Avganistan je ponovo skliznuo u duboku političku krizu nakon što su dva glavna takmaca u žestoko osporavanim rezultatima predsedničkih izbora – proglasili pobedu i potom u ponedeljak na odvojenim ceremonijama položili zakletvu kao šefovi države.
To će dodatno opteretiti ionako neizvesne pregovore sa talibanima, koji treba da počnu u utorak, u cilju okončana oružanih sukoba koji potresaju ovu zemlju skoro 19 godina.
Aktuelni predsednik Ašraf Gani, zvanično proglašen pobednikom, položio je po drugi put zakletu pred čelnikom Vrhovnog suda Avganistana. Istovremeno, šef izvršne vlasti Abdulah Abdulah, položio je zakletvu pred jednim od glavnih imama na inauguraciji održanoj u drugom krilu predsedničke palate.
Dve eksplozije odjeknule su za vreme ceremonija ukazujući na nivo nesigurnosti u zemlji iako su SAD 29. februara u Dohi potpisale sporazum sa talibanima.
Pročitajte i ovo: SAD i talibani potpisali mirovni sporazumMilitantna grupa "Islamska država" preuzela je odgovornost za napad navodeći da je ispalila dve rakete. Avganistansko ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da je bilo četiri projektila i da je jedan policajac lakše povređen.
"Ne nosim pancir, samo svoju košulju i ostajem čak iako treba tu da ostavim glavu", rekao je Gani i nije napustio podijum posle polaganja zakletve, u kojoj je obećao da će "slušati i štititi" islam i poštovati i nadzirati primenu Ustava.
Ašraf Gani je, prema rezultatima Izborne komisije, dobio 50,64 odsto glasova
On je rekao da postoji fundamentalna i nevidljiva veza talibana i "Islamske države".
Nekoliko minuta kasnije, Abdulah Abdulah, takođe se proglasio predsednikom Avganistana:
"Tokom naše kampanje obećali smo građanima da nećemo prihvatiti bilo kakvu vladu kao rezultat izborne krađe”.
On je dodao da mu je avganistanski narod poverio ogromnu odgovornosti, kao i "rešen sam da služim tom narodu".
Izborna komisija je saopštila da je Abdulah Abdulah je osvojio samo 39,52 procenata glasova
Konačni rezultati septembarskih predsedničkih izbora objavljeni su tek u februaru, zbog toga što su kandidati uložili 16.500 žalbi zbog navodnih neregularnosti. Glasanje su otežavali i tehnički problemi i napadi militanata.
Izborna komisija je saopštila da je Ašraf Gani je dobio 50,64 odsto glasova a Abdulah Abdulah je osvojio samo 39,52, ali je ocenio da su ti rezultati "puč" i najavio je formiranje paralelne vlade.
Neuspešno posredovanje SAD-a
Američki zvaničnici su pokušali da posreduju u pronalasku izlaska iz postizbornog ćorsokaka. Gani i Abdulah su prvobitno prihvatili da odlože inauguraciju predviđenu za ponedeljak.
Američki izaslanik u Avganistanu Zalmah Halizad (Zalmay Khalilzad) posredovao je u maratonskim razgovorima Ganija i Abdulaha do rano izutra u ponedeljak, ali očigledno bezuspešno.
Nakon prethodnih osporavanih predsedničkih izbora 2014. zemlja je bila na ivici građanskog rata pre nego što je tadašnji američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) posredovao u postizanju sporazuma o podeli vlasti.
Tada je ustanovljena nova pozicija šefa izvršne vlasti, na koju je imenovan Abdulah, kako bi prihvatio rezultate izbora.
"Odvojene inauguracije u Kabulu održane su upravo na način koji su SAD nadale da će izbeći, što potvrđuje Halizadova diplomatija u poslednjtim trenucima, tokom noći između Ganija i Abdulaha," izjavio je Endrju Votkins (Andrew Watkins), analitičar Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group).
"Uprkos Halizadovim nastojanjima da posreduje, SAD su uglavnom ostale pri svom stavu: poslale su jasnu poruku Kabulu da neće intervenisati u istoj meri kao što je to učinio Keri posle sličnih osporavanih izbora," ističe Votkins.
"Čini se da dvojica lidera reaguju na emocije njihovih sledbenika, ali to izaziva ogrmonu neizvesnost," istakao je Ali Adili, istraživač Avganistanske istraživačke mreže.
