Ali i pokazala ne samo da SPS nema nameru da se distancira od uloge Miloševića, nego i da nema konsenzusa u društvu o potrebi jasnog određenja prema Miloševićevoj pogubnoj politici 90- ih godina.
Miloševićevi naslednici u SPS-u sada kao članovi Vlade Srbije promovišu svog nekadašnjeg lidera. Da iza pojedinačnih izjava o Miloševiću, pa tako i poslednje izjave ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, kome je javno poštovanje Miloševića, postalo već redovna praksa, stoji cela partija potvrđuje njen portparol Đorđe Milićević. On kaže da u SPS-u, koji se nikada nije ogradio od Miloševićeve uloge u 90-im, ne vide nijedan problem u Mrkonjićevoj izjavi te uzvraća onima koji su zbog toga tražili reakciju premijera, a pre svega lideru Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadu Čanku:
“To je mišljenje naravno Socijalističke partije Srbije. Ne mogu da kažem da poštujem, ali pretpostavljam da i druge političke partije i opcije imaju svoje mišljenje o tome. Što se tiče izjava koje su dali gospodin Čanak i gospodin Korać, ne mogu na to da se obazirem, pogotovo više ne mogu da komentarišem, ni da se trudim da komentarišem, izjave gospodina Čanka, jer ih uopšte ne razumem. U trenutku kada smo svi pod negativnim utiskom presuda za nekadašnji državni vrh on pokušava da protura neke izjave. Ne znam šta pokušava da postigne time, da li misli da će dobiti jeftine političke poene, da na taj način pravi jeftini politički marketing. Ne trudim se više ni da čitam, a kamoli da razmišljam, o njegovim izjavama.”
Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov odgovara:
“Problem zapravo, onda u tom slučaju ima Socijalistička partija Srbije, zato što je ona ušla u Vladu koja je zasnovana na principima koji su potpuno suprotni svemu što je Slobodan Milošević negovao kao ideale i svemu što je radio. Tako da ukoliko Socijalistička partija Srbije nije spremna da se odrekne svoje prethodne politike onda ona ne treba da učestvuje u radu Vlade Srbije koja počiva na potpuno suprotnim principima.”
Sudije Haškog tribunala ustanovile su da su Nikola Šainović, Nebojša Pavković i Sreten Lukić, trojica nekadašnjih državnih, vojnih i policijskih zvaničnika, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, bili učesnici "zajedničkog zločinačkog poduhvata", čiji je cilj bio proterivanje Albanaca sa Kosova. Zato je opoziciona Socijaldemokratska unija postavila pitanje Demokratskoj stranci da li je Mrkonjićeva izjava posledica Deklaracije o političkom pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije i da li će DS nastaviti da promoviše SPS u Socijalističkoj internacionali. U Demokratskoj stranci, pak podsećaju da se na samom formiranju vlade znalo da partije koje je čine imaju različitu prošlost. Jelena Trivan, portparolka DS-a ponavlja da je važnija budućnost i da je SPS stranka koja je pristala da uđe u vladu na principima DS-a:
“Mislim da je ta prošlost koju mi vidimo različito drugorazredna, ukoliko ne ugrožava politiku sadašnjosti i politiku budućnosti. I SPS u ovom trenutku vrlo odgovorno i vrlo predano promoviše politiku vlade koja se zalaže za evropske integracije, saradnju sa Haškim tribunalom, borbu protiv korupcije, odbranu Kosova i ekonomske reforme. Sve dok ta stranka, ili bilo koja stranka u koaliciji, sprovodi program vladajuće koalicije to je princip na kome ćemo opstajati i postojati, i to je za građane najvažnije. S druge strane, sama SPS bez obzira na izjave pojedinih zvaničnika promoviše jednu evropsku politiku u ovom trenutku, i to čini mi se, niko ne može da ospori.”
Ipak, u jednoj od članica vladajuće koalicije G 17 plus, koja od početka nema razumevanja za ponašanje SPS, kažu da će ovo pitanje pokrenuti na Vladi. Suzana Grubješić, šefica poslaničke grupe:
“Ali nismo iznenađeni ovom izjavom, već toliko puta su, ne samo gospodin Mrkonjić, već i drugi funkcioneri SPS-a davali slične izjave.”
Kako se došlo u tu poziciju da se, nakon svega što se dešavalo u Srbiji u 90-im, u čemu je Milošević imao ključnu ulogu, te razorne godine ostave po strani. Formiranje vlade sa socijalistima, koji su pristali na vođenje proevropske politike, prošlo je uz zeleno svetlo međunarodne zajednice. Ali zbog čega socijalisti, sada kao deo Vlade, nastavljaju da ubadaju prst u oko dobrom delu javnosti, gde spadaju i žrtve Miloševićevog režima, poput porodice ubijenog Ivana Stambolića, ili porodica ubijenih članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, ili porodica stradalih vojnika na ratištima širom bivše Jugoslavije. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji prilično je kritična u odgovoru:
“SPS nije nikakva disonantna reakcija i Mrkonjić zapravo izražava manje više nešto što svi oni misle. Oni se ponašaju kao da je Milošević nevin zato što je umro pre presude. Međutim, ova presuda šestorici uključuje i deo, pogotovo onaj deo koji se odnosi na Šainovića, odgovornost i Slobodana Miloševića, jer su korišćeni dokazi iz procesa Slobodanu Miloševiću. Prema tome to je malo širi problem, nije samo Mrkonjić, Mrkonjić je samo jedan glas u tom pogledu. Čitava ta neformalna grupacija oko Ćosića, oni su na toj liniji, oni povremeno kritikuju Miloševića ali ne dovoljno ubedljivo. I uopšte pitanje prošlosti kao reakcija na ovu presudu pokazuje da Srbija zapravo nije stavila tačku ni na Kosovo, na podelu Kosova, ni na Bosnu.”