Srbi na severu Kosova od formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) ne očekuju mnogo, jer još uvek ne raspolažu informacijama kakve će biti njene nadležnosti, te koliko će moći da zaštiti njihove interese.
Dok jedni kažu da je zajednicu potrebno formirati i na taj način približiti institucije građanima, ima i onih koji smatraju da je ona samo bila paravan za što bržu integraciju i preostale četitri opštine na severu Kosova.
Srbi brinu vezano za Zajednicu srpskih opština, ali vremenom koje protiče od potpisivanja sporazuma gube entuzijazam po tom pitanju, kaže za RSE odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica Igor Simić.
"S druge strane, to ne znači da ZSO njima nije potrebna, već da ih ponašanje prištinskih predstavnika dovodi do toga da misle da je sve ovo jedna farsa i da Priština nije spremna da ispuni ono što je potpisala. Kada govorimo o ZSO to je nešto što je trenutno imaginarno, mi nemamo čak ni statut i ne znamo konkretno čime će se ta zajednica baviti. U ovom trenutku ja ne mogu zaista da kažem da li će to biti gore ili bolje u odnosu na situaciju u kojoj se danas nalazimo", konstatuje Simić.
Ipak, Simić je ubeđen da će kada je u pitanju jug Kosova biti bolje jer će na taj način, kako kaže, opštine sa srpskom većinom južno od Ibra biti institucionalno povezane u rešavanju svojih problema.
"Sa druge strane, nema podele na Srbe južno i severno od reke Ibar. Govorimo samo o okolnostima u kojima Srbi žive severno, koje su nešto bolje u odnosu na okolnosti u kojima žive oni južno od Ibra", navodi Simić.
Danijela Tomašević iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da ne očekuje neki pozitivan ishod po formiranju ZSO.
"Smatram da neće imati nikakvu niti izvršnu, niti zakonodavnu vlast, nego će tu biti neka u smislu da bude neutralan posmatrač. Možda će imati neku vrstu savetodavne uloge, ali to je to, nista više", smatra Tomašević.
Srbija će se udaljiti od Kosova
Bivši UNMIK sudija Ružica Simić ocenjuje da bi formiranje ZSO olakšalo institucionalno rešavanje problema srpske zajednice
"To znači derogiranje malo nadležnosti, približavanje vlasti građanima, što je jedan osnovni demokratski princip i nadam se da će se to u bliskoj budućnosti ostvariti. Mislim da su građani na severu ambivalentni što se tiče političkih promena i mislim da su se nekako previše utišali, da se glas građana malo čuje, a verujem da je to zato što oni imaju poverenja pre svega u institucije države Srbije", kaže Simić.
Ona smatra da bi glas građana trebalo da bude mnogo jači, kao i samog nevladinog sektora, te da bi to imalo uticaja i na neke, kako navodi, krupnije odluke.
Ljubomir Radović, diplomirani ekonomista u penziji iz Zvečana, komentariše kako je ZSO kakvu, kako navodi, propagiraju Evropa i Priština, a koju je rukovodstvo Srbije prihvatilo, jedna velika prevara za Srbe.
"Samo to odugovlačenje, tri godine je prošlo od potpisivanja i udarne tačke u prvom Briselskom sporazumu bile su ZSO. Sada se vidi da je suština svega bila da se opštine sa severa Kosova nateraju u sistem takozvane Republike Kosova. I to je za mene lično veliko razočarenje, jer smo u suštini prevareni, prevarena je i Srbija, a ne znam da li je rukovodstvo Srbije sadašnje i prethodno bilo svesno šta je prihvatilo", kaže Radović.
Radović smatra da će se formiranjem Zajednice Srbija dodatno udaljiti od Kosova.
"Ako do toga dođe, Srbija će se više odvojiti od Kosova. Prebaciće se odgovornost na Srbe sa Kosova, reći će im se: evo imate Zajednicu, pa sami se borite, rešavajte, a mi ćemo pomagati. Jedno je kad Srbija pomaže, a jedno je kad Srbija nešto vodi i čime rukovodi", konstatuje Radović.
Kao Republika Srpska ili NVO
Studentkinja Milica Jakovljević, koja se vodi kao raseljena iz Obilića sa prebivalištem u Severnoj Mitrovici, kaže da ni sama nije sigurna šta će ZSO doneti Srbima.
"S jedne strane u Prištini se pribojavaju formiranja ZSO i kažu da imaju svoje razloge i da im to sve liči na Republiku Srpsku. S druge strane, većina medija na srpskom jeziku kaže da ZSO zapravo nije ništa drugo do neka vrste nevladine organizacije. Nisam sigurna sta da mislim", kaže Jakovljević.
Jakovljević kaže da bi volela da srpska zajednica ima apsolutnu mogućnost da živi u dobrom sistemu, kako sudskom, tako i administrativnom, ali da nije sigurna da će formiranje ZSO pružiti Srbima ono što žele.
"Plašim se da je to samo način da se na neki način odobrovolje građani severa Kosova, da se svi ti procesi integracije stave u neki drugi plan i da se iz tog razloga toliko priča o Zajednici srpskih opština. Mislim da je to samo tema kojom se skreže pažnja sa nekih važnijih procesa koji se dešavaju u kosovskom društvu u ovom trenutku", zaključuje ova studentkinja.
Formiranje ZSO kao deo sporazuma potpisanog u Briselu aprila 2013. posle tri godine nije ni na vidiku.
Dok iz Prištine poručuju da neće početi sprovođenje sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom bez rasformiranja srpskih paralelnih struktura na Kosovu, s druge strane, Beograd kaže da uspostavljanje ZSO, kao najvažniji korak u dosadašnjem toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine, nije uzročno-posledično vezano ni za koje druge sporazume, te da sprovođenje opstuira Priština.
Zamenik direktora kancelarije Vlade Republike Srbije za Kosovo Dušan Kozarev u svom saopštenju formiranje Zajednice koje se uslovljavanja gašenjem, kako ministarka za dijalog Edita Tahiri kaže "paralelnih srpskih institucija", naziva fantastičnom drskošću, navodeći da su one u ovom trenutku jedini garant preživljavanja srpskog naroda na Kosovu.