"To je opasna kombinacija nefunkcionalnosti institucija, hazarderskog ponašanja političara kao i njihove emotivne reakcije, koje su pratile i slično ponašanje pristalica u ovom kritičnom trenutku," dodao je Adili.
Ovaj spor je produbio neizvesnosti u zemlji, a mnogi upozoravaju na opasnost od obnove nasilja i urušavanja istorijskog sporazuma sa talibanima kako bi se okončali višegodišnji oružani sukobi u zemlji.
Pročitajte i ovo: Afganistanski sporazum: Mir ili Trampov politički interesKao deo tog dogovora, u utorak je trebalo da počnu direktni pregovori prozapadne vlade u Kabulu i talibana. Međutim, ova politička kriza dovodi u pitanje taj plan.
"Zemlja ulazi na nepoznati teren i svaki dalji potez može pogoršati situaciju," kaže Ali Adili.
On smatra da će bez spremnosti na kompromis biti nemoguće da se pronađe izlaz iz političke blokade.
Adili je podsetio da je Abdulahov tim predložio nekoliko varijanti dogovora.
Jedna od opcija je poništavanje rezultata izbora, proglašavanje Ganija pobednikom a da sadašnja vlada nastavi da funkcioniše dok se u pregovorima sa talibanima ne postigne političko rešenje.
Druga mogućnost je uključivanje ličnosti izvan aktuelne administracije u novi aranžman o podeli vlasti.
Votkins smatra da bi najgori scenario bio "ako kriza, koja je uglavnom ostala retorička i politička, prerasla u građanske nemire ili otvoreno nasilje".
Mullah Abdul Ghani Baradar, vođa talibanske delegacije, na ceremoniji potpisivanja sporazuma između pripadnika afganistanskih talibana i američkih snaga u Dohi, Katar, potpisuje sporazum sa Zalmay Khalilzadom, američkim izaslanikom za mir u Afganistanu, 29 februar 2020.
Neizvesni pregovori sa talibanima
Nema goreg trenutka za krizu od sadašnjeg, pošto u utorak međuavganistanski dijalog treba da okupi talibane, vlasti, opoziciju i civilno društvo u pokušaju da se pronađe zajednički stav o budućnosti zemlje. Podele u vlasti, međutim, mogu samo da oslabe Kabul i ojačaju položaj talibana.
Trvenja u Kabulu mogu dalje i da iskomplikuju imenovanje delegacije koja će pregovarati sa militantima, što takođe izaziva nesuglasice.
Talibani su se obavezali ovim dogovorom sa SAD-om da započnu direktne pregovore sa avganistanskom vladom o trajnom primirju i aranžmanu o podeli vlasti.
Međutim, Ašraf Gani odbija da poštuje jednu od glavnih odredbi sporazuma iz Dohe, koji njegova vlada nije ratifikovala. Radi se o oslobađanju do 5.000 talibanski zatvorenika u zamenu za oslobađanje 1.000 pripadnika avganistanskih snaga. Za talibane je razmena zatvorenika preduslov za početak svakih pregovora.
"Oslobađanje talibanskih zatvorenika je povezano sa bezbednošću naših građana i uspostavljanjem mira," kazao je predsednik Avganistana.
Pročitajte i ovo: Gani: Avganistanska vlada nije se obavezala da oslobodi 5.000 zarobljenih talibana"Srećna je okolnost da smo postigli okvirni sporazum koji će omogućiti znatno smanjenje nasilja nakon puštanja zatvorenika," dodao je Gani.
Abdulah Abdulah najavljuje da će imenovanje tima za pregovore biti jedan od prioriteta njegove vlade.
Votkins ističe da ova politička drama pokazuje koliki je izazov za avganistanske političare različitih opredeljenja da sednu za isti pregovarački sto sa talibanima.
"Sledeći korak u mirovnom procesu će iziskivati neku vrstu kompromisa od strane avganistanske političke elite, koji nije u stanju da postigne – ni sada a vrlo često ni u poslednjih pet godina," smatra analitičar Međunarodne krizne grupe.
Prema tom sporazumu SAD su se obavezale na potpuno povlačenje stranih trupa u roku od 14 meseci u zamenu za bezbednosne garancije, koje bi doprinele okončanju građanskog rata.