Sporazum o međusobnom izručenju državljana osumnjičenih i optuženih za krivična dela korupcije i organizovanog kriminala, koji Beograd i Zagreb potpisuju najverovatnije 28. ili 29. juna, počeće da se primenjuje od trenutka potpisivanja, i izručenje Sretka Kalinića, odbeglog pripadnika zemunskog klana osuđenog za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i niz drugih ubistava, očekuje se već početkom jula.
Kalinić će biti ispitan samo u vezi sa krivičnim delima koja nisu procesuirana.
Ovaj Sporazum će omogućiti da se odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić uskoro nađe u najbezbednijem zatvoru u Srbiji, u okviru požarevačke Zabele, jer njegova primena počinje samim potpisivanjem, kaže za naš radio Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde:
“Neće se čekati ratifikacija u Skupštinama do prvih ekstradicija, a ono što je nama najvažnije to je slučaj Kalinić, možemo da očekujemo njegovo izručenje već u prvoj polovini jula.“
U međuvremenu Beograd pregovara o sporazumu o međusobnom izručenju državljana sa još dve države, SAD i Italijom, rekao nam je Homen.
Sporazum sa Hrvatskom je prvi koji Srbija zaključuje od promene Ustava 2006. iz koga je izbačena odrednica o zabrani izručenja, i nakon izmene Zakona o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Dosadašnja saradnja u međunarodnoj pravnoj pomoći govori da Srbija i Hrvatska na godišnjem nivou imaju podjednak broj zahteva za izručenja. Međutim, sada se očekuje porast tog broja, kaže Homen:
„Radi se o oko nekih desetak lica. Ono što možemo da očekujemo je da posle potpisivanja sporazuma i uklanjanja te barijere zvane državljanstvo, taj broj lica će da poraste. Naravno, ne značajno, možemo da pričamo o još pet do deset lica na godišnjem nivou“.
Nakon potpisivanja sporazuma sam proces ekstradicije Sretka Kalinića, koji je u Srbiji osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i niza drugih ubistava, trebalo bi da bude obavljen brzo i u kratkom sudskom postupku, objašnjava Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava univerziteta Union:
“Uobičajena je praksa da sud vodi takozvani predekstradicioni postupak u kome utvrđuje da li postoje ti opšti, načelni uslovi za izručenje. Tek na osnovu takve odluke suda, na koju uhapšeno lice ima i pravo žalbe, sprovodi se izručenje. Međutim, može da se desi da zemlja koja je dobila zahtev za izručenje pronađe, odnosno njen sud da utvrdi, da prema domaćim propisima izručenje nije moguće ili da tako nešto uopšte nije krivično delo ili da postoji neki viši interes zemlje da se izručenje ne sprovde. To je pomalo i kršenje međunarodnih obaveza“.
Moguće ispitivanje i za druge slučajeve
Kalinić je od kada ga je 8. juna u Zagrebu ranio pripadnik zemunskog klana Miloš Simović, priznao hrvatskoj policiji, prema navodima hrvatskih medija, ubistva dvojice drugih pripadnika te kriminalne grupe koji su zvanično u bekstvu, Milana Jurišića i Ninoslava Konstantinovića.
Egzekutor "Zemunskog klana" govorio je o likvidaciji nekih zaštićenih svedoka, poput Zorana Vukojevića Vuka, tvrdeći da ga je ubio po nalogu Milorada Lukovića Legije. I Kalinić, i Miloš Simović, koga je pri pokušaju ilegalnog prelaska hrvatsko – srpske granice, uhapsila srpska policija, mogu biti ispitani samo u vezi sa krivičnim delima koja nisu procesuirana jer je reč o pravosnažno osuđenim osobama na višedecenijske kazne zatvora.
Rajko Danilović, advokat porodice ubijenog pemijera Đinđića:
“Postoji mogućnost da policija ispituje Sretka Kalinića o svim drugim spornim i sumnjivim slučajevima o kojima je govorio ili on sam ili uhapšeni Miloš Simović. Može biti ispitivan za sve takve slučajeve i eventualno procesuiran. Na primer za ubistvo zaštićenog svedoka Vuka Vukojevića”.
Inače, Sporazum koji će potpisati Hrvatska i Srbija odnosiće se isključivo na krivična dela organizovanog kriminala i korupcije, i njime se ne mogu tretirati osobe osumnjičene ili osuđene za ratne zločine, objašnjava Slobodan Homen iz Ministarstva pravde:
“Mi smo preliminarnim predlozima kao Republika Srbija tražili da se odnosi i na pitanja ratnih zločina, naročito imajući u vidu da se odvija dobra saradnja između dva tužilaštva za ratne zločine kada je u pitanju razmena dokaza i ustupanje krivičnih gonjenja. Na žalost to će ostati za neku sledeću fazu, ja se nadam da će se vrlo brzo u narednih godinu dana i to pitanje otvoriti“.
Sporazum bi prema najvama trebalo da potpišu ministri pravde dve zemlje Snežana Malović i Ivan Šimonović.
*****
Pročitajte i ovo:
Hrvatska postala sklonište kriminalaca iz Srbije
Kompletan 'zemunski klan' uskoro u zatvoru
Srbija i Hrvatska zajedno protiv organizovanog kriminala
Uskoro formiranje operativnih timova policija Hrvatske i Srbije
Moć balkanskih mafija
Legija namerava da pobegne?
Politička pozadina ubistva
Kalinić će biti ispitan samo u vezi sa krivičnim delima koja nisu procesuirana.
Ovaj Sporazum će omogućiti da se odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić uskoro nađe u najbezbednijem zatvoru u Srbiji, u okviru požarevačke Zabele, jer njegova primena počinje samim potpisivanjem, kaže za naš radio Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde:
“Neće se čekati ratifikacija u Skupštinama do prvih ekstradicija, a ono što je nama najvažnije to je slučaj Kalinić, možemo da očekujemo njegovo izručenje već u prvoj polovini jula.“
U međuvremenu Beograd pregovara o sporazumu o međusobnom izručenju državljana sa još dve države, SAD i Italijom, rekao nam je Homen.
Sporazum sa Hrvatskom je prvi koji Srbija zaključuje od promene Ustava 2006. iz koga je izbačena odrednica o zabrani izručenja, i nakon izmene Zakona o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Dosadašnja saradnja u međunarodnoj pravnoj pomoći govori da Srbija i Hrvatska na godišnjem nivou imaju podjednak broj zahteva za izručenja. Međutim, sada se očekuje porast tog broja, kaže Homen:
„Radi se o oko nekih desetak lica. Ono što možemo da očekujemo je da posle potpisivanja sporazuma i uklanjanja te barijere zvane državljanstvo, taj broj lica će da poraste. Naravno, ne značajno, možemo da pričamo o još pet do deset lica na godišnjem nivou“.
Može da se desi da zemlja koja je dobila zahtev za izručenje pronađe, odnosno njen sud da utvrdi, da prema domaćim propisima izručenje nije moguće ili da tako nešto uopšte nije krivično delo ili da postoji neki viši interes zemlje da se izručenje ne sprovde.
“Uobičajena je praksa da sud vodi takozvani predekstradicioni postupak u kome utvrđuje da li postoje ti opšti, načelni uslovi za izručenje. Tek na osnovu takve odluke suda, na koju uhapšeno lice ima i pravo žalbe, sprovodi se izručenje. Međutim, može da se desi da zemlja koja je dobila zahtev za izručenje pronađe, odnosno njen sud da utvrdi, da prema domaćim propisima izručenje nije moguće ili da tako nešto uopšte nije krivično delo ili da postoji neki viši interes zemlje da se izručenje ne sprovde. To je pomalo i kršenje međunarodnih obaveza“.
Moguće ispitivanje i za druge slučajeve
Kalinić je od kada ga je 8. juna u Zagrebu ranio pripadnik zemunskog klana Miloš Simović, priznao hrvatskoj policiji, prema navodima hrvatskih medija, ubistva dvojice drugih pripadnika te kriminalne grupe koji su zvanično u bekstvu, Milana Jurišića i Ninoslava Konstantinovića.
Egzekutor "Zemunskog klana" govorio je o likvidaciji nekih zaštićenih svedoka, poput Zorana Vukojevića Vuka, tvrdeći da ga je ubio po nalogu Milorada Lukovića Legije. I Kalinić, i Miloš Simović, koga je pri pokušaju ilegalnog prelaska hrvatsko – srpske granice, uhapsila srpska policija, mogu biti ispitani samo u vezi sa krivičnim delima koja nisu procesuirana jer je reč o pravosnažno osuđenim osobama na višedecenijske kazne zatvora.
Rajko Danilović, advokat porodice ubijenog pemijera Đinđića:
“Postoji mogućnost da policija ispituje Sretka Kalinića o svim drugim spornim i sumnjivim slučajevima o kojima je govorio ili on sam ili uhapšeni Miloš Simović. Može biti ispitivan za sve takve slučajeve i eventualno procesuiran. Na primer za ubistvo zaštićenog svedoka Vuka Vukojevića”.
Inače, Sporazum koji će potpisati Hrvatska i Srbija odnosiće se isključivo na krivična dela organizovanog kriminala i korupcije, i njime se ne mogu tretirati osobe osumnjičene ili osuđene za ratne zločine, objašnjava Slobodan Homen iz Ministarstva pravde:
“Mi smo preliminarnim predlozima kao Republika Srbija tražili da se odnosi i na pitanja ratnih zločina, naročito imajući u vidu da se odvija dobra saradnja između dva tužilaštva za ratne zločine kada je u pitanju razmena dokaza i ustupanje krivičnih gonjenja. Na žalost to će ostati za neku sledeću fazu, ja se nadam da će se vrlo brzo u narednih godinu dana i to pitanje otvoriti“.
Sporazum bi prema najvama trebalo da potpišu ministri pravde dve zemlje Snežana Malović i Ivan Šimonović.
*****
Pročitajte i ovo:
Hrvatska postala sklonište kriminalaca iz Srbije
Kompletan 'zemunski klan' uskoro u zatvoru
Srbija i Hrvatska zajedno protiv organizovanog kriminala
Uskoro formiranje operativnih timova policija Hrvatske i Srbije
Moć balkanskih mafija
Legija namerava da pobegne?
Politička pozadina ubistva