Državni vrh Srbije je odlučan, sporazum sa Prištinom biće implementiran, hteli to lideri Srba sa severa Kosova ili ne. Oni sa juga plan su prihvatili, dok ga čelnici sa severa i odbornici tamošnjih opština odbijaju kao “štetan”. Kako stvari, međutim, stoje, tvrdokorno ostajanje na toj poziciji može im se samo vratiti kao bumerang jer nije lako zamisliti da će opstati njihova politika u situaciji kada su se pozicionisali protiv svih – i protiv politike Srbije, i protiv politike Prištine i protiv politike međunarodne zajednice.
Premijer Ivica Dačić rezolutniji je nego ikad. Srbija će, kaže, junu sigurno dobiti datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, došlo se do tačke kada se ne može nazad:
“Želimo da Srbija bude dobra vest u svetu... Nadam se da će u toku ove nedelje doći do zaključenja plana implementacije sporazuma”.
Načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, međutim, tera svoju priču. Odbija da prihvati briselski dogovor i nevešto uvijeno poziva odbornike četiri opštine na severu da to isto učine kad im u nedelju stigne vicepremijer Aleksandar Vučić. Briselski dokument za naš program ovako opisuje:
„Mislim da ovaj sporazum ne daje dovoljno garancija srpskom narodu“.
Upitan ima li prostora za postizanje kompromisa sa Beogradom, ovako odgovara:
„Mi nemamo rezervnu državu, ali i ta država, i ta vlada, nema rezervne Srbe. Znači da smo upućeni jedni na druge i svakako da treba da saslušamo argumente koje iznosi Vlada, a da istovremeno i predstavnici Vlade saslušaju argumente koje iznosimo mi“.
Istovremeno, funkcioner Srpske napredne sranke iz Leposavića Bojan Jakovljević za RSE kaže da, hipotetički, prostor za dogovor, ipak, postoji:
„ Da li postoji prostor za dogovor. Mislim da da. Opiranje postoji na prvi papir. Hajde da vidimo šta piše u tom planu. Dakle, moramo da vidimo plan implementacije da bismo mogli da se odredimo prema čitavoj toj stvari“.
Vremena, međutim, nije ostalo još mnogo. Vučić u nedelju ide na sever Kosova na sastanak sa odbornicima četiri skupštine opština. Uz još uvek benevolentno smiren ton, on, međutim, emituje i poneku upozoravajuću, pa i lako preteću notu.
„Idem na Kosovo i Metohiju zato što sam siguran da negde na kraju ti ljudi razmišljaju o svojoj sudbini, a ne samo o tome kako će politički nekome da zadaju udarac i ne samo o tome kako neki misle da umesto deset imaju petnaest stanova i da i dalje na muci naroda mogu da grade svoje političke karijere, kao što su to radili do sad“, rekao je Vučić.
Protiv Vlade Srbije, Kosova i međunarodne zajednice
Liderima Srba sa severa Kosova u sve više ovako se zgušnjavajućim okolnostima, i nije baš ostalo mnogo manevarskog prostora. Našli su se u gotovo u potpunom okruženju: na jednoj strani stoje potpuno sami, a na drugoj su svi ostali koji sporazum prihvataju – njihovi sunarondici južno od Ibra, Beograd, Priština, Brisel i Vašington. Ako se preigraju i odbiju da uvide, to će im se vratiti kao bumerang.
A nije da im nisu stizale miksovane poruke koje su emitovale i apele i upozorenja. Prethodnih dana se i od premijera Dačića moglo čuti štošta o tome koliko stanova ti severni lideri imaju po Beogradu i evropskim prestonicama, ali i nešto kao jedva skrivena pretnja da Srbija ima finansijske instrumente da njihov otpor savlada.
„Ne mogu da zamislim da je moguća njihova autonomna politika koja bi na duge staze bila održiva. Jednostavno, sada je mali manevarski prostor za predstavnike Srba sa severa Kosova da imaju dobro uporište dok se simultano suprotstavljaju i politici Vlade Srbije, i Vladi u Prištini i međunarodnoj zajednici“.
Ukoliko, pak, lideri sa severa Kosova opstanu u svom rezolutnom otporu briselskom sporazumu i njegovoj implementaciji, izbori na Kosovu koji slede na jesen mogli bi ih katapultirati na marginu, veruje naš sagovornik:
„Mislim da će oni biti marginalizovani i da će, samim tim, kosovski Srbi na severu biti oslabljeni. Zato je važno da uđu u proces, kako bi onda kroz kosovske izbore mogli da budu i legalni i legitimni predstavnici građana i da, u sistemu koji je predviđen zastupaju svoja prava. Dakle, mislim da je to poslednja prilika za njihovu političku legitimizaciju koja znači zaštitu njihovih interesa na severu”.
Pre nego što čelnici sa severa Kosova odbiju da prihvate briselski sporazum, preporučuje Đurđević, uputno bi bilo da se sete kako su tragično završili slučajevi tokom raspada bivše Jugoslavije kada su se mnogi nuđeni kompromisni planovi odbijali i umesto toga pravile nekakve vlade i autonomne skupštine van tokova realnosti.
