Odluka jednog dela medijskih udruženja i asocijacija da odbiju sredstva za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja Srbije je logična, pošto su ta udruženja tokom konkursa povukla svoje ljude iz komisija za dodelu novca, zbog brojnih nepravilnosti u radu, kaže za Radio Slobodna Evropa predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.
Ovaj potez, iza kojeg su, osim NDNV-a, stali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija Lokal pres (LP) i Asocijacija onlajn medija (AOM), ponovo je otvorio pitanje uticaja vlasti na medije, i to u trenutku dok se iščekuje treća runda dijaloga medijskih udruženja sa predstavnicima Vlade Srbije o izradi nove medijske strategije.
"Pošto smo proglasili konkurs pre njegovog zatvaranja, ne znajući rezultate, da je nelegitiman i prepun nepravilnosti, sasvim je logično da novac koji je nama dodeljen ne primimo, bez obzira na to što se svako od naših udruženja nalazi u veoma teškoj situaciji i što radimo u neprijateljskom okruženju", kaže Nedim Sejdinović.
Među zamerkama na koje su predstavnici medijskih udruženja i asocijacija ukazivali je i da u komisijama koje odlučuju o raspodeli novca za sufinansiranje sede nekompetentni ljudi, objašnjava naš sagovornik.
"Sede ljudi koji su, po našem dubokom mišljenju, kompromitovani i nekompetentni, sede predstavnici takozvanih fantomskih udruženja novinara i medija koji su već ranije učestvovali u konkursima na lokalnom nivou sa katastrofalnim rezultatima. Tada je novac građana odlazio isključivo u medije koji su bliski vlasti, između ostalog i u one medije koji svakodnevno i na drastičan način krše kodeks novinara", kaže Sejdinović.
U komisijama koje odlučuju o raspodeli novca za sufinansiranje sede nekompetentni ljudi: Sejdinović
On dodaje da su predstavnici ovih udruženja skrenuli pažnju ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću na ovaj i druge probleme, te da su povukli svoje ljude iz komisija, nakon što nisu našli zajednički jezik sa ministarstvom.
Deo stručne javnosti je ukazao i na to da reprezentativna udruženja nisu bila adekvatno zastupljena u komisijama, kao i da su o raspodeli sredstava medijima odlučivali i činovnici iz vlasti.
Na probleme sa konkursnim sufinansiranjem medija, pogotovo onih lokalnih, pojedina medijska udruženja ukazuju godinama unazad.
U privatizaciju medija u Srbiji, koja je okončana 31. oktobra 2015. godine, ušlo se sa verom da će se na taj način pospešiti objektivno medijsko izveštavanje. Međutim, rezultati medijske privatizacije postali su sasvim suprotni.
"Većina tih lokalnih medija je i do sada pokušavala da ukaže na to da sredstva na medijskim konkursima dobijaju organizacije koje su tek osnovane i za koje se osnovano sumnja da su bliske vlasti. Tako da su u tom slučaju na najvećoj šteti mediji, a onda i građani kao krajnji korisnici", kaže Zlata Đorđević, istraživačica u organizaciji Transparentnost Srbija.
Na konkurs za medije na teritoriji Beograda iz 2016. godine, kada su ogromne iznose iz gradske kase dobile nepoznate produkcijske i PR kuće, od kojih su pojedine registrovane tik uoči ili čak u toku konkursa, dok mediji koji su kritički nastrojeni prema vlasti nisu dobili ni dinara.
Za Zlatu Đorđević ovo predstavlja očigledan pritisak na medijske kuće koje ne izveštavaju onako kako bi vladajuće strukture želele.
"To jeste pritisak pre svega na njihovu ekonomsku održivost, jer ako već imamo sufinansiranje medija, onda je prosto ovo jedan od znakova da se konkursi nameštaju i da su sporni od samog početka, od odluke o raspisivanju konkursa", ocenjuje.
Medijska udruženja koja su iz protesta odbila sredstva od Ministarstva kulture i informisanja učestvuju u pregovorima sa Vladom Srbije o nacrtu medijske strategije o razvoju javnog informisanja do 2023. godine. Od maja meseca održana su dva sastanka, a Nedim Sejdinović kaže da njegov NDNV želi da bude konstruktivan, ali istovremeno oprezan, s obzirom na to da su se raniji razgovori završili fijaskom.
"Zbog toga smo insistirali da se radi na dva paralelna procesa: jedan je saradnja u izradi medijske strategije, a drugi rešavanje konkretnih i brojnih problema na medijskoj sceni. Ukoliko Vlada pokaže želju da rešava te probleme, koji su navedeni i u izveštajima međunarodnih organizacija, mi ćemo učestvovati u izradi medijske strategije. Ukoliko ne žele, mi nećemo da budemo ’smokvin list’ za Vladina nepočinstva", objašnjava Sejdinović.
Poslednji sastanak predstavnika medijskih udruženja i Vlade Srbije održan je 7. juna, kada je za predsednika radne grupe izabran Dejan Stojanović, kao predstavnik Ministarstva kulture i informisanja.
Prethodno je 23. aprila ove godine izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Tada je iz Kabineta predsednika Srbije saopšteno da Vučić želi donošenje medijske strategije u otvorenijem postupku, kao i da je predložio da se Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uključi u ovaj proces.
Rad na toj strategiji kritikovalo je više medijskih udruženja koja su ocenila da je nacrt ovog teksta, "nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva".