možda ne otvoriti oči nekome, ali da će imati neki uticaj na ljude", kaže Matuhno.
Izložba "Iza ekrana" biće otvorena u Beogradu do 21. decembra.