'Globalni sporazum o migracijama Ujedinjenih nacija (Global Compact for migration - neobavezujući dokument koji bi članice te svetske trebalo da potpišu u marokanskom gradu Marakešu u decembru) tumačimo kao posledicu zabrinutosti međunarodne zajednice o ishodu migrantske krize', izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Muasan, šef ogranka organizacije Lekari bez granica u Srbiji.
Reč je o dokumentu čija je svrha pospešivanje saradnje država u ublažavanju migrantske krize i pomoći izbeglicama, koji je u junu načelno podržalo 193 članica Ujedinjenih nacija - izuzimajući Sjedinjene Američke Države. Kako se, međutim, približava termin očekivane ratifikacije smanjuje se broj država spremnih da ga potpišu, među kojima su zemlje Višegradske grupe - Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka, kao i Austrija, Hrvatska, Bugarska, Švajcarska, Izrael, Australija, Slovenija.
"Nadamo se da će kroz odobravanje i primenu Sporazuma prava migranata biti poštovana i da će im biti zadovoljene osnovne potrebe. Da će se situacija na terenu popraviti i da će uživati viši stepen međunarodne zaštite", rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Muasan, koji situaciju na Balkanu prati od prelivanja izbegličke krize na to područje 2015. godine.
"Ljudi na migrantskoj ruti su iscrpljeni. Zbog hladnoće imaju problema sa respiratornim bolestima. Iz istih razloga imali smo slučajeve hipotermije i promrzlina. Poseban problem su povrede uzrokovane nasiljem - slomljene kosti ili modrice", ukazuje Muasan, aludirajući na česte izveštaje nevladinih organizacija o prebijanju migranata u području koja kontrolišu granične policijske snage država na migrantskoj ruti.
Pročitajte i ovo: Van der Auweraert: Migrantska ruta preko BiH će se nastavitiLuis Arbur (Louise Arbour), specijalna predstavnica Ujedinjenih nacija za migracije, izjavila je u utorak (28.11) za portal UN da će se iskazana namera nekolicine država (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka, Austrija, Hrvatska, Bugarska, Švajcarska, Izrael, Australija, Slovenija) o povlačenju iz Globalnog sporazuma o migracijama loše odraziti na njih i negativno uticati na duh multilateralizma. Visoka zvaničnica te svetske organizacije poručila je da će, kada bude primenjen, Sporazum omogućiti napredak, kako za migrante, tako i države potpisnice.
"Nema sumnje da će pomoći ubiranju plodova migracije i, što je još važnije, umanjiti neke od negativnih posledica poput nelegalnih migracija u kojima se ljudi kreću haotičnim i opasnim putevima/stazama", navela je Arbur u intervjuu.
U Vladi Srbije je za Radio Slobodna Evropa rečeno da će država imati predstavnika u Maroku - ali to neće biti premijerka Ana Brnabić, koja će u terminu održavanja konferencije u toj zemlji boraviti u, kako nam je rečeno ranije dogovorenim, zvaničnim posetama Češkoj i Slovačkoj - državama koje su odbile da potpišu Sporazum. Za sada nije poznato ko će biti predstavnik Srbije - što je za RSE potvrdio i Zoran Đorđević ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izbeglice i migranti kao žive knjige
"Što se tiče Ministarstva - mi nismo planirali. Pretpostavljam da Komesarijat za izbeglice kao organizaciona jedinica koja je nadležna globalno za migracije - možda će dati predstavnika. Tako da mislim da je to dobro pitanje za njih", rekao je ministar Đorđević.
Na potpitanje RSE kojim smo mu predočili, da je na skupu u Marakešu predviđeno učešće najviših državnih zvaničnika, ministar Đorđević je odgovorio da će premijerka Brnabić odlučiti ko će od zvaničnika Srbije ići u Maroko.
Kako saznaje Radio Slobodna Evropa, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Srbije, prisustvovaće konferenciji u Marakešu, gde će biti učesnik jednog od foruma, ali neće biti zvanični predstavnik države.
Aktuelne nejasnoće o prisustvu predstavnika Srbije na značajnom međunarodnom događaju koji treba da rezultira usvajanjem globalnog dokumenta o migracijama Radošu Đuroviću, iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, govori da država ne iskazuje razumevanje za tu, kako je označava, značajnu temu.
"Ne vidim nijedno telo koje bi ovim pitanjem moglo ozbiljno da se bavi. To sigurno nije Komesarijat za izbeglice, koji ima veoma skučena i ograničena znanja i kapacitete, to nažalost nije ni Ministarstvo rada. Srbija i dalje ne shvata da je definitvno u vihoru migracije. I da je, ako zažmuri, neće obići migracije. Ne samo iregularna nego i legalna. Mi smo u vrlo nezahvalnom položaju... A ne razumemo sve te domete koje migracija nosi. Srbija preko noći postaje zemlja tranzita - postaće i država destinacija, ali i zemlja iz koje ljudi odlaze", ukazuje Đurović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Deca migranti: Čekajući azil i školu
Trenutno se, prema podacima koje je objavio ministar rada Zoran Đorđević, u prihvatnim centrima Srbije nalazi 4.000 migranata, od kojih je 1.000 dece bez pratnje o kojima brigu vode nadležne institucije. Istovremeno, prema podacima nevladine organizacije Lekari bez granica, pod vedrim nebom - bez smeštaja - u blizini centara i nadomak pograničnih područja boravi ih između 300 i 500. Žive u nadi da će ilegalno uspeti da pređu i potraže bolji život u nekoj od država Zapadne Evrope.
Istovremeno je kroz Bosnu i Hercegovinu, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), prošlo 23.000 izbeglica i migranata, od čega je 7.000 ostalo u zemlji. Stefan Muasan, iz organizacije Lekari bez granica, upozorava na teške uslove u kojima živi više hiljada ljudi.
"Na severu Bosne trenutno pod vedrim nebom živi do 3.000 migranata. Tako promrzli neprestano ukazuju na nasilje kojem su izloženi u području granice sa Hrvatskom. Sanitarni uslovi u kojima žive ti ljudi takođe su katastrofalni, ukazuje Stefan Muasan šef ogranka organizacije Lekari bez granica u Srbiji.
Vlasti BiH saglasile su se letos sa Globalnim sporazumom o migracijama UN, ukazuje Nidžara Ahmetašević, novinarka i aktivistkinja organizacije Are You Syrious?, građanske inicijative za pomoć izbeglicama, ali, kako napominje, od tada u javnosti ta tema se nije pominjala.
"Očigledno niti taj dokument, niti bilo koji od već postojećih, a postoji puno dokumenata koji štite pravo ljudi odlučnih da se kreću i pokušaju doći do drugih zemalja iz bilo kojih razloga koji su ih naterali na takav put - su uopšte značajni. Ne samo za Bosnu i Hercegovinu, nego čini se generalno u svijetu", ukazuje Ahmetašević.
Vaš browser nepodržava HTML5
Snovi o miru
Naša sagovornica ne gaji prevelik optimizam zbog najavljene konferencije u Maroku, procenjujući da će potpisivanje sporazuma biti puko ispunjavanje forme - bez postizanja suštine. A to su ublažavanje posledica krize i obezbeđivanje pomoći izbeglicama i migrantima.
"U ovoj državi su prisutne agencije Ujedinjenih nacija UNHCR, UNICEF i IOM (Međunarodna organizacija za migracije) koji, moram reći kao i generalno UN, uopće nisu u stanju odgovoriti na bilo koje uopće nisu u stanju odgovoriti na bilo kakav teži zadatak. Ono što smo mi u Bosni već naučili je da, nažalost, ne možemo verovati UN-u. To smo naučili tokom rata i nakon rata. Mislim da će ovaj dokument, kao i mnogi drugi kako na Balkanu tako i bilo gdje drugo će, potpisan ili nepotpisan, ostati mrtvo slovo na papiru", smatra Ahmetašević.
U samom dokumentu se inače legalne migracije tumače kao složen proces i globalni fenomen, a ljudski životi kao kategorija koja nema cenu i mora se zaštiti. Ukazuje se takođe na značaj napretka u ekonomskom smislu kojima migracije mogu doprineti. Glavna teza je potreba za zaštitom osnovnih ljudskih prava i sloboda migranata, bezbednost i međusobnu saradnju država.
Đurović: 'Mnoge od ovih država, koje su istupile, definitivno pokušavaju da se dodvore nekom javnom mnjenju koje postoji u njihovim zemljama na taj način što će deklarativno odbiti pristupanje ovom sporazumu' (Fotografija: Stroga kontrola mađarske granice zbog migranata)
Radoš Đurović podvlači neobavezni karakter sporazuma - ukazujući da nesaglasje sa njim ili pak nepotpisivanje na terenu ne bi trebalo da proizvedu negativne posledice.
"Onaj ko ne želi da potpiše ovakav sporazum ukazuje da nije privržen tim vrednostima. Naglašavanje pojedinih zemalja da neće učestvovati ustvari ima populističke i političke potrebe da se zadovolji njihov unutrašnji politički kontekst. Mnoge od ovih država, koje su istupile, definitivno pokušavaju da se dodvore nekom javnom mnjenju koje postoji u njihovim zemljama na taj način što će deklarativno odbiti pristupanje ovom sporazumu. On ni na koji način ne bi trebalo da ugrozi ničiji suverenitet ili odlučivanje u ovom postupku. Već ističe razumne principe i vrednosti koje bi svi trebalo da priznaju", podvlači Radoš Đurović.
Međuvladina konferencija za usvajanje Globalnog sporazuma o migracijama UN održava se u gradu Marakešu u Maroku 10. i 11. decembra. Osnova sporazuma, koji čeka na ratifikaciju, bila je Njujorška deklaracija za izbeglice i migrante doneta septembra 2016. godine.