Premijer Ivica Dačić rezolutniji je nego ikad. Srbija će, kaže, junu sigurno dobiti datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, došlo se do tačke kada se ne može nazad:
“Želimo da Srbija bude dobra vest u svetu... Nadam se da će u toku ove nedelje doći do zaključenja plana implementacije sporazuma”.
Načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, međutim, tera svoju priču. Odbija da prihvati briselski dogovor i nevešto uvijeno poziva odbornike četiri opštine na severu da to isto učine kad im u nedelju stigne vicepremijer Aleksandar Vučić. Briselski dokument za naš program ovako opisuje:
„Mislim da ovaj sporazum ne daje dovoljno garancija srpskom narodu“.
Upitan ima li prostora za postizanje kompromisa sa Beogradom, ovako odgovara:
„Mi nemamo rezervnu državu, ali i ta država, i ta vlada, nema rezervne Srbe. Znači da smo upućeni jedni na druge i svakako da treba da saslušamo argumente koje iznosi Vlada, a da istovremeno i predstavnici Vlade saslušaju argumente koje iznosimo mi“.
Istovremeno, funkcioner Srpske napredne sranke iz Leposavića Bojan Jakovljević za RSE kaže da, hipotetički, prostor za dogovor, ipak, postoji:
„ Da li postoji prostor za dogovor. Mislim da da. Opiranje postoji na prvi papir. Hajde da vidimo šta piše u tom planu. Dakle, moramo da vidimo plan implementacije da bismo mogli da se odredimo prema čitavoj toj stvari“.
Ivica Dačić i Aleksandar Vučić
Državni dvojac Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vučić svesni su da bi opiranje Srba sa severa Kosova briselskom sporazumu nanelo štetu i zato, uz dosta strpljenja, još uvek nastoje da uvere severne prvake da je plan maksimum onoga što se moglo postići i da ne samo što neće ugroziti nego će maksimalno garantovati njihova prava.Vremena, međutim, nije ostalo još mnogo. Vučić u nedelju ide na sever Kosova na sastanak sa odbornicima četiri skupštine opština. Uz još uvek benevolentno smiren ton, on, međutim, emituje i poneku upozoravajuću, pa i lako preteću notu.
„Idem na Kosovo i Metohiju zato što sam siguran da negde na kraju ti ljudi razmišljaju o svojoj sudbini, a ne samo o tome kako će politički nekome da zadaju udarac i ne samo o tome kako neki misle da umesto deset imaju petnaest stanova i da i dalje na muci naroda mogu da grade svoje političke karijere, kao što su to radili do sad“, rekao je Vučić.
Protiv Vlade Srbije, Kosova i međunarodne zajednice
Liderima Srba sa severa Kosova u sve više ovako se zgušnjavajućim okolnostima, i nije baš ostalo mnogo manevarskog prostora. Našli su se u gotovo u potpunom okruženju: na jednoj strani stoje potpuno sami, a na drugoj su svi ostali koji sporazum prihvataju – njihovi sunarondici južno od Ibra, Beograd, Priština, Brisel i Vašington. Ako se preigraju i odbiju da uvide, to će im se vratiti kao bumerang.
A nije da im nisu stizale miksovane poruke koje su emitovale i apele i upozorenja. Prethodnih dana se i od premijera Dačića moglo čuti štošta o tome koliko stanova ti severni lideri imaju po Beogradu i evropskim prestonicama, ali i nešto kao jedva skrivena pretnja da Srbija ima finansijske instrumente da njihov otpor savlada.
Mitrovica
S obzirom na takve okolnosti, Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose, ocenjuje da lideri Srba sa severa Kosova nemaju gotovo nikakav manevarski prostor:„Ne mogu da zamislim da je moguća njihova autonomna politika koja bi na duge staze bila održiva. Jednostavno, sada je mali manevarski prostor za predstavnike Srba sa severa Kosova da imaju dobro uporište dok se simultano suprotstavljaju i politici Vlade Srbije, i Vladi u Prištini i međunarodnoj zajednici“.
Ukoliko, pak, lideri sa severa Kosova opstanu u svom rezolutnom otporu briselskom sporazumu i njegovoj implementaciji, izbori na Kosovu koji slede na jesen mogli bi ih katapultirati na marginu, veruje naš sagovornik:
„Mislim da će oni biti marginalizovani i da će, samim tim, kosovski Srbi na severu biti oslabljeni. Zato je važno da uđu u proces, kako bi onda kroz kosovske izbore mogli da budu i legalni i legitimni predstavnici građana i da, u sistemu koji je predviđen zastupaju svoja prava. Dakle, mislim da je to poslednja prilika za njihovu političku legitimizaciju koja znači zaštitu njihovih interesa na severu”.
Pre nego što čelnici sa severa Kosova odbiju da prihvate briselski sporazum, preporučuje Đurđević, uputno bi bilo da se sete kako su tragično završili slučajevi tokom raspada bivše Jugoslavije kada su se mnogi nuđeni kompromisni planovi odbijali i umesto toga pravile nekakve vlade i autonomne skupštine van tokova realnosti.