Predstavnici Srbije i Kosova potpisali su u Minhenu izjavu o namerama za obnovu železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine i završetak autoputa između ta dva grada.
Sporazum je potpisan na početku Minhenske bezbednosne konferencije, a u prisustvu specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela (Richard Grenell) i predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija (Hashim Thaci).
Grenel: Fokus na ekonomskom razvoju
„Ono što smo uradili, jeste da smo dogovorili način da otvorimo železnice i auto-puteve“, rekao je Grenel nakon potpisivanja sporazuma. „Kao što znate već smo dogovorili avio liniju između Beograda i Prištine, tako da su ovo dva nova dogovora“, dodao je Grenel, koji je i amabsador SAD u Nemačkoj.
„Pokušavam da se što je više moguće fokusiram na ekonomski razvoj, da se otvaraju nova radna mesta, i moram da kažem da su oba predsednika, od samog početka, saglasna da na tome treba da bude fokus. Zahvalan sam da smo uspeli da stignemo do ove tačke“, istakao je Grenel.
"Zahvalan sam da smo uspeli da stignemo do ove tačke“, istakao je Grenel
„Kada ljudima date posao i kad ljudima date nadu u budućnost, to zaista menja računicu. To smo želeli da učinimo, da unesemo malo energije, uzbuđenja u ovaj dijalog sa aspekta ne sagledavanja političkih pitanja, već kako da stvorite ekonomsku zonu koja će biti od koristi ljudima", rekao je Grenel.
On je rekao da ovi dogovori šalju poruku poslovnoj zajednici u SAD i Evropi da bi trebalo da dođu u region i da započnu ekonomski razvoj.
Tači: Verujemo u mirovni sporazum sa Srbijom
Predsednik Kosova Hašim Tači naveo je da je današnji sporazum o železnicama i autoputu “najbolja poruka da će biti mira, ekonomskog razvoja i novih radnih mesta i to ne samo na Kosovu i Srbiji već na celom Zapadnom Balkanu”.
"Ambasadore Grenel hvala vam na odličnom radu na ovom sporazumu. To je još jedan novi korak u napretku nakon sporazuma o avio liniji Priština-Beograd", rekao je Tači.
Vaš browser nepodržava HTML5
Thaci: Američka uloga je nezamenjiva, životna pitanja u fokusu
Tači se zahvalio administraciji američkog predsednika Donalda Trampa za njihove napore na postizanju konačnog sporazuma između dve države Zapadnog Balkana.
“Kosovo veruje u rukovodnstvo (američkog) predsednika Trampa i njegove administracije. Verujemo da je moguće da se kasnije u toku ove godine postigne konačni mirovni sporazum između Kosova i Srbije”, izjavio je kosovski predsednik.
Vučić: Pregovori nisu bili laki, ali su postignuti važni sporazumi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio predsedniku SAD Donaldu Trampu i specijalnom izaslaniku Grenelu što su „pokazali veliki interes za region Zapadnog Balkana“.
Predsednik Srbije rekao je i da pregovori sa Prištinom „nisu bili laki“, kao i da je potpisani sporazumi „od velikog značaja“.
„To je veoma važno zbog Srba koji žive u Gračanici, Kosovskom pomoravlju i Sirinićkoj župi“, napisao je Vučić nakon sastanka na svom Instagram nalogu.
Vučić je rekao da je „srećan što vidi progres“, kao i da će nada da će inicijativa američke dministracije „obezbediti bolju budućnost, stabilizaciju regiona i osigurati mir“.
"Ovo što je potpisano značajno je zbog slobode kretanja, protoka robe, kapitala, usluga i ljudi", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je komentarišući izjavu predsednika Kosova Hašima Tačija da očekuje konačni sporazum sa Beogradom rekao da to "ne zavisi od političkih želja" već od političke realnosti i spremnosti da se razgovara o kompromisu.
Komentarišući optužbe srpske opozicije da nastavlja pregovore sa Prištinom uprkos činjenici da Kosovo nije ukinulo takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, Vučić je rekao da to pokazuje koliko njegovi politički protivnici ne poznaju stvari o kojima govore.
"Mi ne pregovaramo o statusu, mi govorimo o onome što nama ide u prilog. Mi o statusu čak i ne razgovaramo, nego razgovaramo o slobodnom protoku ljudi, robe i usluga", rekao je Vučić novinarima u Minhenu nakon što je prisustvovao potpisivanju Pisma o namerama o obnovi železničkog saobraćaja sa Kosovom i o završetku izgradnje auto-puta od Beograda do Prištine.
Prve reakcije
Američka ambasada u Berlinu je saopštila da je Minhenska bezbednosna konferencija otvorena postizanjem sporazuma koji su ocenjeni kao istorijski, dok je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey) napisao da je "srećan što vidi napredak" i da će rezultat biti bolja budućnost i "mir za naredne generacije".
Evropska Unija pozdravlja svaku akciju ili korake koji vode ka približavanju građana Kosova i Srbije, izjavio je Peter Stano, portparol Žozepa Borelja (Joseph Borell), šefa evropske diplomatije.
"Važan je svaki korak koji vodi ka normalizaciji", naveo je Stano.
Upitani oko uloge Evropske Unije u postizanju tri sporazuma u manje od mesec dana uz posredništvo američke strane, portparoli EU su naglasili da se nikako ne može omalovažiti briselska uloga u regionu.
"Ako nismo pristuni na nekom događaju to ne znači da je pod znakom pitanja naša uloga ili naše angažovanje na Zapadnom Balkanu", izjavila je Dana Spinant, portparolka Evropske Komisije govoreći o današnjem potpisivanju sporazuma o železnicama i autoputu.
Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj (Ramush), zbog čije je odluke o uvođenju taksi na robu iz Srbije i prekinut dijalog između Prištine i Beograda, sada je pozdravio posredovanje ambasadora Ričarda Grenela i američkog predsednika Donalda Trampa u sporazumu o železnici i auto-putu.
"Sada je potrebno 'veliko finale': obostrano priznanje kao što je predsednik Tramp i podvukao u poslednja dva pisma", napisao je Haradinaj na Tviteru.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da je ekonomija ta koja briše sve barijere.
"Ne treba nagađati kakav sve to uticaj ima na bruto proizvod, zapošljavanje, privlačenje investicija i kapitala kao i na sve druge ekonomske perfomanse", naveo je Mali komentarišući pismo o namerama za obnovu želelezničkog saobraćaja između Beograda i Prištine.
Srpski pokret obnove (SPO), koji je deo vladajuće koalcije u Srbiji, podržava svaki napor da se ubrza primena dogovorenog, kao i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, navedeno je u saopštenju iz ove stranke.
Predsednik opozicione Nove stranke Zoran Živković ocenio je da potpisivanje Pisma o namerama o obnovi železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine predstavlja "formalno i de jure priznanje nezavisnog Kosova".
"Ako se poštuju zakoni, ne može da se potpisuje međunarodni ugovor sa delom naše teritorije", naveo je Živković.
Rad na dogovoru o uspostavljanju železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine najavljen je 24. januara, na konferenciji nakon sastanaka Grenela i Vučića u Beogradu.
Već tri dana kasnije, u ponedeljak 27. januara, u ambasadi SAD u Berlinu održan je i prvi sastanak delegacija Srbije i Kosova posvećen železnici.
Sporazumi o železnici i autoputu usledili su nakon potpisivanja pisma o namerama za obnovu aviosaobraćaja između Beograda i Prištine, 20. januara u Berlinu, sa kompanijom "Lufthanza".
- Američki posrednici dogovorili letove između Prištine i Beograda
- Srbija i Kosovo: Uz dijalog, i sporazumi stoje 'u mestu'
To je bio i prvi dogovor Kosova i Srbije posle 14 meseci, s obzirom da je Briselski dijalog o normalizaciji odnosa, koji moderira EU, blokiran od decembra 2018. godine, kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH.
Vaš browser nepodržava HTML5
Grenel: Razgovaramo o uspostavljanju železnice Beograd - Priština
Vladisavljev: Veći politički značaj nego infrastrukturni
Stefan Vladisavljev, programski asistent u Beogradskom fondu za političku izuzetnost kaže za RSE da će se u samom implementiranju sporazuma, postignutih u poslednjih nekoliko meseci, sačekati određena politička rešenja između dve strane i treće strane koja se nametnula kao posrednik, tj. Sjedinjenih Američkih Država.
"I zbog toga će biti zanimljivo posmatrati kako će se dalje razvijati celokupno implementiranje sporazuma, pre svega što sa američke strane postoji tendencija da se do implementiranja dođe što pre jer će krajem godine biti američki predsednički izbori", navodi Vladisavljev.
On ocenjuje da se pre infrastrukturnih i finansijskih koristi, koje dve strane mogu osetiti, značaj ovih sporazuma odlikuje u političkoj komponenti koja je glavna karakteristika sporazuma o železnici i avio-saobraćaju između Beograda i Prištine.
Na konstataciju da Ričard Grenel upravo insistira na ekonomskom razvoju kao fokusu svog posredovanja u pregovorima između Beograda i Prištine, Vladisavljev kaže da povezivanje dve strane, ekonomski momenat i određeni tehnički sporazumi jesu konkretan doprinos poboljšavanju odnosa.
"One stvari koje budu sprovedene će nesumnjivo imati ekonomski značaj za dve strane. Imaćete dva regionalna centra koja će biti povezana i to nije upitno. Međutim, da bi sporazumi bili implementirani mora doći do političkog dogovora zato što srpska strana insistira da nijedan od sporazuma neće biti implementiran dok Priština ne ukine takse", napominje Vladisavljev.
On kaže da će ekonomska korist biti rezultat političkog dogovora.
"I promocija ekonomske strane jeste nešto što je lepše predstaviti nego ukazivanje na činjenicu da, i pored potpisanih sporazuma i slova na papiru, i dalje postoje određene političke prepreke koje sprečavaju konačnu implementaciju potpisanih sporazuma", navodi Vladisavljev.
Upitan šta će biti najveće ekonomska korist postignutih sporazuma Vladisavljev odgovora da je to ono što treba da prethodi njihovoj realizaciji a to je ukidanje taksi.
"Vazdušni saobraćaj će najveću ekonomsku korist doneti nemačkoj kompaniji Lufthanza koja će leteti na toj liniji, ali će olakšati život građana, i Prištine, i Beograda, i ostalih građana na teritoriji obe strane zato što ćemo imati povezivanje dva regionalna centra", navodi Vladisavljev.
On kaže da železnički saobraćaj pored komercijalnih koristi otvara mogućnosti daljeg razvoja privrede i lakše razmene roba.
"Koristi jesu očigledne, samo povezivanje jeste nešto što se promoviše kako u okviru Briselskog sporazuma, tehničkih ugovora koji su već na snazi, tako i u širem Berlinskom procesu i na kraju dijalog Beograda i Prištine za sada je konkretne rezultate imao upravo u implemetaciji tehničkih stvari", kaže Vladisavljev.
Politički dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, nakon što je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije, počeo je u Briselu uz posredovanje EU 2013. godine. Taj dijalog je prekinut kada je Kosovo uvelo takse na srpsku robu.
U oktobru je predsednik SAD Donald Tramp imenovao Ričarda Grenela, aktuelnog američkog ambasadora u Nemačkoj, za specijalnog predsedničkog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine.