Piše: Andrej Šari (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Poznati vojni analitičar TASS-a, Viktor Litovkin kaže da se Rusija, reorganizacijom Armije, priprema da predupredi rat s NATO, kako niko od zapadnih „usijanih glava“ ne bi došao u iskušenje da testira rusku odbranu.
Rusija će, kako je izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, ove godine formirati tri nove divizije. U skladu s tim, planira se uređivanje rejona za trajno razmeštanje jedinica, opremanje poligona, smeštaj za tehniku i izgradnja kasarni. Eksperti smatraju da je koncentracija trupa na zapadu države deo priprema za rat s NATO-om.
U okviru vojne reforme Ruske vojske, koja je započeta 2009. godine doneta je odluka o reorganizaciji tenkovskih i motostreljačkih divizija kopnene vojske u kompaktnije brigade. Faktički, radilo se o odustajanju od sovjetske strukture tipa „četa – puk – divizija“, nasleđene iz vremena masovnih tenkovskih operacija u II Svetskom ratu.
Nakon što je na čelo Ministarstva došao Sergej Šojgu reforma je krenula u drugom pravcu. Agresivna spoljna politika Kremlja, aneksija Krima i ratni sukob na jugoistoku Ukrajine doveli su do naglog zaoštravanja odnosa između Rusije i NATO.
Severnoatlantski pakt razvija saradnju s Ukrajinom i Gruzijom, razmatra molbe svojih „novih članica“ iz bivše sovjetske sfere uticaja o trajnom razmeštanju trupa Alijanse na njihovoj teritoriji.
Rusija (zasad neuspešno) nastoji da izgradu vazdušnu bazu u Belorusiji; u Kalinjingradskoj oblasti su razmešteni raketni sistemi „Iskander“. Obe strane (jedna na zapadnom, druga na istočnom pravcu) stalno izvode „vanredne“ i „planske“ manevre. Učešće Rusije u ratu u Siriji dovelo je do direktnog, mada epizodnog sudara sa snagama NATO-a i obaranja bombardera Su-24 iznad sirijsko-turske granice.
Nove odluke ministra odbrane za Radio Svoboda objašnjava vojni analitičar, komentator državne informativne agencije TASS Viktor Litovkin.
Viktor Litovkin
"Prethodna odluka o prelasku na „brigadnu strukutru“ bila je povezana s ratom u Južnoj Osetiji. Tad je bilo teško provući „tešku“ diviziju u severnokavkaske klance i puteve, nekad se kasnilo po dva-tri dana. Danas je nemoguće ratovati divizijama, pošto imamo konflikte manjeg intenziteta, u kojima upotreba divizija nije svrsishodna. Zbog toga su 2009. godine kopnene i tenkovske divizije preformatirane u brigade i uspostavljen je komandni sistem od tri nivoa: „okrug – armija – brigada“. Postojao je još jedan razlog: Nije bilo dovoljno ljudi.
Naime, diviziju u punom borbenom sastavu čini skoro 13 hiljada ljudi, a većina njih nije popunjena. Ni danas, doduše, nema dovoljno vojnika, ali odluka rukovodstva Oružanih sanga o formiranju novih divizija ne podrazumeva povećanje brojnog sastava armije. Radi se o tome da se brigadama vraća status divizija i povećava se njihovo brojno stanje – na oko 4-5 hiljada ljudi, koliko danas imaju brigade"
RS: Objavljeno je da se samo na zapadnom pravcu formiraju tri nove divizije. Hoće li prelazak na „staru novu“ strukturu obuhvatiti sve vojne okruge?
Litovkin: Mislim da neće. Ranije je zapadna granica bila, da kažem što blaže... prilično miroljubiva. Danas se prema zapadnoj granici premešta sve više američke vojne tehnike, grade se baze NATO na teritoriji Litvanije, Letonije, Estonije, Poljske, Bugarske, Rumunije, povećava se broj američkih vojnika u Nemačkoj. Nije reč samo o brojnom stanju, već i o teškoj tehnici, samohodnim artiljerijskim oruđima, teškim pešadijskim vojnim vozilima, povećava se broj aviona. To nesporno predstavlja pretnju ruskoj bezbednosti i Rusija je primorana da uzvrati i poveća broj trupa na tim granicama.
RFE: Drugim rečima, Rusija se priprema za rat s NATO.
Litovkin: Rusija se priprema da predupredi rat s NATO-m, kako niko od zapadnih „usijanih glava“ ne bi došao u iskušenje da testira rusku odbranu.
RS: Neki eksperti smatraju da je uvođenje nove organizacione strukture povezano s činjenicom da su tokom vežbi i manevara „uočeni nedostaci novih brigada u mogućem sukobu s trupama članica NATO-a“. Jeste li saglasni s takvom pretpostavkom?
Litovkin: Stara struktura podrazumevala je da brigade imaju samo lako naoružanje. Brigade su, kao bataljoni, brojile 300-350 ljudi. Na motostreljačku brigadu dolazio je jedan tenkovski bataljon, dakle 90 tenkova. Takva struktura nije obezbeđivala neophodnu odbranu po dubini na onim pravcima gde su mogući tenkovski napadi, jer današnji rat podrazumeva pre svega udar iz vazduha. Zato se moraju pojačati sistemi protivvazdušne odbrane u kopnenoj vojsci. To se pogotovo odnosi na zapadni pravac, gde može da se pojavi ozbiljan protivnik, a on već danas ima odlučujuću prednost: u tenkovima 4-5 puta, a u avionima i do 10 puta.
RS: A gde su one hiljade tenkove na kojima su sovjetski generali planirali da za nekoliko dana stignu do Lamanša?
Litovkin: Završili su na otpadu. Sovjetski Savez nekad je imao 62 hiljade tenkova. Rusija danas ima 12 hiljada.
RS: A zar to nije dovoljno?
Litovkin: Niko ne namerava da poveća broj tenkova, kao ni brojno stanje vojske, već se menja struktura. U Rusiji danas ima približno 870-900 hiljada vojnika, a treba da ih bude milion. Neophodno je racionalno raspoređivanje tih trupa na najugroženijim pravcima.
RS: Zasad je poznata samo činjenica da će biti formirane tri nove divizije. Gde je one biti razmeštene?
Litovkin: To nije objavljeno. Može se pretpostaviti da će se one nalaziti na mestu postojećih brigada. Pretpostavljam, recimo, da će jedna divizija biti smeštena u Lenjingradskoj oblasti, u Kamenki. Nije isključeno da jedna može biti u Kalinjingradskoj oblasti, gde je sada raspoređena brigada. Nekad je to bila Prva moskovsko-minska divizija, možda će to opet postati. Polazim od toga da se Poljska priprema da na svojoj teritoriji postavi američke raketne sisteme PRO, pa će kalinjingradska oblast verovatno biti pojačana. Što se tiče treće divizije, nije isključeno da će biti postavljena na centralnom pravcu, u Tverskoj ili Voronješkoj oblasti.
RS: Rusija već dve godine učestvuje u vojnim operacijama na različitim frontovima. Istovremeno je zemlja pod sankcijama, prekinuta je vojno-industrijska saradnja s Ukrajinom, ne funkcioniše zamena uvoza domaćom proizvodnjom.
Litovkin: Rusija učestvuje u borbenim dejstvima samo u Siriji, i to samo s avijacijom i ratnom mornaricom. Nenajavljenih vojnih vežbi ima odavno, od 2009. Svakako da se armija Rusije obnavlja, dobija novu ratnu tehniku, povećava broj profesionalaca. Profesionalnih vojnika po ugovoru u Rusiji ima više nego regruta – 350 prema 275 hiljada. Od raspada SSSR-a do 2008. godine vojska faktički nije dobijala novu tehniku, sada se situacija menja. Konačno, međunarodne sankcije i raskid s Ukrajinom utiču na rusko naoružanje, pre svega na pomorske snage.
Vojna vežba ruskih trupa
Ali borna vozila pešadije, samohodni artiljerijski sistemi, raketno naoružanje kopnene vojske, rakete „Iskander“, rakete strateške namene, avijacija i ostalo – to nikako ne zavisi od ukrajinskog odbrambeno- industrijskog kompleksa. Zamena uvoza domaćom proizvodnjom ne utiče u tolikoj meri kao što se čini na vidove naoružanja koje sam pomenuo. Postoji određeno zaostajanje u gradnji velikih ratnih brodova, ali strateške podmornice, višenamenske atomske podmornice i podmornice na dizel grade se bez prekida, na to sankcije ne utiču. Ne mislim da sankcije mogu da ozbiljno oslabe odbrambenu sposobnost države i bojevu osposobljenost njenih oružanih snaga – smatra moskovski vojni ekspert Viktor Litovkin, blizak ruskim vladajućim krugovima.