Da li se osećaš bezbedno kada izađeš uveče u grad? Koliko ti je prijatno u gradskom prevozu? Šta radiš kada ti se u centru grada ide u toalet ili treba da presvučeš bebu?
Ovo su samo neka od pitanja koja je pokrenuo feministički kulturni centar Befem u okviru svoje kampanje "Grad za žene" na beogradskom centralnom Trgu Republike 29. oktobra.
Postavljanjem makete "Grad za žene" aktivistkinje su želele da probude interesovanje i razgovor među prolaznicima
Aktivistkinje su na tribini održanoj 11. oktobra mapirale najveće probleme sa kojima se žene u javnom prostoru grada susreću, a zatim su na svojevrsnoj maketi grada vizuelno predstavile šta je to što žene Beograda "najviše žulja".
"Javni prostori nisu neutralni prostori, oni odražavaju društvene nejednakosti, nepravde i odnose moći. Mi želimo da javni prostori budu pravedni i da mogu da budu pristupačni i dostupni i bezbedni za žene, jer su tako bezbedni i za sve", objasnila je za RSE Aleksandra Mališić iz Befema.
Aleksandra Mališić, aktivistkinja Befema
"Često nam nije pristupačan i bezbedan prevoz, majke imaju problem da uđu u autobus sa kolicima, ne mogu da se kreću sa kolicima trotoarom, nemaju gde da presvuku bebu, da je podoje, nemaju ni javne česme da se osveže ili umiju, a nema ni javnih toaleta", rekla je ona.
Prema istraživanju FemPlatz-a iz 2022. godine, jedna od tri žene bezbednost ostvaruje tako što retko izlazi, a skoro svaka peta žena se noću ne oseća bezbedno.
Spomenik neznanoj ženi, detalj makete "Grad za žene"
U ovu statistiku spada i studetkinja iz Beograda Jana Jovanović.
"Mislim da devojke u ovom gradu ne mogu da se osećaju bezbedno, pođimo prvo od gradskog prevoza. Ja se uveče inače slabije krećem, uglavnom gledam da bude blizu stana, da ne moram da koristim uopšte prevoz", rekla je ona za RSE.
Jedno od otvorenih pitanja je i koliko su javni prostori dostupni ženama sa invaliditetom
Pored aspekta bezbednosti, cilj kampanje "Grad za žene - sve bi mi to volele" je da se podigne svest žena o tome koliko se dostojanstveno osećaju u javnom prostoru glavnog grada Srbije.
"Imam osećaj da smo se previše navikle na nešto na šta ne bi trebalo da se naviknemo. Zašto je normalizovano to, svi smo u istoj toj situaciji i niko ne razmišlja kako bi to moglo da se promeni. Zašto moramo da se navikavamo na to?", rekla je Kristina Gazdić, studentkinja iz Užica.
Mali broj prolaznika stao je da pogleda maketu i raspita se zašto ona tu stoji, rekle su aktivistkinje Befema i dodale da to oslikava i svest o ovom problemu Beograda
Ulice i javne prostore češće i za veći broj aktivnosti koriste žene, u odnosu na muškarce, stoji na sajtu Befema, koji je ovu kampanju pokrenuo kako bi "osvetlio nužnost feminističke politike i na onim mestima gde ih svakodnevno ne vidimo".
Istraživanje FemPlatz-a iz 2022. godine kaže da 77 odsto ispitanica smatra da su same zaslužne za sopstvenu bezbednost jer su oprezne i vode računa o svom ponašanju.
Međutim, da žene ne bi bile prinuđene da se oslanjaju na sopstvene strategije kako bi se zaštitile u javnom prostoru, aktivistkinje Befema saglasne su da je naophodno "pružiti javnu podršku i sredstva (iz javnog budžeta) za više prostornih intervencija koje ističu žene i utiču na promenu dominantno prisutne podele na rodne uloge i podređenost žena u društvu".