Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako se nada poseti azerbejžanskog predsednika Ilhama Alijeva i sastanku Saveta za strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana.
"Predsednik Vučić je izrazio nadu da će predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev posetiti Srbiju povodom završetka radova na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska. Tom prilikom bio bi održan i sastanak Saveta za strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana", saopšteno je 7. novembra nakon sastanka Vučića sa ministrom spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim.
Kako je saopšteno iz Predsedništva Srbije, Vučić je ukazao na to da će ugovor o kupovini gasa iz Azerbejdžana Srbiji "pomoći da osigura energetsku bezbednost".
Vučić i Alijev sreli su se u novembru prošle godine u Beogradu i potpisali Memorandum o osnivanju Saveta za strateško partnerstvo, a zatim i u decembru u Bakuu. Vučić je tada rekao da dve zemlje osim energetike imaju i brojne druge oblasti u kojima mogu da unaprede saradnju, poput vojne industrije, transfera tehnologije i zajedničke proizvodnje za treća tržišta.
Srbija je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, a nakon ruske invazije na Ukrajinu i sankcija koje je Rusiji uveo Zapad došlo je do potresa na međunarodnom energetskom tržištu.
Kako bi umanjila zavisnost od ruskog gasa, Srbija uz podršku Evropske unije gradi gasovod ka Bugarskoj koji je deo Južnog gasnog koridora, kojim će se dopremati gas iz Azerbejdžana.
Pročitajte i ovo: Srbija u trci za strujom do AzerbejdžanaKako su ocenila dvojica zvaničnika, bilateralni odnosi Srbije i Azerbejdžana su na "veoma visokom nivou, utemeljeni na tradicionalno prijateljskim vezama, međusobnom poverenju i privrženosti poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava".
Saopšteno je i da se Vučić zahvalio zbog "poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije". Azerbejdžan ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.
Šef diplomatije Azerbejdžana je, kako se navodi u saopštenju, "izrazio poštovanje za nezavisnu spoljnu politiku" Srbije.
Azerbejdžan je u septembru povratio spornu regiju Nagorno-Karabah, koja se međunarodno smatra azerbejdžanskom teritorijom, ali kojom su vladali otcepljeni etnički Jermeni od 1990-ih.
Prilikom zauzimanja Nagorno-Karabaha hiljade Jermena bile su naterane na beg, a međunarodne diplomatske akcije usmerene su ka postizanju mira u nestabilnoj regiji Južnog Kavkaza.